Da li se iko sje­ća da je osam­de­se­tih go­di­na 20. vi­je­ka, u SFRJ, va­ži­la za­bra­na uvo­za kom­pju­te­ra, teh­no­lo­gi­je ko­ja je tek bi­la u po­vo­ju. Upra­vo slo­ve­nač­ki do­ku­men­ta­rac „Teh­ni­ka na­ro­du” Slo­bo­da­na Mak­si­mo­vi­ća, po sce­na­ri­ju no­vi­na­ra Ja­ke Ter­pin­ca, ko­ji po­ti­su­je i mon­ta­žu, pri­zi­va te ta­ko dav­ne da­ne, ka­ko re­če je­dan od film­skih sa­go­vor­ni­ka, ka­da smo bi­li spo­na iz­me­đu za­pa­da i is­to­ka. to su bi­li da­ni en­tu­zi­ja­zma, ne­vi­no­sti i vje­re u bo­lje sju­tra.
En­ti­zi­ja­zam i vje­ra u bo­lje sju­tra br­zo je ne­sta­la kao dim, po­če­li su ra­to­vi, Mak­si­mo­vi­će­vi film­ski sa­go­vor­ni­ci sad su lju­di u sred­njim go­di­na­ma, i pri­sje­ća­ju se, svako na svoj na­čin, vre­me­na ka­da su se „spek­tru­mi” i „ko­mo­do­ri” šver­co­va­li u ke­sa­ma de­ter­dže­na­ra, ka­da je ra­dio (Ra­dio Štu­dent) još bio mo­ćan me­dij ko­ji je do­no­sio dru­štve­ne no­vi­ne, ka­da su ča­so­pi­si (Moj mi­kro u ovom slu­ča­ju) bi­li či­ta­no šti­vo ko­je je upo­zna­va­lo sa teh­no­lo­škim no­vo­sti­ma, ko­je su sa­mo par go­di­na ka­sni­je pri­mi­je­ni­le svi­jet iz te­me­lja.
Film „Teh­ni­ka na­ro­du” ni­je na­stao iz po­li­tič­kih raz­lo­ga, već iz no­stal­gi­je, ob­ja­šnja­va Ter­pinc. Ide­ja iz ko­je se iz­ro­dio ovaj film je da se pro­go­vo­ri o kul­tur­nim nus­po­ja­va­ma pr­vih ra­ču­na­ra 1984. go­di­ne u ne­ka­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji.
– Otvo­ri­le su se ta­da no­ve mo­guć­no­sti. Ne­ma to pu­no ve­ze sa onim što se da­nas de­ša­va, ali je na ne­ki na­čin, to bio pra­po­če­tak. Film ni­je na­stao da bi se go­vo­ri­lo o po­li­tič­kom tre­nut­ku, već vi­še iz no­stal­gi­je pre­ma tim vre­me­ni­ma. Ima i po­li­ti­ke, ali po­li­ti­ke iz tih vre­me­na - za­što dr­ža­va za­bra­nju­je uvoz kom­pju­te­ra – ka­zao je Ter­pinc.
I, pri­sje­ti­li smo se da smo ta­da, za re­la­tiv­no ma­le pa­re (400-500 ma­ra­ka) mo­gli da na­ba­vi­mo ra­ču­na­re – te sad kult­ne „spek­tru­me” i „ko­mo­do­re”, na ko­ji­ma će­mo igra­ti pr­ve kom­pju­ter­ske igre, da eks­pe­ri­men­ti­še­mo, ot­kri­va­mo i uči­mo.
- Mo­gao je sva­ko se­bi da pri­u­šti kom­pju­ter ta­ko što bi oti­šao u Nje­mač­ku i pro­šver­co­vao ga. Ni­je to, is­klju­či­vo ne­ka slo­ve­nač­ka te­ma ne­go smo svi ima­li isti pro­blem, svi smo ima­li ve­o­ma mno­go en­tu­zi­ja­zma, že­lje da eks­pe­ri­men­ti­še­mo, jer si ta­da mo­gao da na­ba­viš kom­pju­ter, pri­klju­čiš ga na te­le­vi­zor i... – ob­ja­snio je sce­na­ri­sta.
„Teh­ni­ka na­ro­du” je na­sta­la iz osmo­ča­sov­nog sni­mlje­nog ma­te­ri­ja­la. On je ka­ko ka­že, na­pra­vio „pr­vi rez” a on­da je stvar u svo­je ru­ke uzeo re­ži­ser Slo­bo­dan Mak­si­mo­vić. On je do­dao dra­ma­tur­gi­ju, is­pra­vio i iz­ba­cio po­ne­što...
– Du­ho­vi­tost fil­ma je ve­li­ka za­slu­ga Slo­bo­da­na Mak­si­mo­vi­ća pred­stav­ni­ka sa­ra­jev­ske ško­le hu­mo­ra i zna u pra­vom tre­nut­ku da uba­ci de­talj ko­ji te na­smi­je – do­dao je on.
No­stal­gič­ni film „Teh­ni­ka na­ro­du” pre­mi­je­ru je imao na ta­la­si­ma RTV Slo­ve­ni­je u apri­lu. Osim Cr­ne Go­re, do­sad još ni­je pri­ka­zan na dru­gim fe­sti­va­li­ma. Eki­pa ima ide­ju da ga pla­si­ra na fe­sti­va­li­ma u Is­toč­noj Evro­pi i ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, gdje se pra­vio ču­ve­ni „ZX Spec­trum”, pa su bri­tan­ci ve­o­ma po­no­se nji­me.
Film „Teh­ni­ka na­ro­du” je pri­ka­zan u re­gi­o­nal­noj kon­ku­ren­ci­ji i tak­mi­či se za jed­nog od ma­sla­ča­ka na ovo­go­di­šnjem An­der­hi­lu.S.Ć.


Autori i birokratija

Do­ku­men­tac je fi­nan­si­ra­la RTV Slo­ne­vi­ja sa 30.000 eura, po­red „Teh­ni­ke na­ro­du” pro­šle go­di­ne da­la je pa­re za još dva do­ku­men­tar­na fil­ma. To ide u pri­log te­o­ri­ji, već pre­zen­to­va­noj na An­der­hi­lu, da je do­ku­men­tar­ni ža­nr, pri­je sve­ga, za­da­tak jav­nih ser­vi­sa. Ter­pinc je ob­ja­snio da za do­ku­men­ta­rac u Slo­ve­ni­ji tre­ba ima­ti kon­cept i si­nop­sis, s ko­ji­ma ćeš ubi­je­di­ti fi­nan­si­je­ra za no­vac. Do­du­še, do­bar dio nov­ca je po­tro­šen za pra­va za ko­ri­šće­nje ma­te­ri­ja­la iz ar­hi­ve baš RTV Slo­ve­ni­je. To sa­mo go­vo­ri o bi­zar­no­sti bi­ro­krat­ske pro­ce­du­re sa ko­jom je su­o­čen autor, ka­zao je on.