Ustav­ni sud Cr­ne Go­re oci­je­nio je da je Skup­šti­na op­šti­ne Bu­dva pre­ko­ra­či­la za­kon­ska ovla­šće­nja pro­pi­si­va­njem od­red­be od­lu­ke o po­re­zu na ne­po­kret­no­sti ko­ji­ma je pro­pi­san po­re­ski na­met na obje­kat u iz­grad­nji, su­prot­no Za­ko­nu o po­re­zu na ne­po­kret­nost. Po­stu­pa­ju­ći po ini­ci­ja­ti­vi za ocje­nu ustav­no­sti spor­ne od­lu­ke, Ustav­ni sud je uka­zao da se pod­za­kon­ski pro­pis mo­ra kre­ta­ti u gra­ni­ca­ma ko­je mu sa­dr­žin­ski od­re­di vi­ši prav­ni akt, te da ne mo­že sa­dr­ža­ti od­red­be ko­ji­ma se ure­đu­ju pra­va i oba­ve­ze za gra­đa­ne i prav­na li­ca za ko­je u za­ko­nu ne­ma osno­va.
– Ustav­ni sud je oci­je­nio da je SO Bu­dva pro­pi­si­va­njem ospo­re­ne od­red­be od­lu­ke pre­ko­ra­či­la ovla­šće­nja iz za­ko­na. Na taj na­čin po­vri­je­đe­no je na­če­lo le­ga­li­te­ta iz čla­na 145 Usta­va ko­ji se ostva­ru­je pri­mje­nom na­če­la sa­gla­sno­sti prav­nih pro­pi­sa. Sto­ga se osno­va­no po­sta­vlja pi­ta­nje ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti ospo­re­ne od­red­be čla­na 2, tač­ka 2, pod­tač. d. 1 od­lu­ke – oci­je­ni­le su su­di­je.
Ini­ci­ja­ti­vu za po­kre­ta­nje po­stup­ka ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti od­red­be čla­na 2, tač­ka 2, pod­tač­ka d.1 od­lu­ke o po­re­zu na ne­po­kret­no­sti, ko­ju je do­ni­je­la Skup­šti­na op­šti­ne Bu­dva, po­kre­nu­li su El­mos a.d. Bu­dva, Sa­va Dra­gić iz Pod­go­ri­ce i Ve­sna Re­ner iz Ba­ra, na­vo­de­ći da je ospo­re­no pro­pi­si­va­nje su­prot­no od­red­bi čla­na 2 Za­ko­na o po­re­zu na ne­po­kret­no­sti. Raz­log je taj što je, ka­ko su uka­za­li, Op­šti­na pro­ši­ri­la po­jam ne­po­kret­no­sti na na­čin što je uve­la do­dat­nu po­re­sku oba­ve­zu za in­ve­sti­to­re raz­ra­đu­ju­ći po­jam „dru­gi obje­kat” iz sta­va 2, ali­ne­ja 2 za­ko­na, pro­pi­su­ju­ći tzv. „obje­kat u iz­grad­nji”.
– Ti­me je sve in­ve­sti­to­re uve­la u po­re­ske ob­ve­zni­ke pro­tiv­no na­ve­de­nim od­red­ba­ma Za­ko­na o po­re­zu na ne­po­kret­nost – ci­je­ni­li su pod­no­si­o­ci ini­ci­ja­ti­ve.
U od­go­vo­ru na ini­ci­ja­ti­vu SO Bu­dva na­ve­de­no je da Op­šti­na sa­gla­sno čla­nu 5 Za­ko­na o po­re­zu na ne­po­kret­no­sti utvr­đu­je tr­ži­šnu vri­jed­nost ne­po­kret­no­sti na 1. ja­nu­ar go­di­ne za ko­ju se po­rez utvr­đu­je.
– Ne­bit­na je či­nje­ni­ca da li se opo­re­zu­je kao obje­kat u iz­grad­nji (dru­gi gra­đe­vin­ski obje­kat) ili se opo­re­zu­je ze­mlji­šte sa no­vom tr­ži­šnom vri­jed­no­šću na ko­jem po­sto­ji obje­kat u iz­grad­nji – sma­tra­ju u SO Bu­dva.
Ospo­re­nom od­red­bom od­lu­ke o po­re­zu na ne­po­kret­no­sti pro­pi­sa­no je da su pred­met opo­re­zi­va­nja ne­po­kret­no­sti i to „ze­mlji­šte, gra­đe­vin­ski objek­ti, po­seb­ni di­je­lo­vi stam­be­nih zgra­da i dru­gi gra­đe­vin­ski objek­ti”.
Su­di­je Ustav­nog su­da su u rje­še­nju do­ni­je­tom 20. fe­bru­a­ra 2015. go­di­ne na­ve­le da na­če­lo za­ko­ni­to­sti pred­sta­vlja jed­no od osnov­nih ustav­nih na­če­la i da je di­rekt­no po­ve­za­no sa vla­da­vi­nom pra­va.
-Po­sle­di­ca ova­kvih ustav­nih od­re­đe­na je da su or­ga­ni vla­sti ve­za­ni Usta­vom i za­ko­nom, ka­ko u po­gle­du svo­jih nor­ma­tiv­nih, ta­ko i dru­gih ovla­šće­nja. Na­če­lo le­ga­li­te­ta pod­ra­zu­mi­je­va da se pod­za­kon­ski ak­ti do­no­se na osno­vu nor­ma­tiv­no utvr­đe­nog ovla­šće­nja do­no­si­o­ca ak­ta. Pre­ma Usta­vu, ge­ne­ral­no ovla­šće­nje za do­no­še­nje pro­pi­sa (za iz­vr­ša­va­nje za­ko­na) ima Vla­da, a or­ga­ni upra­ve, lo­kal­na sa­mo­u­pra­va ili dru­go prav­no li­ce, ka­da su na to ovla­šće­ni za­ko­nom. Dru­gim ri­je­či­ma, za­kon mo­ra bi­ti osnov za do­no­še­nje pod­za­kon­skih aka­ta i ob­u­hva­ta sa­mo ono što pro­iz­i­la­zi iz za­kon­ske nor­me, a njom ni­je iz­ri­či­to ure­đe­no – na­vo­di se u obra­zlo­že­nju rje­še­nja Ustav­nog su­da.
Iako su nam od prošlog po­ne­djelj­ka iz Op­šti­ne Bu­dva, na čijem čelu je Lazar Rađenović, na­ja­vlji­va­li od­go­vo­re po­vo­dom rje­še­nja Ustav­nog su­da, od­no­sno da će sa­op­šti­ti ko­li­ko je nov­ca do sa­da na­pla­će­no po ovom osno­vu, se­kre­tar Se­kre­ta­ri­ja­ta za pri­vre­du i fi­nan­si­je Mi­ha­i­lo Đu­ro­vić od­bio je da nam do­sta­vi tra­že­ni po­dat­ke, iako je po­tvr­dio da ih ima. Ka­ko je ka­zao u raz­go­vo­ru sa no­vi­na­rom „Da­na“, Đu­ro­vić ci­je­ni da ovo ni­je „ma­te­ri­ja za no­vin­ske nat­pi­se“, te da već vi­di „kon­struk­ci­je da je Op­šti­na Bu­dva ne­što ne­za­ko­ni­to ra­di­la“.
Iako je no­vi­nar in­si­sti­rao na to­me da Đu­ro­vić ne mo­že sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no da­ti po­dat­ke ili ne, po­seb­no ne na osno­vu lič­nih pro­cje­na, on je on­da ob­ja­snio da se u ovom slu­ča­ju „dje­li­mič­no ra­di i o po­re­skoj taj­ni“.
-Ovo je dje­li­mič­no po­re­ska taj­na. Te­ma­ti­ka po­re­za je ne­kad i po­re­ska taj­na. Ja vi­dim da se po pi­ta­nji­ma pri­pre­ma kon­struk­ci­ja. Sma­tram da ovo ni­je ma­te­ri­ja za no­vin­ske nat­pi­se – ocje­nju­je Đu­ro­vić.
On tvr­di da od­go­vo­re ni­je na­ja­vlji­vao, te da je „svom prav­ni­ku dao za­da­tak da po­zo­ve no­vi­na­ra da mu pre­ci­zno ob­ja­sni o če­mu se ra­di“. Đu­ro­vi­ćev prav­nik je ta­da no­vi­na­ru „Da­na“ sa­op­štio da mu mo­že do­sta­vi­ti po­dat­ke o to­me ko­li­ko je Op­šti­na Bu­dva do sa­da na­pla­ti­la sred­sta­va po ovom osno­vu, ali ne i da pre­ci­zi­ra­ju ko­li­ko će bi­ti šte­ta po op­štin­ski bu­džet zbog uki­da­nja ove od­lu­ke.
Od­bor­nik De­mo­kra­ta u SO Bu­dva Mi­jo­mir Pe­jo­vić ka­zao je da su uka­zi­va­li na ne­u­stav­nost i ne­za­ko­ni­tost od­lu­ke ka­da je ona bi­la na dnev­nom re­du Skup­šti­ne.
– Sa­mim tim smo upo­zo­ra­va­li na sve štet­ne po­sle­di­ce ko­je ona mo­že da pro­iz­ve­de i na šte­tu ko­ju će ka­sni­je Op­šti­na, u stva­ri gra­đa­ni, oni ko­ji pu­ne bu­džet, mo­ra­ti da sno­si zbog to­ga. To je sa­mo jed­na u ni­zu ne­za­ko­ni­tih od­lu­ka ko­ji­ma ak­tu­el­na vlast po­ku­ša­va da za­kr­pi svo­je pro­ma­ša­je vi­še­go­di­šnje vla­da­vi­ne, ve­za­no i za po­re­ze i za vo­du i za sve svo­je dru­ge pro­ma­ša­je. Ka­ko se no­vac od­li­vao na adre­se pri­vi­le­go­va­nih po­je­di­na­ca i in­ve­sti­ti­ra, oni su to po­ku­ša­va­li da na­do­mje­ste i ka­žnja­va­ju gra­đa­ne ne­za­ko­ni­tim od­lu­ka­ma – iz­ja­vio je za „Dan” Pe­jo­vić.
Iako je, ka­ko je re­kao, te­ško pro­ci­je­ni­ti ko­li­ka je šte­ta zbog ova­kve od­lu­ke, si­gu­ran je da ne­će bi­ti ma­la.
– Zna­ju­ći da su sve do­sa­da­šnje gre­ške ak­tu­el­ne vla­sti u Bu­dvi vi­še­mi­li­on­ske, ne­ma raz­lo­ga da ne vje­ru­jem da i ovo­ga pu­ta ne­će bi­ti ta­ko – za­klju­čio je on.A.T.


Na­me­ću dažbine ko­je gra­đa­ni ne mo­gu da pla­ća­ju

Od­bor­nik So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je (SNP) u SO Bu­dva Kr­sto Ra­đe­no­vić re­kao je da ogrom­ne po­re­ze ko­je je vlast na­met­nu­la gra­đa­ni­ma pre­sto­ni­ce tu­ri­zma oni ne mo­gu da pla­ća­ju.
– Op­šti­na Bu­dva je po­če­la da sta­vlja hi­po­te­ke na objek­te gra­đa­na zbog nji­ho­ve ne­mo­guć­no­sti da pla­te po­re­ze. Sma­tra­mo da Op­šti­na Bu­dva tre­ba po hit­nom po­stup­ku da sma­nji po­re­ze gra­đa­ni­ma ka­ko bi oni re­dov­no mo­gli da iz­mi­ru­ju oba­ve­ze i da se ski­ne te­ret sa obje­ka­ta gdje su oni vla­sni­ci. Op­šti­na je na je­dan ne­za­ko­nit na­čin opo­re­zi­va­la objek­te u iz­grad­nji. Gra­đa­ni su pla­ća­li ne­što što ne tre­ba da pla­ća­ju. Tu od­lu­ku je do­ni­je­la skup­štin­ska ve­ći­na ko­ju či­ni ko­a­li­ci­ja DPS-SDP-LP – is­ta­kao je u iz­ja­vi za „Dan” Ra­đe­no­vić.


Po­re­zi se mo­gu uvo­di­ti sa­mo za­ko­nom

Su­di­je Ustav­nog su­da su uka­za­le da je oba­ve­za pla­ća­nja po­re­za kon­sti­tu­i­sa­na kao ustav­na oba­ve­za i op­šteg je ka­rak­te­ra.
– Ta­ko­đe, Ustav utvr­đu­je prin­cip da se po­re­zi i da­žbi­ne mo­gu uvo­di­ti sa­mo za­ko­nom – uka­zu­ju su­di­je Ustav­nog su­da.