Ma­na­stir Ko­si­je­re­vo u banj­skom se­lu Pe­tro­vi­ći kod Nik­ši­ća pre­kju­če je bio stje­ci­šte broj­nih knji­žev­ni­ka i na­uč­ni­ka ko­ji su is­crp­nim iz­la­ga­nji­ma pod­sje­ti­li na lik i dje­lo la­ni pre­mi­nu­log ko­le­ge prof. dr Če­do­mi­ra Lu­či­ća. Na­uč­ni skup po­sve­ćen prof. dr Lu­či­ću or­ga­ni­zo­va­li su Epar­hi­ja bu­di­mljan­sko-nik­šić­ka, Za­vi­čaj­no udru­že­nje Cr­no­go­ra­ca u Her­ce­go­vi­ni „Pe­tar Pe­tro­vić Nje­goš”, Udru­že­nje Gra­ho­vlja­na „Sta­ra Her­ce­go­vi­na”, i Dru­štvo srp­skih knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re i Her­ce­go­vi­ne. Prof. Dr Lu­čić ro­đen je u nik­šić­kim Ba­nja­ni­ma, a za­vr­šio je tri fa­kul­te­ta, Pri­rod­no-mte­ma­tič­ki, Prav­ni i Fi­lo­lo­ški. Ma­gi­stri­rao je in­ter­di­sci­pi­nar­no iz dru­štve­no-hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka i dok­to­ri­rao tri pu­ta. Dan ko­ji mu je bio po­sve­ćen u ko­si­je­rev­skoj sve­ti­nji po­čeo je sve­tom ar­hi­je­rej­skom li­tur­gi­jom ko­ju je slu­žio epi­skop-bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je sa broj­nim sve­šten­stvom i mo­na­štvom. Vla­di­ka je slu­žio i po­men pre­mi­nu­lom na­uč­ni­ku, a po­tom je oba­vlje­no pri­če­šće vjer­nog na­ro­da. Be­sje­de­ći epi­skop Jo­a­ni­ki­je is­ta­kao je da je prof. dr Lu­čić bio je­din­stven čo­vjek, čo­vjek na­u­ke, že­ljan zna­nja.
- Nje­go­va du­ša je če­znu­la da do­zna što vi­še ko­ri­snih isti­na, i ba­vio se na­u­kom ozbilj­no, sve­stra­no, i do kra­ja svo­ga ži­vo­ta. Bio je čo­vjek na­u­ke, uče­nja, zna­nja, od in­te­re­so­va­nja, ali ni­je sa­mo to, Če­do­mir Lu­čić je čo­vjek stra­ha bo­ži­je­ga. Ako je me­đu na­uč­ni­ci­ma u 20. vi­je­ku bi­lo ta­kvo­ga on­da je to bio on, čo­vjek ko­ji je spo­jio pra­vo istin­sko zna­nje i strah bo­ži­ji, vje­ru či­stu, sve­tu - be­sje­dio je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Lu­čić dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju „Pe­tar I Pe­tro­vić Nje­goš u svom vre­me­nu” od­bra­nio je 1989. na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu Sve­u­či­li­šta u Za­gre­bu i ste­kao je zva­nje dok­to­ra fi­lo­zo­fi­je. Dok­to­rat iz knji­žev­nih na­u­ka pod na­slo­vom „Ži­vot i dje­lo Ri­sta Rat­ko­vi­ća” od­bra­nio je na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du 1995, a dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju pod na­zi­vom „Us­po­sta­vlja­nje vla­sti u Cr­noj Go­ri i spolj­ni uti­caj na nje­go­vo orga­ni­zo­va­nje od 16. do 19. vi­je­ka” na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u No­vom Sa­du 1997. go­di­ne. Aka­de­mik Zo­ran La­kić ka­zao je da je Lu­čić dao ve­li­ki do­pri­nos raz­vo­ju svo­ga za­vi­ča­ja i Cr­ne Go­re. Pu­nih po­la vi­je­ka on je, is­ta­kao je aka­de­mik, pro­u­ča­vao isto­ri­ju Cr­ne Go­re i nje­nog na­ro­da.
- To što mi da­nas po­zna­je­mo isto­ri­ju Cr­ne Go­re za­slu­ga je i prof. dr Lu­či­ća i nje­go­vog obim­nog na­uč­nog dje­la. Uvi­jek je upo­zo­ra­vao da za­bo­rav pro­šlo­ga mo­že bi­ti opa­san po bu­duć­nost na­ro­da. Za­to se ovim na­uč­nim sku­pom vra­ća­mo nje­go­vom dje­lu i odu­žu­je­mo nje­go­vom ne­se­bič­nom ra­du-da pam­ti­mo to, ima­mo što, za­hva­lju­ju­ći sve­stra­nom opu­su prof. dr Lu­či­ća - ka­zao je aka­de­mik.
Sve­stra­ni na­uč­nik iz Ba­nja­na, is­ta­kao je on, ne­se­bič­no se za­la­gao za per­ma­nen­tan raz­voj svo­ga za­vi­ča­ja i svo­je Cr­ne Go­re, svog srp­skog na­ro­da i nje­go­vog hri­šćan­stva-pra­vo­sla­vlja.
Pro­fe­sor Lu­čić je bio čo­vjek re­ne­san­snog for­ma­ta i na­uč­nih en­ci­klo­pe­dij­skih zna­nja i na­uč­nih in­te­re­so­va­nja., re­kao je dr Bu­di­mir Alek­sić.
- Otva­rao je te­me iz na­še pro­šlo­sti ko­je su dru­gi isto­ri­ča­ri upor­no za­o­bi­la­zi­li. Bio je je­dan od najlj­bo­ih po­zna­va­la­ca men­ta­li­te­ta i ci­vi­li­za­cij­skog ni­voa cr­no­gor­skog dru­štva 18. i 19. vi­je­ka. U nje­go­vim knji­ga­ma, član­ci­ma i ras­pra­va­ma ko­je se od­no­se na pro­šlost Cr­ne Go­re ne­ma mi­to­man­skih pred­sta­va o čoj­stvu i ju­na­štvu Cr­no­go­ra­ca, po­sto­ji sa­mo na­uč­na isti­na za­sno­va­na na pro­vje­re­nim či­nje­ni­ca­ma - is­ta­kao je iz­me­đu osta­log Alek­sić.
„Di­men­zi­je etič­no­sti u pri­po­vje­da­nju Če­do­mi­ra Če­da Lu­či­ća” bio je na­slov iz­la­ga­nja Pe­ri­vo­ja Po­po­vi­ća. Lu­čić je za ži­vo­ta bio pra­ved­nik i otu­da je nje­go­va pat­nja bi­la go­le­ma, is­ta­ko je on.
- „Imao se ra­šta i ro­di­ti”, imao je ra­šta da se ra­du­je, da pa­ti, da stva­ra, da tol­ku­je bi­će Bo­ga i nje­go­vu pro­ble­ma­tič­nu kom­pi­la­ci­ju na ze­mlji. Znao je Če­do Lu­čić, no­sio je s ro­đe­njem du­bo­ko u se­bi uvje­re­nje da su vječ­ne Sve­te bi­blij­ske i či­ste Bo­ži­je ri­je­či i da je sa­mo on pu­na za­šti­ta svi­ma ko­ji se u Nje­ga uzda­ju - ka­zao je, iz­me­đu osta­log, Po­po­vić
O prof. dr Lu­či­ću ju­če su go­vo­ri­li i isto­ri­čar Alek­san­dar Sta­ma­to­vić, knji­žev­ni­ci Mi­lu­tin Mi­ćo­vić i Slo­bo­dan Vu­či­nić, prof. dr Mi­ro­slav Do­de­ro­vić, prof. dr Ra­do­slav Mi­lo­še­vić, doc. dr Gli­gor Sa­mar­džić, te doc. dr Rad­mi­lo Pe­kić, doc. dr Alek­san­dar Rat­ko­vić i broj­ni dru­gi.B. BRA­ŠNjO


Pro­fe­sor
i knji­žev­nik

Prof. dr Če­do­mir Lu­čić autor je vi­še od 300 za­pa­že­nih na­uč­nih i struč­nih ra­do­va, na­pi­sao je dva­de­se­tak knji­ga iz vi­še na­uč­nih obla­sti-isto­ri­ja, ge­o­gra­fi­ja, pra­vo i knji­žev­nost, a na­pi­sao je 24 je­di­ni­ce za En­ci­klo­pe­di­ju Cr­ne Go­re i Cr­no­gor­sku aka­de­mi­ju na­u­ka i umjet­no­sti (CA­NU). Pi­sao je po­e­zi­ju, ro­ma­ne, pri­po­vjet­ke i po­e­me. Bio je šef Od­sje­ka za isto­ri­ju na Fi­lo­sof­skom fa­kul­te­tu u Srp­skom Sa­ra­je­vu gdje je pre­da­vao srp­sku knji­žev­nost i ju­žno­slo­ven­sku i op­štu isto­ri­ju. Prof. dr Lu­čić bio član i se­kre­tar re­dak­ci­je za Isto­ri­ju Cr­ne Go­re i član re­dak­ci­je „Isto­rij­skih za­pi­sa”. Sa re­fe­ra­ti­ma i na­uč­nim sa­op­šte­nji­ma uče­stvo­vao je na broj­nim do­ma­ćim i me­đu­na­rod­nim sku­po­vi­ma. Nje­go­vi zem­ni osta­ci po­či­va­ju po­red cr­kve Sve­tog Sa­ve u se­lu Kle­nak u Ba­nja­ni­ma.