Pi­še: Mi­ljan STA­NI­ŠIĆ


Na­vr­ša­va se 100 go­di­na od is­tak­nu­tog ju­bi­le­ja u čast pod­vi­ga če­tr­na­est bje­lo­pa­vlić­kih uči­te­lja i tri prav­ni­ka (1916–2016) ko­ji su pod­ni­je­li ostav­ke na slu­žbu austro­u­gar­skom oku­pa­to­ru, usled to­ga što su nji­ho­ve oku­pa­ci­o­ne vla­sti po­ku­ša­le da za­tru srp­ski iden­ti­tet Cr­ne Go­re, ta­ko što su iz jav­ne upo­tre­be i na­stav­nih pro­gra­ma iz­ba­ci­li ći­ri­lič­no pi­smo i uve­li la­ti­ni­cu, kao i od­stra­ni­li na­stav­ni pred­met „Srp­ska isto­ri­ja” i za­bra­ni­li uče­nje srp­skih ep­skih, pa­tri­ot­skih pje­sa­ma. Bje­lo­pa­vlić­ki uči­te­lji ute­me­lje­ni u srp­stvu, po­štu­ju­ći uz­vi­še­ni po­ziv srp­skog uči­te­lja, od­bi­li su da na­sta­vu iz­vo­de po dik­ta­ti­ma oku­pa­to­ra, ko­ji je ovim po­te­zi­ma na­sto­jao da iz­bri­še i uni­šti srp­ski iden­ti­tet Cr­no­go­ra­ca, ka­ko bi nad nji­ma ta­ko obez­gla­vlje­ni­ma lak­še vla­dao. Zbog to­ga pa­tri­ot­sko­ga i uz­vi­še­no­ga či­na bje­lo­pa­vlić­ki uči­te­lji su do­ži­vje­li tor­tu­re i ka­za­ma­te, a pri­je­će­no im je smrt­nim ka­zna­ma ako ne po­vu­ku od­lu­ku o ostav­ka­ma. Me­đu­tim, to ni­je po­ko­le­ba­lo od­va­žne uči­te­lje da sa­ču­va­ju uz­vi­še­ni po­ziv srp­skog uči­te­lja, kao i od­bra­ne svo­ju čast i po­nos, bez ob­zi­ra na ci­je­nu. Ovo­me do­ga­đa­ju da­to je is­tak­nu­to mje­sto i na­vo­đen je kao svi­je­tli pri­mjer ro­do­lju­blja i ka­ko se bra­ne pro­fe­si­ja i iden­ti­tet. Ali on po­či­nje da pa­da u za­bo­rav na­kon po­bje­de ko­mu­ni­stič­ke ide­o­lo­gi­je, jer je na dje­lu na­stao pro­ces ra­sr­blja­va­nja Cr­no­go­ra­ca i stva­ra­nja no­ve na­ci­je, od do ta­da je­din­stve­nog srp­skog na­ci­o­na. Ka­ko se na­ve­de­ni do­ga­đaj ni­je ukla­pao u ide­o­lo­ške pla­no­ve ko­mu­ni­stič­kih vla­sti, to je bio pre­kri­ven ve­lom za­bo­ra­va. Vri­jed­no svje­do­čan­stvo o pod­vi­gu bje­lo­pa­vlić­kih uči­te­lja osta­vi­li su Jak­ša Bra­jo­vić, To­mo Dra­go­vić i Sa­vo Jo­vo­vić, ko­ji su bi­li me­đu pred­vod­ni­ci­ma ta­da­šnje po­bu­ne.
Da ovaj istin­ski pod­vig bje­lo­pa­vlić­kih uči­te­lja bu­de po­no­vo ak­tu­e­li­zo­van za­slu­žan je ku­stos mu­ze­ja u Da­ni­lov­gra­du Pe­ro Ra­do­njić, ko­ji je de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka o to­me go­vo­rio na sjed­ni­ca­ma lo­kal­nog par­la­men­ta Da­ni­lov­gra­da i za­tra­žio da se ovaj vri­je­dan do­ga­đaj do­stoj­no obi­lje­ža­va. Za­tim je, go­stu­ju­ći u vi­še na­vra­ta u pro­gra­mi­ma ra­dio Da­ni­lov­gra­da i pi­šu­ći o to­me u „Da­ni­lov­grad­skim no­vi­na­ma”, pod­sje­ćao na de­ša­va­nja oko po­bu­ne bje­lo­pa­vlić­kih uči­te­lja iz 1916. go­di­ne, o zna­ča­ju tog do­ga­đa­ja i to da se ni­ka­da ne smi­je za­bo­ra­vi­ti nji­ho­vo uz­vi­še­no dje­lo ko­ji tre­ba da bu­de pu­to­kaz ge­ne­ra­ci­ja­ma ka­ko se tre­ba bo­ri­ti za srp­ski iden­ti­tet, vje­ru, slo­bo­du, čast i obraz. Ka­ko bi se ovaj do­ga­đaj ovje­ko­vje­čio i bio pod­sjet­nik i ama­net bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma, Ra­do­njić i autor felj­to­na su bi­li pred­lo­ži­li na za­sje­da­nju lo­kal­nog par­la­men­ta u Da­ni­lov­gra­du da se ovim uči­te­lji­ma po­dig­ne do­sto­jan spo­me­nik na ko­je­mu bi se ukle­sa­la nji­ho­va ime­na i uz­vi­še­ni tekst ostav­ke ko­ju su je pod­ni­je­li austro­u­gar­skom oku­pa­to­ru, kao i da se na­ziv jed­ne uli­ce u gra­du po­sve­ti nji­ma. I umje­sto da ova ini­ci­ja­ti­va bu­de obje­ruč­ke pri­hva­će­na od nad­le­žnih, jer je ovaj do­ga­đaj bio je­din­stven ne sa­mo u Bje­lo­pa­vli­ći­ma, Cr­noj Go­ri, ne­go i ši­re, da­ni­lov­grad­ski vla­sto­dr­šci su smi­sli­li plan ka­ko bi obe­smi­sli­li ovu ini­ci­ja­ti­vu, pa su na­pra­vi­li ne­ka­kav bez­i­dej­ni spo­me­nik ko­ji je na­vod­no po­sve­ćen svi­ma uči­te­lji­ma, a sve s ci­ljem ka­ko se ovi bje­lo­pa­vlić­ki uči­te­lji i nji­hov uz­vi­še­ni gest iz 1916. go­di­ne ne bi ni po­me­nu­li, jer se ni­je ukla­pao u nji­ho­ve ide­o­lo­ške, an­ti­srp­ske pro­jek­te. U tom ci­lju su for­mi­ra­li i tzv. NVO „Spo­me­nik uči­te­lju” od po­dob­nih po­je­di­na­ca ko­ji su vo­di­li ovu ak­ci­ju. Go­di­na­ma su do­bi­ja­li naj­ve­ća sred­stva od svih dru­gih NVO ko­ja su bi­la opre­di­je­lje­na za nji­hov rad. I umje­sto da po­dig­nu do­sto­jan spo­me­nik u čast pod­vi­ga bje­lo­pa­vlić­kih uči­te­lja, a ko­ji bi ti­me bio i spo­me­nik svim uči­te­lji­ma i pod­sje­ćao sve ka­ko se vo­li i žr­tvu­je za svo­ju pro­fe­si­ju i čast, ura­đen je ska­red­ni spo­me­nik ko­ji je sve dru­go ne­go ono što smo na­ve­li. On pred­sta­vlja ru­ga­nje sa uz­vi­še­nim po­zi­vom uči­te­lja, a na­ro­či­to ni­po­da­šta­va­nje bje­lo­pa­vlić­kih uči­te­lja iz 1916. go­di­ne i pred­sta­vlja još jed­no na­ka­rad­no, blas­fe­mič­ko dje­lo onih pla­ne­ra ko­ji na­sto­je da pro­mi­je­ne ute­me­lje­nu srp­sku svi­jest i ina­u­gu­ri­šu onu be­sa­dr­žaj­nu, tzv. mon­te­ne­grin­sku, tu­đin­sku, sa­tan­sku.
I za­i­sta no­vo­i­zgra­đe­ni spo­me­nik je sam po se­bi po­stao ru­glo, a nje­go­ve to­ne ko­ro­zi­ra­ne gvo­žđu­ri­je ne pred­sta­vlja­ju ni ono što su nje­go­vi tvor­ci za­mi­sli­li da pred­sta­vlja, krug, kao sim­bol ne­pre­gled­nog tra­ga­nja za zna­njem, pa ga usled to­ga nad­le­žni tre­ba­ju uklo­ni­ti. Po­tom, tre­ba osmi­sli­ti i po­sta­vi­ti no­vi spo­me­nik u čast istin­skog pod­vi­ga bje­lo­pa­vlić­kih uči­te­lja iz 1916. go­di­ne, na ko­jem bi bi­la is­pi­sa­na nji­ho­va ča­sna ime­na i uz­vi­še­ni tekst ostav­ke, ko­ju su pod­ni­je­li oku­pa­to­ru, te bi to ujed­no bio spo­me­nik i svim dru­gim uči­te­lji­ma, jer su ovi bje­lo­pa­vlić­ki uči­te­lji naj­do­stoj­ni­je bra­ni­li i ču­va­li svo­ju pro­fe­si­ju i za to bi­li sprem­ni da žr­tvu­ju i ži­vo­te. Da bi ovaj is­tak­nu­ti ju­bi­lej, vi­jek od po­bu­ne bje­lo­pa­vlić­kih uči­te­lja 1916. go­di­ne, bio ade­kvat­no vred­no­van ka­ko za­slu­žu­je bi­lo je neo­p­hod­no da u to­me uče­stvu­ju naj­zna­čaj­ni­je dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je iz obla­sti na­u­ke, kul­tu­re, pro­svje­te, isto­ri­je (CA­NU, Isto­rij­ski in­sti­tut Cr­ne Go­re, Mi­ni­star­stvo pro­svje­te, DACG i dr). Me­đu­tim, ka­ko u ovom i u mno­gim dru­gim slu­ča­je­vi­ma, na­ve­de­ne in­sti­tu­ci­je, umje­sto da pro­mo­vi­šu vri­jed­no­sti i mi­si­ju zbog ko­je su for­mi­ra­ne i tre­ba da po­sto­je i dje­lu­ju, uglav­nom su sa­mo u slu­žbi neo­to­ta­li­tar­ne, an­ti­srp­ske vla­sti u Cr­noj Go­ri, uče­stvu­ju­ći ti­me u nje­nim pro­jek­ti­ma fal­si­fi­ko­va­nja isto­rij­skih, kul­tur­nih, tra­di­ci­o­nal­nih i dr. vri­jed­no­sti na ko­ji­ma je stvo­re­na i bi­ti­sa­la Cr­na Go­ra, a slu­že­ći sa­mo nji­ho­vim dnev­no-po­li­tič­kim in­te­re­si­ma da Cr­nu Go­ru fa­bri­ku­ju po svo­jim ar­ši­ni­ma.
(Na­sta­vi­će se)