PI­ŠE: PRE­DRAG R. PE­TRO­VIĆ

Ve­ći­na kne­že­va, od­no­sno voj­vo­da, ni­je pri­hva­ti­la po­ziv Su­lej­man-pa­še Bu­ša­tli­je, (pre­ma do­ku­men­ti­ma Ko­tor­skog ar­hi­va) ko­ji je iz­dao na­re­đe­nje, da mu svi kne­že­vi Cr­ne Go­re i Br­da do­đu ra­di iz­ja­ve po­kor­no­sti. Pre­ma iz­ve­šta­ju van. pro­vi­du­ru u Ko­tor ka­pe­ta­na Ni­ko­le Me­di­na (iz do­ku­men­ta u ar­hi­vu da­ti­ra­nim od 20. mar­ta 1688. u Ka­stel La­stvi) na­vo­di se za kuč­kog voj­vo­du Iva­na Ili­ko­vi­ća, da se sa Ku­či­ma po­vu­kao u Me­dun­sku tvr­đa­vu, a Su­lej­man-pa­ši po­ru­čio da ga oče­ku­je na Me­du­nu. Ovim pr­ko­snim od­go­vo­rom je pa­ši sta­vio do zna­nja da je Me­dun sa­da tvr­đa­va Ku­ča i da Ku­či spre­ma­no oče­ku­ju tur­ski na­pad.
Su­kob sa Tur­ci­ma je na­sta­vljen ti­me što je Su­lej­man-pa­ša ne okli­je­va­ju­ći da ka­zni Ku­če 20. mar­ta 1688, po­kre­nuo voj­sku iz Pod­go­ri­ce pre­ma Ku­či­ma, ko­ji su se tak­tič­ki po­vla­či­li pred Tur­ci­ma do ne­pri­stu­pač­nih po­lo­ža­ja nad udo­li­nom, od­no­sno po M. Ra­šo­vi­ću „ko­ji su za­u­ze­li po­lo­žaj za od­bra­nu na li­ni­ji za­pad­ne ko­se Čin­gi­ler–Me­dun­ski grad–Boj­lek, ko­ji je tak­tič­ki i to­po­graf­ski iz­van­red­no jak”. Da­lje (po Ra­šo­vi­ću): „Tur­ci, ka­da se na­đo­še pred ova­kvim be­de­mom za­dr­ža­še se i ulo­go­ri­še is­pod Me­dun­ske tvr­đa­ve na Ru­di­na­ma Lja­ko­vi­ća, po­što za­pa­li­še Do­nji Me­dun i dvo­re voj­vo­de Iva­na. U me­đu­vre­me­nu Ku­či­ma su pri­sko­či­li u po­moć Pi­pe­ri i Kli­men­ti. Kli­men­ti za­u­zmu po­lo­žaj na li­je­vom, a Pi­pe­ri na de­snom kri­lu Ku­ča. Do­la­zak ovog po­ja­ča­nja ja­ko je po­di­gao mo­ral­nu sna­gu Ku­ča. Sa svo­jih po­lo­ža­ja Ku­či su pu­šča­nom va­trom ubi­ja­li Tur­ke. Ta­da Su­lej­man-pa­ša na­re­di op­šti na­pad na Ku­če... Ku­či sa svo­jim sa­ve­zni­ci­ma ju­nač­ki do­če­ka­še Tur­ke na svo­jim po­lo­ža­ji­ma, ali su i ovi isto ta­ko ju­nač­ki na­pa­da­li. Ka­da se Tur­ci u svom na­pa­du pri­ma­ko­še na da­lji­nu 100-200 me­ta­ra, Ku­či opa­li­še po je­dan do dva met­ka pa po­va­di­še ja­ta­ga­ne te mu­nje­vi­to ki­di­sa­še u Tur­ke sa tri stra­ne, si­je­ku­ći ih i ubi­ja­ju­ći. Tur­ci se naj­pri­je uz­mu­ti­še, pa na­go­še u pa­nič­no bjek­stvo... Uza­lud je pa­ša po­ku­ša­vao da po­vra­ti red i za­u­sta­vi bjek­stvo svo­je voj­ske, ubiv­ši čak i dva svo­ja voj­ni­ka. Ali, kad pa­de pod njim konj i on po­tra­ži spas u bjek­stvu. Bje­že­ći ta­ko po­đu na Ma­lo Or­lje­vo na str­me li­ti­ce od 200–300 me­ta­ra ko­je se ne vi­de dok se do njih ne do­đe. U ma­si oni su gu­ra­li je­dan dru­gog i ska­ka­li niz li­ti­cu i otu­da pre­tr­pje­li stra­šan po­raz.”
M. Ra­šo­vić ne na­vo­di iz­vo­re u ko­ji­ma je dat ova­ko de­ta­ljan opis bit­ke, me­đu­tim, do­brim di­je­lom je opis pre­u­zeo od Mar­ka Mi­lja­no­va, ko­ji se dr­žao pre­da­nja u Ku­či­ma, ali i dru­gi auto­ri da­ju slič­ne po­dat­ke o ovoj bi­ci sa iz­vo­ri­ma u mle­tač­kim i ko­tor­skom ar­hi­vu (R. Pe­tro­vić po iz­vje­šta­ji­ma mle­tač­kih pro­vi­du­ra).
Po­gi­nu­lo je oko 1.500 Tu­ra­ka, od to­ga do­sta ofi­ci­ra, Su­lej­man-pa­ša se je­dva spa­sao. Za­ro­blje­no je mno­go oruž­ja, rat­nog ma­te­ri­ja­la i tur­skih za­sta­va. Od Ku­ča je po­gi­nu­lo 30 i ra­nje­no 24 ple­men­skih rat­ni­ka. Ova po­bjed­no­sna bit­ka se u Ku­či­ma i Br­di­ma u na­rod­nom pre­da­nju pam­ti kao „Boj na Ma­lom Or­lje­vu”.
Ge­ne­ral­ni pro­vi­dur Gi­ro­la­mo Cor­ner za ovu bit­ku iz Her­ceg No­vog iz­vje­šta­va Se­nat („Cr­na Go­ra – Iz­vje­šta­ji mle­tač­kih pro­vi­du­ra” st. 27): Non e cer­ta­men­te su-cces­so nel­la pre­sen­te Gu­er­ra fat­to piu san­gu­i­no­so di qe­sto, ne di mag­gi­or im­por-tan­ca – Za­i­sta u ovo­me ra­tu ni­je bi­lo kr­va­vi­jeg do­ga­đa­ja od ovo­ga, pa ni od ve­ćeg zna­ča­ja.
Po fron­tal­noj li­ni­ji okr­ša­ja, ko­ja je do­ti­ca­la Me­dun­sku tvr­đa­vu, od­lu­ču­ju­ći mo­ment bit­ke se do­go­dio ne­po­sred­no uz for­ti­fi­ka­ci­ju, ko­ja je bi­la i glav­no upo­ri­šte od­bra­ne, me­đu­tim, Tur­ci ni­su uspje­li da pro­dru u sa­mu tvr­đa­vu, ili ne­ki njen dio.
Po­sli­je bit­ke su Ku­či po­nu­di­li Mle­ci­ma Me­dun­sku tvr­đa­vu, da bu­de „pod za­sta­vom sv. Mar­ka”, od­no­sno pod vr­hov­nom vla­šću Mle­tač­ke Re­pu­bli­ke. Se­nat je za­mo­lio svog pro­vi­du­ra iz Ko­to­ra da pro­ci­je­ni, šta sa tvr­đa­vom da se ra­di, da li da se po­ru­ši, ka­ko je Tur­ci ne bi mo­gli ni­kad vi­še ko­ri­sti, ili da se za­dr­ži. Od­lu­če­no je da se za­dr­ži i da se za tvr­đav­sku po­sa­du, sa­sta­vlje­nu od Ku­ča, iz­da­je 30 pla­ta. Iz ovo­ga se mo­že uoči­ti, da je mle­tač­ki sa­ve­znik imao pro­cje­nu i po­vje­re­nje, da će Ku­či od­bra­ni­ti tvr­đa­vu i odr­ža­ti ovu va­žnu for­ti­fi­ka­ci­ju u svom po­sje­du.
U „Cr­na Go­ra – Iz­vje­šta­ji mle­tač­kih pro­vi­du­ra” od 15. ju­la 1688. st. 36, 38 je da­to: „In tal­li cu­mu­la­ti pro­spe­ri suc­ce­si e nel­lo sban­da­men­to d’ un es­ser­ci­to di di­e­ci mil­le ho­u­mi­ni di So­li­man, non puo che pi­e­na­men­te ap­pro­var­si og­ni buon trat­ta­men­to ver­so­li Ca­pi di qel­le bra­ve Na­ti­o­ni qu­a­le e sta­to da noi pra­ti­ca­to. Ap­pro­vi­a­mo per­cio il sal­do a Cuz­zi e Cle­men­ti del­le 30 Pag­ne..” ili – U tim us­pje­si­ma u ra­su­lu de­set hi­lja­da lju­di Su­lej­man-pa­še, po­tvr­đu­je se do­bro­na­mjer­nost sa gla­va­ri­ma tih hra­brih ple­me­na, ko­ju prak­ti­ku­je­mo. Za­to odo­bra­va­mo is­pla­tu Ku­či­ma i Kli­men­ti­ma 30 pla­ta...”
(Na­sta­vi­će se)