Pot­pred­sjed­nik Vla­de i mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de Mi­lu­tin Si­mo­vić, na­kon ju­če­ra­šnjeg obi­la­ska fa­bri­ke mi­ne­ral­ne vo­de Bje­la­si­ca Ra­da, re­kao je da ta kom­pa­ni­ja tre­ba da poč­ne po­no­vo da ra­di.
– Ključ­no pi­ta­nje no­vog pro­gra­mi­ra­nog ste­ča­ja je ka­ko pri­pre­mi­ti pro­iz­vod­nju i za­po­sli­ti rad­ni­ke vo­de­ći, sva­ka­ko, ra­ču­na o po­vje­ri­o­ci­ma, a u ovom slu­ča­ju, ključ­ni po­vje­ri­o­ci su rad­ni­ci – re­kao je on.
Si­mo­vić je ka­zao da je u Bi­je­lo Po­lje do­šao ka­ko bi se, u sa­rad­nji sa pred­stav­ni­ci­ma rad­ni­ka, sin­di­ka­ta i me­nadž­men­ta, za­jed­nič­ni na­šlo rje­še­nje za tu fa­bri­ku.
– Na­ža­lost, to ni­je­smo u sta­nju da ura­di­mo sa pred­stav­ni­kom vla­sni­ka, Euro­fon­dom, ko­ji je bio po­zvan, ali mi je sa­op­štio da ima ne­ke dru­ge oba­ve­ze – ka­zao je Si­mo­vić.
On je pod­sje­tio da oko 50 rad­ni­ka te fe­bri­ke već 11 mje­se­ci ne pri­ma­ju pla­te, kao i da im po­re­zi i do­pri­no­si ni­je­su upla­će­ni za pe­ri­od od osam go­di­na. Upra­vo je ne­pla­ća­nje do­pri­no­sa raz­log što, po ri­je­či­ma Si­mo­vi­ća, po­sto­ji zna­ča­jan broj biv­ših rad­ni­ka tog pred­u­ze­ća ko­ji pri­ma­ju mi­ni­mal­ne pen­zi­je.
– Na go­di­šnjem ni­vou u Cr­noj Go­ri ima­mo zna­ča­jan uvoz ga­zi­ra­ne vo­de, na ni­vou od oko 6,2 mi­li­o­na eura, što je neo­dr­ži­vo, a ni­je­dan od­go­va­ran do­ma­ćin ne mo­že to pa­siv­no da po­sma­tra, a tu vi­dim i sop­stve­nu od­go­vor­nost – re­kao je on.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, do­go­vo­ren je sa­sta­nak idu­će sed­mi­ce u Pod­go­ri­ci, ka­ko bi se utvr­di­lo da li je pro­gra­mi­ra­ni ste­čaj naj­bo­lje rje­še­nje.
– Ste­čaj, ne ra­di li­kvi­da­ci­je fa­bri­ke, već kao no­va ener­gi­ja i od­go­vor­nost za po­kre­ta­nje pro­iz­vod­nje, raz­voj fa­bri­ke i po­vla­če­nje svih pod­sti­caj­nih mje­ra ko­je je dr­ža­va za fa­bri­ku Bje­la­si­ca Ra­da opre­di­je­li­la – re­kao je on.
Na­gla­sio je da kre­dit od dva mi­li­o­na eura iz sred­sta­va Abu Da­bi fon­da za raz­voj, ko­ja su opre­di­je­lje­na za bje­lo­polj­sku fa­bri­ku, ni­je­su po­tro­še­na.
Pred­sjed­nik gran­skog sin­di­ka­ta po­ljo­pri­vre­de Velj­ko Ba­o­šić ka­zao je da su za­do­volj­ni is­ho­dom raz­go­vo­ra i pred­lo­zi­ma Si­mo­vi­ća.
– Kroz raz­go­vor sa mi­ni­strom Si­mo­vi­ćem, di­rek­to­rom IRF-a Zo­ra­nom Vuk­če­vi­ćem i pred­sjed­ni­kom Op­šti­ne Bi­je­lo Po­lje Alek­san­drom Žu­ri­ćem do­go­vo­re­no je da se de­cid­no od­re­de pra­vi­la igre. Na osno­vu po­tra­ži­va­nja pre­ma za­po­sle­ni­ma, tra­ži­će­mo da se uve­de pro­gra­mi­ra­ni ste­čaj i raz­voj­ni pro­gram, kroz ko­ji će fa­bri­ka mo­ći da do­bi­je sred­stva od dr­ža­ve. Oče­ku­je­mo da se po­štu­ju svi do­go­vre­ni ro­ko­vi – ka­zao je Ba­o­šić.
On je is­ta­kao da vla­snik fa­bri­ke, ka­ko je na sa­stan­ku is­ta­kao Si­mo­vić, mo­ra već da­nas ili sju­tra da iz­mi­ri sva du­go­va­nja pre­ma rad­ni­ci­ma, kao i po­re­ski dug dr­ža­vi.
– Ako se to ne de­si do na­šeg sa­sta­na­ka na­red­ne sed­mi­ce i po­kre­ta­nja ste­ča­ja pred Pri­vred­nim su­dom, mi vi­še Euro­fond ne pre­po­zna­je­mo kao vla­sni­ke „Bje­la­si­ca Ra­de” – na­gla­sio je Ba­o­šić.
Si­mo­vić i Vuk­če­vić ju­če su ob­i­šli ra­do­ve na iz­grad­nji far­me i mlje­ka­re „Milk kraft”, kao i Pod­ruč­nu je­di­ni­cu Upra­ve za šu­me.
Uko­li­ko bu­de pod­ni­jet za­htjev za uvo­đe­nje ste­ča­ja u tu fa­bri­ku, to će zna­či­ti dru­gi po re­du ste­čaj za to pred­u­ze­će, ko­je je, na­kon pre­ko šest i po go­di­na iza­šlo iz ste­ča­ja u sep­tem­bru 2014. go­di­ne.
Uku­pan dug Bje­la­si­ca Ra­de pre­ma po­vje­ri­o­ci­ma pri­je uvo­đe­nja ste­ča­ja iz­no­sio je 4,93 mi­li­o­na eura, od če­ga je is­pla­će­no 97,26 od­sto du­ga. Pred­u­ze­će je oti­šlo u ste­čaj u apri­lu 2007. go­di­ne na za­htjev kom­pa­ni­je Ga­leb gru­pe, ko­joj je Bje­la­si­ca Ra­da du­go­va­la 118 hi­lja­da eura.
Ve­ćin­ski vla­snik fa­bri­ke je Za­tvo­re­ni in­ve­sti­ci­o­ni fond Euro­fond, ko­jim upra­vlja­ju li­ca bli­ska bi­zni­sme­nu Ve­se­li­nu Ba­ro­vi­ću.
Euro­fond je pre­u­zeo Bje­la­si­cu Ra­du ku­po­vi­nom 51 od­sto ak­ci­ja tog pred­u­ze­ća na ber­zi 2005. go­di­ne. Upra­vo te go­di­ne pred­u­ze­će je po­slo­va­lo sa mi­nu­som od 1,25 mi­li­o­na eura, dok je 2004. go­di­ne ostva­ren pro­fit od 244 hi­lja­de eura.M.N.


Ras­ki­da­će ugo­vo­re zbog pu­te­va

Si­mo­vić se ju­če sa­stao i sa po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma, ko­ji­ma su pred­sta­vlje­ne mje­re agro­bu­dže­ta za ovu go­di­nu, dok je to­kom po­sje­te PJ Upra­ve za šu­me ka­zao da je naj­va­žni­ja te­ma bio od­nos kon­cen­si­o­na­ra pre­ma lo­kal­noj in­fra­struk­tu­ri.
– Po­ljo­pri­vred­ni­ci tvr­de da je u pi­ta­nju neo­d­go­vo­ran i ba­hat od­nos kon­ce­si­o­na­ra, za ko­je su sa­op­šti­li da ima­ju uti­sak da su do­bi­li pra­vo na eks­plo­a­ta­ci­ju šu­me, a da ne vo­de ra­ču­na o put­noj in­fra­struk­tu­ri. Za­to ta­kvi kon­ce­si­o­na­ri mo­ra­ju bi­ti sank­ci­o­ni­sa­ni. Ugo­vo­ri sa nji­ma će bi­ti ras­ki­da­ni – ka­zao je Si­mo­vić.