Po­li­tič­ke smjer­ni­ce za pre­u­stroj­stvo Evrop­ske uni­je i iz­vla­če­nje iz kri­ze, utvr­đe­ne na sa­mi­tu u Ri­mu, ja­sno pre­do­ča­va­ju da će nu­žne pro­mje­ne tra­ja­ti naj­ma­nje de­set go­di­na, što otva­ra i pi­ta­nje ho­će li do­ta­da uop­šte mo­ći da se otvo­re vra­ta član­stva za no­ve ze­mlje. Hr­vat­ski pre­mi­jer An­drej Plen­ko­vić stra­hu­je da će u EU bi­ti for­mi­ra­ne ka­te­go­ri­je s jed­ne stra­ne sla­bih, a s dru­ge moć­nih ze­ma­lja ko­je će su­štin­ski od­lu­či­va­ti „o svi­ma i sva­če­mu”.
De­set go­di­na je i rok u ko­jem EU tek tre­ba da sa­gle­da da li će i u ko­jem vi­du bi­ti u sta­nju da u član­stvo pri­mi, ili da utvr­di „pre­la­zni sta­tus, ne­ko po­vla­šće­no part­ner­stvo” pri­je sve­ga za Cr­nu Go­ru i Sr­bi­ju, ko­je pre­go­va­ra­ju o član­stvu.
Evrop­ski ko­me­sar Jo­ha­nes Han nu­di po­dr­šku EU za stva­ra­nje je­din­stve­nog tr­ži­šta Za­pad­nog Bal­ka­na ko­je bi pod­sta­klo eko­nom­ski bo­lji­tak i rast re­gi­o­na, ma­da još ni­je ja­sno ko­jim bi se me­ha­ni­zmom to ostva­ri­lo, a ne­sum­nji­vo bi bi­lo po­treb­no vi­še go­di­na da se osje­te pr­vi re­zul­ta­ti.
To bi zna­či­lo da ze­mlje re­gi­o­na sa­me u naj­ve­ćoj mje­ri mo­ra­ju da se po­tru­de da pre­u­re­de in­fra­struk­tu­re, pri­vu­ku za­sad vr­lo skrom­ne ino­stra­ne in­ve­sti­ci­je i do­đu na prag Uni­je, tek kad nji­ho­ve pri­vre­de po kon­ku­rent­no­sti i dru­štva po de­mo­krat­skom raz­vo­ju do­đu do ni­voa da uno­se do­da­tu vri­jed­nost u Uni­ju, a ne da uđu kao si­ro­ma­šni ro­đa­ci s pra­znom ka­som i ne­sre­đe­nom prav­nom dr­ža­vom.
Ber­lin­ski pro­ces opo­rav­ka re­gi­o­na za­sad je dao ma­lo opi­plji­vih re­zul­ta­ta, sa­gla­sne su i di­plo­ma­te EU u Bri­se­lu.
Špan­ski pre­mi­jer Ma­ri­ja­no Ra­hoj ka­že da EU spre­ma ne­što na­lik Mar­ša­lo­vom pla­nu od vi­še de­se­ti­na mi­li­jar­di eura za Afri­ku, s ci­ljem da se ot­klo­ne kor­je­ni si­ro­ma­štva i ma­sov­ne na­va­le, bez­bjed­no­sne pri­jet­nje imi­gra­na­ta Uni­ji.
O ne­kom ta­kvom pla­nu za Za­pad­ni Bal­kan, me­đu­tim, ne­ma po­me­na, iako je Za­pad­ni Bal­kan ta­ko­đe na uda­ru imi­gra­ci­je, a bez­bjed­no­sno oda­tle pri­je­te za­teg­nu­to­sti i su­ko­bi, što je i pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Žan Klod Jun­ker sta­vio do zna­nja ame­rič­kom pot­pred­sjed­ni­ku Maj­ku Pen­su.
Ze­mlje Za­pad­nog Bal­ka­na su od de­mo­krat­skih za­o­kre­ta do­bi­le vi­še mi­li­jar­di di­rekt­ne po­mo­ći od in­sti­tu­ci­ja i dr­ža­va EU, ma­da je od Bri­se­la na­met­nu­ti mo­del pri­va­ti­za­ci­je i otva­ra­nja tr­ži­šta, u če­mu je Sr­bi­ja bez raz­lo­ga i nu­žne za­šti­te pred­nja­či­la, do­veo do to­ga da je tr­ži­šte re­gi­o­na bi­lo ve­o­ma po­volj­no za dr­ža­ve EU i do­šlo je do pre­li­va­nja tr­go­vin­skog vi­ška od bli­zu sto mi­li­jar­di eura u ko­rist čla­ni­ca Uni­je.
To je zna­či­lo i ma­njak za dr­ža­ve re­gi­o­na, ko­je su mo­ra­le da se za­du­žu­ju na svjet­skom tr­ži­štu, pa sad ukup­no, uklju­ču­ju­ći naj­za­du­že­ni­ju po sta­nov­ni­ku Hr­vat­sku, ima­ju spolj­ni dug ve­ći od sto mi­li­jar­di eura.
Da je na­mje­ra da se na­pra­vi za­o­kret u raz­vo­ju i iz­grad­nji EU ve­o­ma uz­bu­di­la mno­ge čla­ni­ce Uni­je, svje­do­či i iz­ja­va An­dre­ja Plen­ko­vi­ća, pre­mi­je­ra Hr­vat­ske, čla­ni­ce EU, ali i ze­mlje ko­ja je eko­nom­ski i bez­bjed­no­sno jed­nom no­gom na Za­pad­nom Bal­ka­nu, da je vla­da u Za­gre­bu ozbilj­no za­bri­nu­ta zbog pla­na da se usta­no­vi „EU u vi­še br­zi­na”.
Plen­ko­vić upo­zo­ra­va da „EU u vi­še br­zi­na”, kroz br­že ob­je­di­nja­va­nje ne­kih čla­ni­ca oko eko­nom­skog ja­ča­nja zo­ne eura, iz­grad­nje evrop­ske od­bra­ne ili udru­ži­va­nja sna­ga u su­zbi­ja­nju te­ro­ri­zma i imi­gra­ci­je, mo­glo do­ve­sti do to­ga da će u EU bi­ti for­mi­ra­ne ka­te­go­ri­je s jed­ne stra­ne sla­bih, a s dru­ge moć­nih ze­ma­lja ko­je će su­štin­ski od­lu­či­va­ti „o svi­ma i sva­če­mu”.
Za­sad je u struk­tu­ra­ma EU tek po­če­lo da se raz­ma­tra šta uči­ni­ti sa za­pad­no­bal­kan­skim ze­mlja­ma ko­je bi u idu­ćim go­di­na­ma spro­ve­le sve re­for­me i za­ku­ca­le na vra­ta Uni­je, pre­ni­je­li su iz­vo­ri EU u Bri­se­lu.
Uto­li­ko pri­je što je u in­sti­tu­ci­ja­ma i di­plo­mat­skim kan­ce­la­ri­ja­ma čla­ni­ca EU ta­ko­đe za­zvo­ni­lo zvo­no za uz­bu­nu zbog opa­sno­sti da pri­je­te­će za­teg­nu­to­sti po­sled­njih go­di­na od Bri­se­la „za­pu­šte­nom re­gi­o­nu” do­ve­du do su­ko­ba i ne­sta­bil­no­sti ko­ji bi ne­mi­nov­no ugro­zi­li i Uni­ju.
Ni­šta, me­đu­tim, ne jam­či da će raz­ja­šnja­va­nje oko to­ga ka­kav će bi­ti pri­stup Za­pad­nom Bal­ka­nu, od­no­sno ho­će li se re­gi­on či­nje­nič­ki na­ći u za­peć­ku, mo­ći da usli­je­di u ne­ko do­gled­no vri­je­me.
To je te­ško za­mi­sli­ti u ča­su kad ne­ma na vi­di­ku ja­snog ras­ple­ta oko i da­lje sa­mo pri­gu­še­nog su­ko­ba unu­tar čla­ni­ca Uni­je o ključ­nom pi­ta­nju da li je mo­gu­će ostva­ri­ti je­din­stvo i re­for­me za te­melj­ni opo­ra­vak EU, bu­du­ći da ne­ke dr­ža­ve mi­sle da je nu­žno sna­žni­je ob­je­di­nja­va­nje, a dru­ge da bi ne­ka ovla­šće­nja tre­ba­lo s in­sti­tu­ci­ja EU vra­ti­ti na na­ci­o­nal­nu ra­van.
Upra­vo kre­ću te­ški pre­go­vo­ri o iz­la­sku Ve­li­ke Bri­ta­ni­je iz član­stva EU, ko­ji su uz­dr­ma­li sa­me te­me­lje Uni­je i sa­mo po­ja­ča­li od­boj­nost u ne ma­lim di­je­lo­vi­ma gra­đa­na ze­ma­lja Uni­je i po­li­tič­kim sna­ga­ma pre­ma ula­sku no­vih ze­ma­lja u član­stvo.
To je još po­ja­ča­no ozbilj­nim su­ko­bom EU i Tur­ske i za­htje­vi­ma mno­gih po­li­tič­kih sek­to­ra i ne­kih vla­da Uni­je da se pre­ki­nu iona­ko de­ce­ni­ja­ma du­gi i bez iz­gle­da na uspjeh pre­go­vo­ri o član­stvu s An­ka­rom.
(RTS)