- Pi­še: Če­do­mir An­tić

La­ko je Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću da na go­di­šnji­ci De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta pro­zi­va ave­ti. On je lič­no avet, pa o te­mi zna mno­go i ne­ma po­tre­be da bi­lo šta pri­zi­va, po­šo je već sko­ro tri de­ce­ni­je pri­su­tan i opa­san.
Mi­lo Đu­ka­no­vić se pro­tiv tih „ave­ti de­ve­de­se­tih go­di­na“ bo­rio ta­ko što je iz­dao dr­ža­vu ko­ju je ak­tiv­no stva­rao (ne pi­ta­ju­ći mno­go na­ro­de i gra­đa­ne Cr­ne Go­re i Sr­bi­je). Pro­tiv Mi­lo­še­vi­ća se tu­kao ta­ko što je lje­ta 1997. omo­gu­ćio nje­gov iz­bor na mje­sto pred­sjed­ni­ka SR Ju­go­sla­vi­je, a tri go­di­ne ka­sni­je boj­ko­to­vao iz­bo­re na ko­ji­ma je De­mo­krat­skoj opo­zi­ci­ji Sr­bi­je bio zna­ča­jan sva­ki glas. Da li je rat bio ave­tinj­ski? Pa Mi­lo Đu­ka­no­vić je bio pre­mi­jer ze­mlje ko­ja je vo­di­la rat. Za raz­li­ku od Sr­ba ko­ji su bra­ni­li pra­va svog na­ro­da, lju­di kao Đu­ka­no­vić su bi­li na stra­ni za ko­ju su ci­je­ni­li da je ja­ča: 1991. – na jed­noj, 1998. – na dru­goj, i ko­nač­no 2014. – na tre­ćoj. Prak­sa je osta­la ista. Po­slu­šnost i po­dob­nost moć­ni­ma ne zna­či de­mo­krat­sku vlast, uspje­šnu dr­ža­vu i na­du u na­pre­dak.
Ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO sa­mo je po­tvr­dio mi­šlje­nje onih ko­ji su u Đu­ka­no­vi­će­vom re­ži­mu pre­po­zna­va­li je­dan re­tro­grad­ni, ri­gid­ni, auto­ri­ta­r­ni re­žim. Za­što je cr­no­gor­skom šo­vi­ni­stič­kom re­ži­mu da­nas, na­kon što je u pot­pu­no­sti ne­le­gi­tim­no i ne­de­mo­krat­ski uvu­kao ze­mlju u NA­TO, po­treb­na ova­kva di­na­mi­ka su­ko­ba? Opo­zi­ci­ja je po pr­vi put u pot­pu­no­sti je­din­stve­na. Na­rav­no, to je­din­stvo po­sle de­ce­ni­ja auto­ri­tar­ne vla­da­vi­ne za­sno­va­no je sa­mo na od­ba­ci­va­nju re­ži­ma, ali zar ni­je ta­ko bi­lo i u Sr­bi­ji 2000. go­di­ne? Ka­ko je mo­gu­će da je vlast u Pod­go­ri­ci da­nas usa­mlje­ni­ja ne­go ika­da? Ovu či­nje­ni­cu do­ka­zu­ju ne sa­mo od cje­lo­kup­ne opo­zi­ci­je bo­jo­to­va­ni iz­bo­ri u Nik­ši­ću, već i is­ho­di svih ovo­go­di­šnjih op­štin­skih iz­bo­ra. Ako je već cr­no­gor­ski re­žim to­li­ko uspje­šan u spolj­noj po­li­ti­ci, ka­ko to da se u ino­stran­stvu umno­ža­va­ju gla­so­vi pro­te­sta zbog pro­go­na de­mo­krat­ske opo­zi­ci­je? Mo­žda je ću­ška ko­ju je na sa­stan­ku NA­TO-a do­bio pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić su­štin­ski do­vo­ljan ka­pi­tal me­đu­na­rod­ne pre­po­zna­tlji­vo­sti i afir­ma­ci­je cr­no­gor­skog re­ži­ma? Na­pad na de­mo­krat­ske po­sla­ni­ke, si­ste­mat­ski pro­gon po­li­tič­kih vo­đa srp­skog na­ro­da, či­nje­ni­ca da u cr­no­gor­skim za­tvo­ri­ma tru­ne ne­ko­li­ko gru­pa po­li­tič­kih za­tvo­re­ni­ka ko­ji­ma je za­jed­nič­ka na­ci­o­nal­na pri­pad­nost, go­vo­re o pra­voj pri­ro­di pod­go­rič­kih vla­sti. Vi­jest da naj­ko­rum­pi­ra­ni­ji re­žim u sa­vre­me­noj isto­ri­ji Evro­pe pro­go­ni pred­sjed­ni­ka stran­ke ko­ja ni­ka­da ni­je bi­la na vla­sti i to zbog ko­rup­ci­je po­tvr­đu­je odav­no po­zna­ti pa­ra­doks slje­pi­la ko­je uvi­jek sna­đe ve­li­ke vla­sto­lju­bi­ve. Za­to Đu­ka­no­vi­ćev re­žim da­nas ne za­vre­đu­je sa­mo me­đu­na­rod­ne sank­ci­je, već i sa­ti­ru u ran­gu Do­ma­no­vi­će­ve. Sa­da vi­še ni­je u pi­ta­nju „dan­ga“ već „ću­ška“.
Ovih da­na mno­go se go­vo­ri­lo o mo­guć­no­sti gra­đan­skog ra­ta. Iz­vje­sno je da se po­slije ula­ska u NA­TO Đu­ka­no­vić po­na­ša kao da je u gra­đan­skom ra­tu i po­bi­je­dio. Upor­nost cr­no­gor­skog re­ži­ma u obes­pra­vlji­va­nju i pro­go­nu srp­skog na­ro­da, ali i de­mo­krat­ske opo­zi­ci­je, po­ka­zu­je da su EU i NA­TO ko­nač­no na­pra­vi­li krug. Nji­hov uz­let za­po­čeo je ka­da su na raz­va­li­na­ma Fran­ko­ve i Sa­la­za­ro­ve dik­ta­tu­re u Špa­ni­ji i Por­tu­ga­lu po­mo­gli iz­grad­nju uzor­nih de­mo­kra­ti­ja ko­je su stu­pi­le u NA­TO i ta­da­šnju EEZ. U Cr­noj Go­ri su, me­đu­tim, jed­nu asa­dov­sku auto­kra­ti­ju, sa ele­men­ti­ma vi­še­stra­nač­kog par­la­men­ta­ri­zma, po­če­li da pre­tva­ra­ju u de­zi­de­o­lo­gi­zo­va­nu sa­la­za­rov­sku dik­ta­tu­ru.
Sa­mo, da li za­i­sta na­mje­ra­va­ju da bra­ne bo­le­sne sno­ve svo­jih du­kljan­skih šti­će­ni­ka i na­tu­ra­li­zo­va­nih ili­ro­id­nih di­plo­ma­ta? Mi­sli li iko da će srp­ski na­rod sta­ja­ti u re­zig­na­ci­ji dok mu od­u­zi­ma­ju pra­vo na po­sto­ja­nje? Da će na­rod ko­ji je stvo­rio Cr­nu Go­ru pu­sti­ti da je­di­noj ka­non­skoj cr­kvi ko­joj pri­pa­da ot­mu Ce­tinj­ski ma­na­stir, pa da ta­mo usto­li­če ne­ka­kvog šo­vi­ni­stič­kog i pan­dur­skog ras­po­pa? Da će­mo če­ka­ti od­lu­ku Stra­zbu­ra dok gru­pa depeesov­skih kri­mi­na­la­ca ru­ši i nad­zi­đu­je na­še sve­ti­nje? Da li su uvje­re­ni da će­mo za­u­vi­jek pu­sti­ti da se u ško­la­ma i jav­nim usta­no­va­ma za­ti­ru srp­ski je­zik i ći­ri­li­ca? Mi­sle li da će za­tva­ra­ju­ći srp­ske po­li­ti­ča­re i pro­go­ne­ći mir­ne gra­đa­ne iza­zva­ti kon­tro­li­sa­ni re­volt po­sle ko­ga će 200.000 gra­đa­na Cr­ne Go­re uto­va­ri­ti u auto­bu­se i ka­mi­o­ne i po­sla­ti za Sr­bi­ju? Ovo ni­je 1995. go­di­na, i upra­vo za­to je Đu­ka­no­vić jed­na obič­na avet. U Cr­noj Go­ri se vlast mo­žda ni­je pro­mi­je­ni­la od on­da, ali u Sr­bi­ji ne­ma vi­še Mi­lo­še­vi­ća. Do­ći će čas ka­da na­si­lje vi­še ne­će bi­ti mo­gu­će i ka­da će sil­ni­ci iz Pod­go­ri­ce na­i­ći na ot­por ve­ći­ne na­ro­da Cr­ne Go­re. Mi u Sr­bi­ji već če­tvrt vi­je­ka ži­vi­mo s tra­u­mom pro­go­na na­šeg na­ro­da u Hr­vat­skoj. Ako se ta­kva tra­u­ma, ne daj Bo­že, po­no­vi, ona te­ško mo­že osta­ti sa­mo na­ša.
(Autor je isto­ri­čar i do­cent na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu
u Be­o­gra­du)