- Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca

Dok sam pio, ni­je mi sme­ta­lo što se sve ka­fan­ske te­me svo­de na po­li­ti­ku, že­ne ili sport, na­pro­tiv, gr­la­tio sam dok je vi­nja­ku to bi­lo po vo­lji, ali ot­kad sa­mo ka­fe­ni­šem i pa­lim jed­nu na dru­gu, za­vi­dim pi­jan­ci­ma kad im je­zi­ci ode­blja­ju to­li­ko da ni se­be sa­mi ne ra­zu­mi­ju!
Na­rav­no, i da­lje su po­li­ti­ka, že­ne i sport u sva­koj tu­ri, pa i ve­če­ras, s tim što se ovih da­na to sple­lo u jed­no- sport Alek­san­dra Vu­či­ća zva­ni Ana Br­na­bić.
Da­kle, ima­mo sva tri ele­men­ta i pot­pu­no po­gre­šnu di­le­mu: da li je Sr­bi­ja sprem­na za gej pre­mi­jer­ku, od­no­sno, pre­mi­jer­ku uop­šte?!
Su­šti­na je, ba­rem što se me­ne ti­če, da su i Br­na­bić­ka i Pal­ma dva li­ca jed­nog te istog čo­vje­ka - Vu­či­ća, na­rav­no!
Iskre­no, vje­ru­jem da svi zna­mo ko­je mu je dra­že, a ko­je tre­nut­no ko­ri­sni­je, no ono što se za­i­sta mo­že spo­či­ta­ti Ani Br­na­bić je­ste to što je do­zvo­li­la da Vu­čić ma­ni­pu­li­še nje­nom sek­su­al­nom ori­jen­ta­ci­jom kao naj­ve­ćom i je­di­nom vr­li­nom!
Da, upra­vo je ta­ko - ni­je sek­su­al­no opre­dje­lje­nje Ane Br­na­bić njen gri­jeh, već fa­kat da je do­zvo­li­la da je to kva­li­fi­ku­je, i ne­moj­mo se la­ga­ti da ni­je ta­ko, da to­ga ni­je svje­sna i da mi­sli ka­ko će za­i­sta bi­ti pre­mi­jer­ka, a ne tek ma­la od pa­lu­be na­pred­njač­kog „Ti­ta­ni­ka“!
Za­i­sta ne znam šta vaj­ni ana­li­ti­ča­ri pod­ra­zu­mi­je­va­ju pod nje­nim ne­vi­đe­nim us­pje­si­ma u ra­du, ka­ko na­po­mi­nju, a sa­svim sam si­gu­ran da ne zna­ju ni oni, jer ni go­di­nu da­na ni­je u vla­di, re­sor ko­ji vo­di- dr­žav­na upra­va i lo­kal­na sa­mo­u­pra­va i da­lje je trom, pre­glo­ma­zan, pot­ku­pljiv i pun sva­ko­ja­kog šlja­ma, baš ka­kav je bio i pri­je nje­nog do­la­ska, baš ka­kav je de­ce­ni­ja­ma una­zad i ka­kav će po svoj pri­li­ci osta­ti do­vi­je­ka, jer sa­mo ta­kav i od­go­va­ra vel­mo­ža­ma.
Da­kle, da je ne­što uspje­la da ura­di - ni­je! Da je naj­kra­će u vla­di - je­ste, ali to još i ni­je gri­jeh, na­pro­tiv, ta­mo za de­set mi­nu­ta po­kva­re i he­mij­sku olov­ku pa vri­je­me i ni­je ne­ko mje­ri­lo nji­ho­vog „uspje­ha“, ali re­koh - sek­su­al­na ori­jen­ta­ci­ja je­ste!
Zbog to­ga mi je­ste žao Br­na­bić­ke, jer je i u da­nu ka­da je pri­je go­di­nu da­na pred­sta­vljao jav­no­sti Vu­čić naj­ma­nje de­set pu­ta po­no­vio ka­ko ne­će to­le­ri­sa­ti da je ne­ko eti­ke­ti­ra za­to što je gej dok je upra­vo to on či­nio po­na­vlja­ju­ći to ne­bro­je­no pu­ta i kao mal­te­ne je­di­ni kva­li­tet ta­da no­ve mi­ni­star­ke.
Zbog to­ga mi ujed­no i ni­je žao Br­na­bić­ke, jer je ću­ta­la na sve to hva­ta­ju­ći se u ko­lo s čo­vje­kom ko­ji će pre­ven­tiv­no eti­ke­ti­ra­ti sva­kog pra­ve­ći se da to ne či­ni, ne bi li ga na vri­je­me po­sa­dio kao mu­ška­tlu u sak­si­ju svog ukra­snog bi­lja zva­nog ka­bi­net, u ko­jem će cvje­ta­ti i mi­ri­sa­ti is­klju­či­vo ono­li­ko ko­li­ko on do­zvo­li i dok bo­je cvje­to­va ne pred­sta­vlja­ju opa­snost da po­tam­ne nje­gov „sjaj“!
Za­to je i ovog pu­ta po­seg­nuo za naj­bo­ljom mo­gu­ćom ike­ba­nom zna­ju­ći da mu od nje pri­je­ti ma­nja opa­snost ne­go­li čak i od Ste­fa­no­vić dr Ne­boj­še ili onih ne­ko­li­ko Vu­li­na, jer, re­koh, nji­ma ma­ni­pu­li­še kao bofl ki­ne­skim igrač­ka­ma, a njom kao čo­vje­kom, a ne­ma te­že i sram­ni­je ma­ni­pu­la­ci­je ni­ti oko­va od tih!
Sad, pi­ta­nje: da li je Sr­bi­ja po­ni­že­na ime­no­va­njem Ane Br­na­bić za man­da­ta­ra?!
Što se me­ne ti­če - ni­je, jer ako nam se či­tav na­ci­o­nal­ni po­nos sveo na jed­no ime i sek­su­al­nu ori­jen­ta­ci­ju tog ime­na, ko­je god bi­lo, u ve­ćem smo pro­ble­mu ne­go što mi­sli­mo!
Lič­no, me­ni će Stu­de­ni­ca va­zda bi­ti i pred­sjed­nik i pre­mi­jer i sve i sja, a ne ove tro­šne mi­ze­ri­je bje­lo­svjet­skih is­po­sta­va.
Da li mi sme­ta - da, sme­ta mi, jer će vla­du i da­lje na­sta­vi­ti da vo­di Alek­san­dar Vu­čić baš kao što je to či­nio Bo­ris Ta­dić, a u tom slu­ča­ju mo­gao je za man­da­ta­ra da pred­lo­ži i Tra­vol­tu iz Bor­ča gre­de (ma­da je on di­van i po­šten čo­vjek, oso­be­njak, ali ča­sni­ji od svih za­jed­no) - ni­šta se u kur­su ovog „Ti­ta­ni­ka“ pro­mi­je­ni­ti ne­će!
Zna to i Br­na­bić­ka, ali da­la je taj di­nar da uđe u ko­lo pa sad…
Što je naj­go­re, njen iz­bor ne­će ni­šta do­ni­je­ti ni gej za­jed­ni­ci u Sr­bi­ji, ko­li­ko god mi­sli­li su­prot­no, jer ona već tri da­na sva­ko obra­ća­nje po­či­nje sa: „Alek­san­dar Vu­čić ovo…“, „Alek­san­dar Vu­čić ono…“, i u to­me je­ste su­šti­na či­ta­vog pro­ble­ma: kod nje ne­ma „JA“ već „ON“, a re­koh i po­no­vi­ću: Br­na­bić­ka i Pal­ma su dva li­ca jed­nog istog čo­vje­ka!
Zna­mo svi, od­lič­no, ko­je mu je iskre­no dra­že, a ko­je tre­nut­no ko­ri­sni­je… Sr­bi­ji, na­ža­lost, ni nje­no, ni Pal­mi­no, ni­ti Vu­či­će­vo - Sr­bi­ja za njih ni­je ni­šta do la­vor mla­ke vo­de da u nje­ga po­to­pe tra­go­ve ne­čo­vje­štva!
Dok god je li­ce­mjer­na i da­le­ka Evro­pa pi­ta­nje svih pi­ta­nja, a Ko­so­vo i Me­to­hi­ja te­ma ko­jom mo­že da se ba­vi i Vu­lin - ni za šta mi bo­lje ni­smo!
Ne za bo­lje od Ane Br­na­bić, već za bo­lje od to­ga da Vu­čić na re­per­to­a­ru ima i bra­da­tu že­nu, sa­mo ako mu us­tre­ba da je is­tu­ri kao po­trč­ka svo­je po­gub­ne ko­re­spo­den­ci­je sa sa­mim so­bom…