- Pi­še: prof. dr Đor­đi­je Bla­žić

Imu­ni­tet je u svim sa­vre­me­nim de­mo­krat­skim si­ste­mi­ma op­šte­po­znat in­sti­tut na­stao još u En­gle­skoj u pro­ce­su ja­ča­nja par­la­men­ta u od­no­su na mo­nar­ha ko­jim se spr­je­ča­va­lo da po­sla­ni­ci bu­du li­še­ni slo­bo­de u slu­ča­je­vi­ma ka­da su kri­ti­ko­va­li kra­lja i nje­go­ve bli­ske dr­žav­ne slu­žbe­ni­ke. U Za­ko­nu o pra­vi­ma iz 1698. go­di­ne bi­lo je pro­pi­sa­no da slo­bo­da go­vo­ra u par­la­men­tu ne smi­je bi­ti sank­ci­o­ni­sa­na ni­ti ospo­re­na na su­du ili mje­stu van par­la­men­ta. U Fran­cu­skoj imu­ni­tet je usta­no­vljen u re­vo­lu­ci­o­nar­nim do­ga­đa­ji­ma 1789. go­di­ne ka­da je skup­šti­na usvo­ji­la za­kon o par­la­ma­ne­tar­noj neo­d­go­vor­no­sti po­sla­ni­ka i na taj na­čin se od­u­pr­la za­htje­vu Lu­ja XVI da skup­šti­na pre­sta­ne sa ra­dom.
Ustav CG čla­nom 86 ta­ko­đe ure­đu­je in­sti­tut imu­ni­te­ta (neo­d­go­vor­no­sti). U tom smi­slu on pro­pi­su­je da: Po­sla­nik uži­va imu­ni­tet (stav 1). Po­sla­nik ne mo­že bi­ti po­zvan na kri­vič­nu ili dru­gu od­go­vor­nost ili pri­tvo­ren za iz­ra­že­no mi­šlje­nje ili gla­sa­nje u vr­še­nju svo­je po­sla­nič­ke funk­ci­je (stav 2). Pro­tiv po­sla­ni­ka ne mo­že se po­kre­nu­ti kri­vič­ni po­stu­pak, ni­ti od­re­di­ti pri­tvor, bez odo­bre­nja Skup­šti­ne, osim ako je za­te­čen u vr­še­nju kri­vič­nog dje­la za ko­je je pro­pi­sa­na ka­zna u tra­ja­nju du­žem od pet go­di­na za­tvo­ra (stav 3) . Imu­ni­tet, kao i po­sla­nik, uži­va­ju: pred­sjed­nik Cr­ne Go­re, pred­sjed­nik i čla­no­vi Vla­de, pred­sjed­nik Vr­hov­nog su­da, pred­sjed­nik i su­di­je Ustav­nog su­da, vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac (stav 4).
U tom ustav­nom kon­tek­stu imu­ni­tet ima ma­te­ri­jal­ni i for­mal­ni ele­ment. Na­ve­de­na od­red­ba sta­va 1 čla­na 86 Usta­va CG je tzv. ma­te­ri­jal­ni imu­ni­tet tj. imu­ni­tet neo­d­go­vor­no­sti ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va da po­sla­nik ne mo­že bi­ti po­zvan na kri­vič­nu pre­kr­šaj­nu gra­đan­sku ili dru­gu od­go­vor­nost ili pri­tvo­ren za iz­ra­že­no mi­šlje­nje ili gla­sa­nje u vr­še­nju po­sla­nič­ke funk­ci­je. Stav 2 ovog čla­na se od­no­si na pro­ce­sni imu­ni­tet ili „imu­ni­tet ne­po­vre­di­vo­sti“ ko­jim se šti­ti lič­na slo­bo­da po­sla­ni­ka za ona či­nje­nja ko­ja ni­je­su ne­po­sred­no ve­za­na za nje­gov par­la­men­tar­ni rad. On ne pod­ra­zu­mi­je­va od­go­vor­nost po­sla­ni­ka već sa­mo pro­ce­snu smet­nju za vo­đe­nje po­stup­ka.
Po­lje pri­mje­ne ovog ob­li­ka imu­ni­te­ta od­no­si se sa­mo na od­re­đi­va­nje „pri­tvo­ra“, ali ne i na „za­dr­ža­va­nje u pri­tvo­ru“, sa­gla­sno čla­nu 30 Usta­va ko­jim je pro­pi­sa­no da „li­ce za ko­je po­sto­ji osno­va­na sum­nja da je iz­vr­ši­lo kri­vič­no dje­lo mo­že, na osno­vu od­lu­ke nad­le­žnog su­da, bi­ti pri­tvo­re­no i za­dr­ža­no u pri­tvo­ru sa­mo ako je to neo­p­hod­no ra­di vo­đe­nja kri­vič­nog po­stup­ka. Pri­tvo­re­nom li­cu mo­ra se uru­či­ti obra­zlo­že­no rje­še­nje u ča­su pri­tva­ra­nja ili naj­ka­sni­je u ro­ku od 24 ča­sa od pri­tva­ra­nja“. Pro­tiv rje­še­nja o pri­tvo­ru pri­tvo­re­no li­ce ima pra­vo žal­be, o ko­joj sud od­lu­ču­je u ro­ku od 48 ča­so­va. Tra­ja­nje pri­tvo­ra mo­ra bi­ti sve­de­no na naj­kra­će mo­gu­će vri­je­me. Pri­tvor mo­že tra­ja­ti po od­lu­ci pr­vo­ste­pe­nog su­da naj­du­že tri mje­se­ca od da­na pri­tva­ra­nja, a od­lu­kom vi­šeg su­da, mo­že se pro­du­ži­ti za još tri mje­se­ca. Ako se do is­te­ka tih ro­ko­va ne po­dig­ne op­tu­žni­ca, okri­vlje­ni se pu­šta na slo­bo­du. Pri­tvor ma­lo­ljet­ni­ka ne mo­že tra­ja­ti du­že od 60 da­na“. To zna­či da ova od­red­ba spre­ča­va pri­tva­ra­nje po­sla­ni­ka, ali ne i „za­dr­ža­va­nje u pri­tvo­ru“ .
Uslov pri­mje­ne pro­ce­snog imu­ni­te­ta je da se po­sla­nik po­zo­ve na imu­ni­tet. Me­đu­tim, uži­va­nje pro­ce­snog imu­ni­te­ta ima iz­u­ze­tak po ko­me se kri­vič­ni po­stu­pak mo­že po­kre­nu­ti ili od­re­di­ti pri­tvor i bez odo­bre­nja Skup­šti­ne ako je za­te­čen u iz­vr­še­nju kri­vič­nog dje­la za ko­je je pro­pi­sa­na ka­zna u tra­ja­nju du­žem od 5 go­di­na za­tvo­ra (stav 3).
Od­re­đe­ni ob­lik (funk­ci­o­nal­nog) imu­ni­te­ta uži­va­ju do­dat­no i su­di­ja i su­di­ja-po­rot­nik. U tom smi­slu su­di­ja i su­di­ja-po­rot­nik ne mo­že bi­ti po­zvan na od­go­vor­nost za iz­ra­že­no mi­šlje­nje i gla­sa­nje pri do­no­še­nju sud­ske od­lu­ke, osim ako se ra­di o kri­vič­nom dje­lu. Su­di­ja, u po­stup­ku po­kre­nu­tom zbog kri­vič­nog dje­la uči­nje­nog u oba­vlja­nju su­dij­ske funk­ci­je, ne mo­že bi­ti pri­tvo­ren bez odo­bre­nja Sud­skog sa­vje­ta (član 122 Usta­va). Ta­ko­đe, funk­ci­o­nal­ni imu­ni­tet uži­va­ju i dr­žav­ni tu­ži­lac i za­mje­nik dr­žav­nog tu­ži­o­ca ko­ji ne mo­gu bi­ti po­zva­ni na od­go­vor­nost za mi­šlje­nje da­to ili od­lu­ku do­ni­je­tu u vr­še­nju svo­je funk­ci­je, osim ako se ra­di o kri­vič­nom dje­lu (član 137 Usta­va).
Ustav­ni kon­cept imu­ni­te­ta, u skla­du s po­seb­nim za­ko­ni­ma u obla­sti kri­vič­no­prav­ne ma­te­ri­je, i nad­le­žno­sti­ma tu­ži­lač­kih i sud­skih or­ga­na ja­sno upu­ću­je na dvoj­ni ka­rak­ter pro­ce­snog imu­ni­te­ta. U tom smi­slu za­htjev za ski­da­nje imu­ni­te­ta po­sla­ni­ku za vo­đe­nje kri­vič­nog po­stup­ka lo­ci­ran je na dr­žav­nog tu­ži­o­ca kao or­ga­na nad­le­žnog za go­nje­nje uči­ni­la­ca kri­vič­nog dje­la i dru­gih ka­žnji­vih dje­la ko­ja se go­ne po slu­žbe­noj du­žno­sti (član 134 Usta­va). Pri­tom nad­le­žno tu­ži­la­štvo mo­že za po­sla­ni­ka za ko­jeg po­sto­ji osno­va­na sum­nja da je iz­vr­šio kri­vič­no dje­lo pod­ni­je­ti Skup­šti­ni za­htjev za odo­bre­nje po­kre­ta­nja kri­vič­nog po­stup­ka pro­tiv po­sla­ni­ka ali ako je odo­bre­nje da­la Skup­šti­na i pred­log nad­le­žnom su­du, a ne Skup­šti­ni CG, za od­re­đi­va­nje pri­tvo­ra. Za­htjev za od­re­đi­va­nje pri­tvo­ra po­sla­ni­ku Skup­šti­ni CG mo­že pod­ni­je­ti sa­mo nad­le­žni sud ko­ji na osno­vu pred­lo­ga tu­ži­o­ca od­lu­ču­je o pri­tvo­ru uko­li­ko Skup­šti­na to odo­bri.
Pri to­me vr­lo je va­žno ustav­no ogra­ni­če­nje da po­sla­nik mo­že bi­ti pri­tvo­ren i za­dr­žan u pri­tvo­ru sa­mo ako je to neo­p­hod­no ra­di vo­đe­nja kri­vič­nog po­stup­ka i da tra­ja­nje pri­tvo­ra, od­no­sno dru­gih ogra­ni­če­nja slo­bo­de mo­ra bi­ti sve­de­no na naj­kra­će po­treb­no vri­je­me (član 30 stav 4 Usta­va i član 15 stav 3 ZKP-a ).
Da­kle, in­sti­tut pri­tvo­ra je vr­lo re­strik­tiv­na i po­sled­nja mje­ra pre­ma okri­vlje­nom za obez­bje­đe­nje nje­go­vog pri­su­stva i za ne­sme­ta­no vo­đe­nje kri­vič­nog po­stup­ka po­red po­zi­va, do­vo­đe­nja, mje­ra nad­zo­ra, jem­stva i, na kra­ju, pri­tvor (član 163stav 1 ZKP-a). Pri obez­be­đe­nju pri­su­stva okri­vlje­nog nad­le­žni sud je du­žan pri­dr­ža­va­ti se uslo­va od­re­đe­nih za pri­mje­nu po­je­di­nih mje­ra, vo­de­ći ra­ču­na o to­me da se ne pri­mje­nju­je te­ža mje­ra, ako se ista svr­ha mo­že po­sti­ći bla­žom mje­rom (na­če­lo sra­zmjer­no­sti) (član 163 stav 2 ZKP-a).
Ta­ko­đe, pri­tvor se mo­že od­re­di­ti sa­mo u slu­ča­je­vi­ma pro­pi­sa­nim Za­ko­ni­kom o kri­vič­nom pso­tup­ku i sa­mo ako se ista svr­ha ne mo­že ostva­ri­ti dru­gom mje­rom, a neo­p­ho­dan je ra­di ne­sme­ta­nog vo­đe­nja po­stup­ka (član 174 stav 1 ZKP-a).
Čla­nom 175 ZKP-a pre­ci­zno je ure­đe­no pet uslo­va od­re­đi­va­nja pri­tvo­ra i to :
(1) Kad po­sto­ji osno­va­na sum­nja da je od­re­đe­no li­ce uči­ni­lo kri­vič­no dje­lo, pri­tvor pro­tiv tog li­ca mo­že se od­re­di­ti, ako:
1) se kri­je ili ako se ne mo­že utvr­di­ti nje­gov iden­ti­tet ili ako po­sto­je dru­ge okol­no­sti ko­je uka­zu­ju na opa­snost od bjek­stva;
2) po­sto­je okol­no­sti ko­je uka­zu­ju da će uni­šti­ti, sa­kri­ti, iz­mi­je­ni­ti ili fal­si­fi­ko­va­ti do­ka­ze ili tra­go­ve kri­vič­nog dje­la ili da će ome­ta­ti po­stu­pak uti­ca­njem na svje­do­ke, sa­u­če­sni­ke ili pri­kri­va­če;
3) po­sto­je okol­no­sti ko­je uka­zu­ju da će po­no­vi­ti kri­vič­no dje­lo ili do­vr­ši­ti po­ku­ša­no kri­vič­no dje­lo ili da će uči­ni­ti kri­vič­no dje­lo ko­jim pri­je­ti;
4) je u pi­ta­nju kri­vič­no dje­lo za ko­je je pro­pi­sa­na ka­zna za­tvo­ra od de­set go­di­na ili te­ža ka­zna i ko­je je po­seb­no te­ško zbog na­či­na iz­vr­še­nja ili po­slje­di­ca;
5) ured­no po­zva­ni op­tu­že­ni iz­bje­ga­va da do­đe na glav­ni pre­tres.
Iz na­ve­de­nog prav­nog sta­nja ja­sno se mo­že za­klju­či­ti da po­sto­je dva uslo­va za pro­ce­sno ski­da­nje imu­ni­te­ta i do­zvo­lu za pri­tvor po­sla­ni­ku. Pr­vi, te­melj­no či­nje­nič­no obra­zlo­žen za­htjev dr­žav­nog tu­ži­o­ca Skup­šti­ni CG za ski­da­nje imu­ni­te­ta po­sla­ni­ku, jer bez ja­snih či­nje­ni­ca ko­je ne­dvo­smi­sle­no uka­zu­ju na osno­va­nu sum­nju da je po­sla­nik uči­nio kri­vič­no dje­lo Skup­šti­na ne mo­že va­lja­no od­lu­či­va­ti. Dru­go, ja­sno prav­no i či­nje­nič­no obra­zlo­žen pred­log dr­žav­nog tu­ži­o­ca za od­re­đi­va­nje pri­tvo­ra po­sla­ni­ku nad­le­žnom su­du da bi on za­tra­žio od Skup­šti­ne CG do­zvo­lu za od­re­đi­va­nje pri­tvo­ra, uko­li­ko sud oci­je­ni osno­van pred­log tu­ži­o­ca.
Uzi­ma­ju­ći u ob­zir jav­no iz­ne­se­na či­nje­nič­na sta­nja u ve­zi ski­da­nja imu­ni­te­ta i od­re­đi­va­nja pri­tvo­ra po­je­di­nim po­sla­ni­ci­ma, na­ro­či­to ne­do­sta­tak či­nje­nič­nog osno­va u za­htje­vu dr­žav­nog tu­ži­o­ca za ski­da­nje imu­ni­te­ta, ali i od­re­đi­va­nje pri­tvo­ra što ni­je nad­le­žnost tu­ži­la­štva, te okol­no­sti da po­sla­ni­ci o či­jem imu­ni­te­tu se od­lu­ču­je jav­no ne spo­re, čak i iz­ra­ža­va­ju pu­nu ko­o­pe­ra­tiv­nost s tu­ži­lač­kim or­ga­nom u vo­đe­nju po­stup­ka za ko­je ih te­re­ti dr­žav­ni tu­ži­lac, evi­dent­no je da ne­ma prav­nog osno­va za od­re­đi­va­nje pri­tvo­ra po­sla­ni­ci­ma, ali ni či­nje­nič­nog osno­va u za­htje­vu tu­ži­o­ca za ski­da­nje imu­ni­te­ta što prav­no i či­nje­nič­no ogra­ni­ča­va Skup­šti­nu da mo­že od­lu­či­ti o ski­da­nju imu­ni­te­ta.