Biv­ši kan­di­dat za vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca advo­kat Go­ran Ro­dić iz­nio je niz kri­ti­ka u ve­zi sa tre­nut­nim sta­njem u cr­no­gor­skom pra­vo­su­đu i uka­zao na neo­p­hod­nu od­go­vor­nost u re­do­vi­ma su­di­ja i tu­ži­la­ca. On u raz­go­vo­ru za „Dan” pod­sje­ća na op­tu­žni­ce ko­je su u pret­hod­noj de­ce­ni­ji do­ži­vje­le fi­ja­sko i tvr­di da se ti slu­ča­je­vi ni­ka­da ne­će ni po­kre­nu­ti sa mr­tve tač­ke, a ka­mo­li re­zul­ti­ra­ti ne­či­jom od­go­vor­no­šću. Ro­dić je ko­men­ta­ri­sao i ak­tu­el­nu bez­bjed­no­snu si­tu­a­ci­ju i osvr­nuo se na u po­sled­nje vri­je­me, uče­sta­le li­kvi­da­ci­je u Cr­noj Go­ri.
– Oči­gled­na je spre­ga kri­mi­na­la sa dr­ža­vom i pi­ta­nje je do kog ni­voa to ide. Me­đu­tim, ni­je ne­po­zna­to da dr­ža­va kad ho­će mo­že si­gur­no da po­stig­ne vi­dlji­ve i do­bre re­zul­ta­te u su­zbi­ja­nju svih vr­sta kri­mi­na­la – kazao je on.
Na pi­ta­nje ka­ko mu iz ove per­spek­ti­ve iz­gle­da to što se svo­je­vre­me­no kan­di­do­vao za funk­ci­ju dr­žav­nog tu­ži­o­ca, Ro­dić ka­že da mu je na­mje­ra bi­la da svo­je is­ku­stvo i ener­gi­ju sta­vi u slu­žbu op­šteg in­te­re­sa – za su­štin­ske pro­mje­ne u tu­ži­la­štvu, a ti­me i pra­vo­su­đu uop­šte.
– Iako sam po bro­ju gla­so­va bio bli­zu da bu­dem iza­bran za tu­ži­o­ca, ni­je­sam osje­tio da imam is­kre­nu po­li­tič­ku po­dr­šku. Me­đu­tim, po­dr­ška jav­no­sti, po­seb­no la­ič­ke, do­volj­na mi je sa­tis­fak­ci­ja, jer su lju­di pre­po­zna­li mo­je is­kre­ne am­bi­ci­je. Zna­čaj­na je i či­nje­ni­ca da sam na od­re­đe­ni na­čin „pro­bio led” jer se pr­vi put po­ja­vio kan­di­dat van tu­ži­lač­ke or­ga­ni­za­ci­je ko­ji je imao vi­še gla­so­va ne­go osta­li kon­ku­ren­ti iz tu­ži­la­štva. To je vje­ro­vat­no uti­ca­lo i da se na ka­sni­je ogla­se lak­še pri­ja­vlju­ju kan­di­da­ti van tu­ži­lač­ke or­ga­ni­za­ci­je – ka­zao je Ro­dić.
On sma­tra da je glav­ni pro­blem sa ne­za­vi­sno­šću cr­no­gor­skog pra­vo­su­đa što o to­me go­vo­re is­klju­či­vo po­li­ti­ča­ri, dok su­di­je i tu­ži­o­ci ne da ne vi­de pr­o­blem, ne­go, bez iz­u­zet­ka, tvr­de da su pot­pu­no ne­za­vi­sni i ne­pri­stra­sni.
– Sve dok ve­ći­na su­di­ja i tu­ži­la­ca ne osje­ća pro­blem i ne­ma po­tre­bu da se bo­ri za svo­ju ne­za­vi­snost stva­ri će, u su­šti­ni, osta­ti ne­pro­mi­je­nje­ne – po­ja­snio je Ro­dić.
Ko­men­ta­ri­šu­ći pred­me­te rat­nih zlo­či­na u ko­ji­ma je za­stu­pao op­tu­že­ne, a ko­ji su se ne­slav­no za­vr­ši­li po tu­ži­la­štvo, Ro­dić ka­že da od­go­vor­nost za to tre­ba da sno­se oni ko­ji su bi­li na če­lu tu­ži­la­štva ka­da su ti po­stup­ci po­kre­nu­ti.
– Već u tre­nut­ku ka­da su po­kre­nu­te is­tra­ge vi­dje­lo se da ne­će za­vr­ši­ti osu­đu­ju­ćim pre­su­da­ma, bez ob­zi­ra na ve­li­ku na­klo­nost su­do­va u da­ljem to­ku po­stup­ka. Is­tra­ge i op­tu­žni­ce po­dig­nu­te su pod di­rekt­nom kon­tro­lom ta­da­šnjeg ru­ko­vod­stva tu­ži­lač­ke or­ga­ni­za­ci­je, pa je nji­ho­va od­go­vor­nost ne­u­pit­na. Ali, ne vje­ru­jem da će se ta pri­ča ni po­kre­nu­ti sa mr­tve tač­ke, a ka­mo­li da će re­zul­ti­ra­ti ne­či­jom od­go­vor­no­šću. Sa­da­šnja pred­sjed­ni­ca Vr­hov­nog su­da je kao ta­da­šnji dr­žav­ni tu­ži­lac po­kre­nu­la is­tra­ge, ko­je su u či­nje­nič­no i prav­no ne­iz­mi­je­nje­nom ob­li­ku ka­sni­je pre­to­če­ne u op­tu­žni­ce, a pot­pi­sao ih je i do kra­ja za­stu­pao spe­ci­jal­ni tu­ži­lac. Zna­či, te po­stup­ke ko­ji su ka­sni­je za­vr­še­ni oslo­ba­đa­ju­ćim pre­su­da­ma po­kre­nu­lo je tu­ži­la­štvo pod nje­nim ru­ko­vo­đe­njem. Ta­da je sve usmje­re­no ka od­re­đe­nim li­ci­ma i za od­re­đe­na dje­la, ali, po­na­vljam, la­ko se mo­glo vi­dje­ti da to ne mo­že za­vr­ši­ti osu­đu­ju­ćim pre­su­da­ma. Sad pri­ča ka­ko sud ne mo­že do­ni­je­ti do­bru pre­su­du kad je op­tu­žni­ca lo­ša, ho­će re­ći da je kri­vo tu­ži­la­štvo, a pri­tom se za­ne­ma­ru­je či­nje­ni­ca da je na osno­vu lo­ših op­tu­žni­ca sud mno­ge lju­de neo­sno­va­no go­di­na­ma dr­žao u pri­tvo­ru. Tač­ni­je, svi op­tu­že­ni su ukup­no neo­sno­va­no u pri­tvo­ru pro­ve­li pre­ko če­tr­de­set go­di­na i zbog to­ga je dr­ža­va mo­ra­la da im na­kna­di ogrom­nu šte­tu – ob­ja­šnja­va Ro­dić.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje da li je ustav­na re­for­ma spro­ve­de­na pri­je ne­ko­li­ko go­di­na da­la oče­ki­va­ne re­zul­ta­te, on je kazao da ni­je da­la ni­ka­kve re­zul­ta­te i da su vri­je­me i ener­gi­ja uza­lud po­tro­še­ni i to ni­je neo­p­hod­no po­seb­no ilu­stro­va­ti.
– Ali, kad već po­mi­nje­mo Ustav­ni sud, mo­gu re­ći da je on sli­ko­vit do­kaz za sve ovo. Čak i za naj­o­či­gled­ni­ja kr­še­nja Usta­va, kao, na pri­mjer, uvo­đe­nje fa­mo­zne tak­se na go­ri­vo, ko­jom su gra­đa­ni ošte­će­ni za mi­li­on­ski iz­nos, a ni­je­su bi­li u sta­nju da pra­vo­vre­me­no re­a­gu­ju. I mno­ge dru­ge ini­ci­ja­ti­ve su odav­no ne­ri­je­še­ne, a ni po pi­ta­nju ustav­nih žal­bi se ne mo­gu po­hva­li­ti re­zul­ta­ti­ma. Ge­ne­ral­no, i kod re­dov­nih i kod Ustav­nog su­da po­sto­ji ve­li­ka pra­zni­na u pra­vo­vre­me­noj i istin­skoj pri­mje­ni Evrop­ske kon­ven­ci­je o za­šti­ti ljud­skih pra­va i slo­bo­da - re­kao je Ro­dić.
Po nje­go­vom mi­šlje­nju, re­zul­ta­ti pra­vo­su­đa su ta­kvi da će nam usko­ro tre­ba­ti te­me­lji­ta ustav­na re­for­ma, ko­ja će mo­ra­ti da do­tak­ne i njih lič­no.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


Od­bra­ne pred Ha­škim tri­bu­na­lom

Ro­dić je kao bra­ni­lac za­stu­pao i vi­še op­tu­že­nih pred Ha­škim tri­bu­na­lom.
– Kao bra­ni­lac sam za­stu­pao Dra­go­lju­ba Pr­ca­ća, Da­mi­ra Do­še­na i Pa­vla Stru­ga­ra, u pred­me­ti­ma po­zna­tim kao lo­go­ri „Ke­ra­term” i „Omar­ska”, te na­pad na Du­brov­nik, a sa­da sam prav­ni sa­vjet­nik u ti­mu od­bra­ne Fran­ka Si­ma­to­vi­ća. Već sam i ra­ni­je go­vo­rio da će u ne­kom bu­du­ćem vre­me­nu si­gur­no ra­di­ti ozbilj­ne ana­li­ze ra­da tog su­da ko­ji ima i po­zi­tiv­nih i ne­ga­tiv­nih stra­na. Ne­spor­no je do­pri­nio da se u na­ci­o­nal­nim pra­vo­su­đi­ma ze­ma­lja biv­še Ju­go­sla­vi­je, iako sa ve­li­kim za­ka­šnje­njem, po­kre­ne pro­ce­su­i­ra­nje rat­nih zlo­či­na, ali isto ta­ko se ni­je dis­tan­ci­rao od od­re­đe­nih in­te­re­snih i po­li­tič­kih uti­ca­ja na rad tog su­da. Ako mu je jed­na od pri­mar­nih ulo­ga bi­la da do­pri­ne­se po­mi­re­nju na ovim pro­sto­ri­ma, upi­tan je po­stig­nu­ti re­zul­tat, jer smo ne­dav­no vi­dje­li do če­ga sve me­đu no­vo­na­sta­lim dr­ža­va­ma na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je mo­že do­ve­sti upo­tre­ba jed­ne stra­ne čo­ko­la­di­ce u no­vo­go­di­šnjem pa­ke­ti­ću za dje­cu – po­ja­snio je Ro­dić.