Skup­šti­na je za­vr­ši­la ras­pra­vu o iz­mje­na­ma Za­ko­na o po­re­zu na do­bit prav­nih li­ca ko­ji­ma je pred­vi­đe­no opo­re­zi­va­nje iz­da­ta­ka za hu­ma­ni­tar­ne svr­he i opo­re­zi­va­nje ne­re­zi­dent­nih li­ca. Pre­ma ri­je­či­ma po­moć­ni­ka mi­ni­stra fi­nan­si­ja No­va Ra­do­vi­ća, usva­ja­nje ovih iz­mje­na tre­ba­lo bi da do­pri­ne­se obez­bje­đe­nju bo­lje po­re­ske di­sci­pli­ne i stva­ra­nju bo­ljeg po­re­skog am­bi­jen­ta.
– Cilj iz­mje­na je pro­i­za­šao iz po­tre­be una­pre­đe­nja si­ste­ma opo­re­zi­va­nja re­zi­de­na­ta i ne­re­zi­den­ta, ko­ji su ob­ve­zni­ci po­re­za na do­bit. Ob­ve­zni­ci tog po­re­za su re­zi­den­ti za ta­ko­zva­ni svjet­ski do­ho­dak, od­no­sno do­bit ostva­re­nu u Cr­noj Go­ri i van nje. On se od­no­si i na ne­re­zi­den­te za do­bit ostva­re­nu u CG – re­kao je Ra­do­vić to­kom ju­če­ra­šnje ras­pra­ve u Skup­šti­ni.
Sr­đan Mi­lić (SNP) je ka­zao da je pre­ma po­da­ci­ma Po­re­ske upra­ve na 12. jun dug fir­mi za po­rez na do­bit 36 mi­li­o­na eura.
– Fir­me su za­ra­di­le pre­ko 400 mi­li­o­na eura, a mi od njih ne mo­že­mo da na­pla­ti­mo 36 mi­li­o­na. To­li­ko o sna­zi dr­ža­ve. Ka­da ne­ko ostva­ru­je do­bit, tre­ba ga na­u­či­ti i da pla­ća po­rez. Ako iz­no­si do­bit, li­je­po mu na­pla­ti­te sva­ki cent – re­kao je Mi­lić i tra­žio od mi­ni­stra fi­nan­si­ja spi­sak fir­mi ko­je ni­je­su pla­ti­le po­rez na do­bit ko­ji iz­no­si de­vet od­sto.
Da­mir Še­ho­vić (SD) je ka­zao da ima­mo naj­ma­nje sto­pe po­re­za na do­bit, ali da je po­treb­no mno­go vi­še ka­ko bi se pri­vu­kli in­ve­sti­to­ri i ula­ga­li u pri­vred­ne gra­ne sa raz­voj­nim ka­pi­ta­lom.
– Pred­lo­ži­ću do­dat­ne po­re­ske pod­sti­ca­je, kao što je oslo­bo­đa­nje po­re­za na do­bit pred­u­ze­ća ko­ja ulo­že za 10 go­di­na mi­ni­mum pet mi­li­o­na i za­po­sle mi­ni­mum 50 lju­di – na­ja­vio je Še­ho­vić.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić je na­veo da je po­sled­nja stav­ka ko­ju dr­ža­va tre­ba da ura­di sma­nji­va­nje po­re­za.
– Tek na­kon vla­da­vi­ne pra­va, plan­ske do­ku­men­ta­ci­je, ob­u­če­ne ka­drov­ske struk­tu­re idu po­re­zi. To je po­pu­li­stič­ka i ne­e­fi­ka­sna pri­ča. Tre­ba po­ve­ća­ti di­rekt­ne, a sma­nji­ti in­di­rekt­ne po­re­ze, od­no­sno po­ve­ća­ti po­rez na do­bit i imo­vi­nu a sma­nji­ti PDV – na­veo je Bo­ja­nić.
On je uka­zao da za­kon­skim nor­ma­ma ni­je pre­ci­zi­ra­no ka­da prav­no li­ce plaća po­rez po od­bit­ku, te da je to is­ko­ri­stio Te­le­nor.
– Te­le­nor je de­set go­di­na aku­mu­li­rao do­bit. Do­šao do 270 mi­li­o­na, za­tim pre­se­lio sje­di­šte iz Nor­ve­ške u Dan­sku i is­ko­ri­stio ugo­vor iz 1981. go­di­ne o dvo­stru­kom opo­re­zi­va­nju sa SFRJ. Umje­sto da pla­ti po­rez na do­bit od de­vet od­sto, pla­ti­li su pet od­sto, od­no­sno umje­sto 24 mi­li­o­na, pla­ti­li su 16. Pro­mi­je­ni­te za­kon i ne­moj­te da do­zvo­lja­va­te da stra­ne kom­pa­ni­je pla­ća­ju ma­nje po­re­za. Oni su be­o­ma bri­nu­li o tih osam mi­li­o­na – na­veo je Bo­ja­nić.
Ju­če je za­vr­še­na ras­pra­va i o iz­mje­na­ma za­ko­na o pre­u­zi­ma­nju ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va, ad­mi­ni­stra­tiv­nih tak­si i o osi­gu­ra­nju.D.M.


Uvre­de to­kom ras­pra­ve

To­kom ras­pra­ve po­sla­ni­ci DF-a iz­ni­je­li su niz op­tu­žbi na ra­čun mi­ni­stra fi­nan­si­ja Ra­ška Ko­nje­vi­ća. Mi­lan Kne­že­vić je ka­zao da je Ko­nje­vić po­sled­njeg da­na na mje­stu mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va za­po­slio 80 lju­di.
Ko­nje­vić mu je na to od­go­vo­rio da će, ako je to tač­no, pod­ni­je­ti ostav­ku, a ako ni­je, da Kne­že­vić sno­si po­li­tič­ku od­go­vor­nost.
– Ti me po­zi­vaš, bi­je­do ljud­ska. Olo­šu! – od­go­vo­rio je Kne­že­vić.