Od se­dam fa­bri­ka vo­de, ko­li­ko ih je ukup­no u Cr­noj Go­ri, tre­nut­no ni u jed­noj ne­ma pro­iz­vod­nje.
Fa­bri­ke su go­di­šnje u pro­sje­ku pro­iz­vo­di­le oko 20 mi­li­o­na li­ta­ra vo­de, a re­kord­na pro­iz­vod­nja ostva­re­na je 2014. go­di­ne, ka­da je pro­iz­ve­de­no sko­ro 25 mi­li­o­na li­ta­ra vo­de. Ukup­ni ka­pa­ci­tet iz­vo­ri­šta iz­no­si oko 350 mi­li­o­na li­ta­ra go­di­šnje, ta­ko da se, s tog aspek­ta, u pot­pu­no­sti mo­gu za­do­vo­lji­ti po­tre­be do­ma­ćeg tr­ži­šta i ostva­ri­ti zna­ča­jan iz­voz. Me­đu­tim, i po­red te či­nje­ni­ce, dr­ža­va ogro­man no­vac da­je za uvoz vo­de, umje­sto da dio nov­ca usmje­ri na po­moć do­ma­ćim pro­iz­vo­đa­či­ma.
Pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta, u 2009. uve­ze­no je vo­de u vri­jed­no­sti od 7,9 mi­li­o­na, 2010. go­di­ne 7,4 mi­li­o­na, a na­red­ne 7,5 mi­li­o­na, dok je 2012. uvoz vo­de bio u vri­jed­no­sti 7,8 mi­li­o­na eura, a 2013. go­di­ne 7,1 mi­li­on. Go­di­ne 2014. u Cr­nu Go­ru uve­ze­no je vo­de u vri­jed­no­sti pre­ko se­dam mi­li­o­na eura.
Na dru­goj stra­ni, i po­red ka­pa­ci­te­ta za pro­iz­vod­nju vo­de, u 2009. iz­ve­ze­no je vo­de vri­jed­no­sti 382,4 hi­lja­de eura, u 2010. – 384 hi­lja­de eura, i 269,8 hi­lja­da 2011. go­di­ne. Iz­voz je 2012. bio 416,9 hi­lja­da eura, a na­red­ne 2013. vri­jed­nost iz­ve­ze­ne vo­de iz­no­si­la je sve­ga 244,8 hi­lja­da eura. U 2014. iz­ve­ze­no je vo­de u vri­jed­no­sti sve­ga 397,4 hi­lja­da eura.
U uvo­zu i iz­vo­zu vo­de naj­vi­še uče­stvu­je Sr­bi­ja i to 93,4 od­sto u uvo­zu, od­no­sno 93,4 od­sto u iz­vo­zu.
Fa­bri­ke vo­da „Va­ter­grup – Su­za”, „Li­po­vo” – Akva Mon­ta, „Gor­ska” i „Akva Bjan­ka”, ko­ri­ste iz­vo­re sa pod­ruč­ja ko­la­šin­ske op­šti­ne, Vo­da Di­va – Eko-Per je u Šav­ni­ku, fa­bri­ka Bož­ja vo­da – Mon­te­mi­ne­ra­le fla­ši­ra bu­nar­sku vo­du, dok „Bje­la­si­ca Ra­da” u Bi­je­lom Po­lju je­di­na fla­ši­ra ga­zi­ra­nu vo­du.
Vla­sni­ci tih fa­bri­ka kao glav­ni pro­blem vi­de od­nos ugo­sti­telj­skog i tr­go­vač­kog sek­to­ra ko­ji do­ma­ćim vo­da­ma ne da­ju od­go­va­ra­ju­ći tret­man, jer bi vo­da iz do­ma­ćih fa­bri­ka tre­ba­lo da bu­de mno­go vi­še za­stu­plje­na u pro­daj­nim i ugo­sti­telj­skim objek­ti­ma, mar­ke­ti­ma i ho­te­li­ma.
Umje­sto da pro­mo­vi­še do­ma­će pro­iz­vo­đa­če, dr­ža­va za uvoz da­je mi­li­o­ne eura. Pre­ma ri­je­či­ma pred­sjed­ni­ka sin­di­ka­ta po­ljo­pri­vred­ne, du­van­ske i pre­hram­be­ne in­du­stri­je Velj­ka Ba­o­ši­ća, da dr­ža­va sa­mo de­set od­sto nov­ca ko­ji se da­je na uvoz vo­de ulo­ži u po­moć do­ma­ćim pro­iz­vo­đa­či­ma, ne bi bi­lo ni­ka­kve po­tre­be za uvo­zom.
– Ima­mo do­volj­no ka­pa­ci­te­ta da uop­šte ne uvo­zi­mo vo­du, već ima­mo do­volj­no ka­pa­ci­te­ta i da iz­vo­zi­mo. Do­ma­će fa­bri­ke tre­ba po­mo­ći, ri­je­ši­ti pro­ble­me sa pro­iz­vod­nim ka­pa­ci­te­ti­ma i sa du­go­va­nji­ma pre­ma za­po­sle­ni­ma pa tek on­da da da­ju to­li­ko nov­ca na uvoz. Pre­ma mo­jim sa­zna­nji­ma, uvoz vo­de je mno­go ve­ći ne­go što po­ka­zu­ju sta­ti­stič­ki po­da­ci – tvr­di Ba­o­šić.
B.Ma.


„Li­po­vo” i „Ra­da” me­đu naj­ve­ćim du­žni­ci­ma

Ko­la­šin­ska fa­bri­ka vo­de „Li­po­vo” pre­ma po­sled­njim zva­nič­nim po­da­ci­ma Po­re­ske upra­ve, dr­ža­vi po osno­vu po­re­za i do­pri­ni­sa na lič­na pri­ma­nja du­gu­je 286,6 hi­lja­da eura, dok je „Bje­la­si­ca Ra­da” isto u vr­hu naj­ve­ćih po­re­skih du­žni­ka sa du­gom od čak 993,1 hi­lja­du eura. Bje­lo­polj­ska fa­bri­ka po osno­vu po­re­za i do­pri­no­sa na lič­na pri­ma­nja du­gu­je 1,5 mi­li­o­na eura, što pre­la­zi 2,4 mi­li­o­na eura.