Na mje­stu ne­ka­da­šnje pod­go­rič­ke Mlje­ka­re sa­gra­đe­na je zgra­da, na ze­mlji­štu ču­ve­ne fa­bri­ke „Mar­ko Ra­do­vić” gra­di se bi­znis cen­tar, a imo­vi­na „Ra­do­ja Da­ki­ća” ras­pro­da­je se pod­go­rič­kim bi­zni­sme­ni­ma pu­tem sud­ske pro­da­je. Atla­smont fon­da na lo­ka­ci­ji Sta­kle­ni­ka u Go­lu­bov­ci­ma pla­ni­ra grad­nju vi­še­na­mjen­skog bi­znis cen­tra, dok rad­ni­ci tog pred­u­ze­ća ni da­nas ne zna­ju ko je vla­snik Sta­kle­ni­ka i ko će da im is­pla­ti no­vac.
Slič­na je si­tu­a­ci­ja i sa imo­vi­nom gra­đe­vin­skog pred­u­ze­ća „Go­ri­ca”, ko­je za­po­sle­ni­ma du­gu­je pre­ko sto za­ra­da, a Glav­ni grad je nji­ho­vu imo­vi­nu da­vao u za­kup pri­vat­nim kom­pa­ni­ja­ma.
–To su sa­mo ne­ke od fa­bri­ka i fir­mi ko­je su za vri­je­me vla­da­vi­ne De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta uni­šte­ne i naj­bo­lji su po­ka­za­telj ka­ko se ra­di­lo u dr­ža­vi – ka­zao je li­der Rad­nič­ke par­ti­je Jan­ko Vu­či­nić.
Rad­ni­ci „Ra­do­ja Da­ki­ća”, njih pre­ko 1,8 hi­lja­da, ci­je­lu de­ce­ni­ju po­tra­žu­ju 77 za­ra­da, dok pre­ko 250 rad­ni­ka „Mar­ka Ra­do­vi­ća” od 2008. go­di­ne če­ka ot­prem­ni­ne. Od te go­di­ne ni­je­su is­pla­ći­va­ne za­ra­de biv­šim za­po­sle­ni­ma u Sta­kle­ni­ci­ma, ko­ji­ma od ta­da ni­je po­ve­zi­van ni rad­ni staž, pa ne mo­gu oti­ći u pen­zi­ju.
Vu­či­nić je is­ta­kao da je no­vac od sva­kog pro­da­tog di­je­la te ze­mlje mo­rao bi­ti usmje­ren is­klju­či­vo na rad­ni­ke.
–Dok god je na če­lu dr­ža­ve ak­tu­el­na vlast, ne po­sto­ji šan­sa da rad­ni­ci­ma bu­de bo­lje. Ja­sno je da se sva­ko od tih ze­mlji­šta na­mje­šta­lo mi­lje­ni­ci­ma vla­sti. Oni su mo­gli da ku­pu­ju imo­vi­nu za mi­zer­nu su­mu, da na njoj gra­de šta god ho­će i da uz sve to ne­ma­ju ni­ka­kvu oba­ve­zu pre­ma rad­ni­ci­ma. Ne­ja­sno je ka­ko je do­pu­šte­no da rad­ni­ci ko­ji vi­še ni­je­su u go­di­na­ma ni da ra­de ni da za­ra­đu­ju, ko­ji su usled te­ških ži­vot­nih uslo­va osta­li bez zdra­vlja, sa uli­ca tra­že pla­te i za­ra­de – re­kao je Vu­či­nić.
On sma­tra da vlast na­mjer­no do­vo­di rad­nič­ku kla­su do pro­sjač­kog šta­pa.
–To se sve smi­šlje­no ra­di ka­ko bi pri­je iz­bo­ra mo­gli da da­ju ne­koj fa­mi­li­ji sto eura da bi gla­sa­li za DPS iako su te po­ro­di­ce osi­ro­ma­ši­le upra­vo zbog po­li­ti­ke ak­tu­el­ne vla­sti. Nji­ma taj no­vac slu­ži za ku­po­vi­nu hra­ne za ci­je­li mje­sec.Tu­žna je si­tu­a­ci­ja u ko­joj se na­la­ze rad­ni­ci: na mje­stu fa­bri­ka gdje su ne­ka­da za­ra­đi­va­li ko­ru hlje­ba na­la­ze se zgra­de i tr­žni cen­tri, a oni su is­tje­ra­ni na uli­cu – na­gla­sio je Vu­či­nić.
B.Ma.

Sve je uni­šte­no i opljač­ka­no
Pre­ma ri­je­či­ma li­de­ra Rad­nič­ke par­ti­je, fa­bri­ke ko­je ni­je­su sru­še­ne uni­šti­la je pri­va­ti­za­ci­ja.
–Ta­kav je slu­čaj sa Že­lje­za­rom i Kom­bi­na­tom alu­mi­ni­ju­ma. Ja­sno je kao dan u ka­kvim uslo­vi­ma ra­de lju­di ko­ji su sa­da ta­mo za­po­sle­ni. Zna se i šta se de­ša­va­lo sa rad­ni­ci­ma Že­lje­za­re, ko­ji pri­tom ni­je­su ima­li za­šti­tu ni od ko­ga, ni­ti su ima­li ko­me da se obra­te. Da­kle, ja­sno je da od na­še pri­vre­de ni­je osta­lo baš ni­šta – sve je uni­šte­no i opljač­ka­no – za­klju­čio je Vu­či­nić.