In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­ni fond da­je kre­di­te po par­tij­skoj osno­vi, a u pri­log to­me ide i či­nje­ni­ca da su u ra­ni­jem pe­ri­o­du vi­še­mi­li­on­ske kre­di­te, pre­ma po­da­ci­ma Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra, do­bi­le fir­me „Če­le­bić”, u vla­sni­štvu To­mi­sla­va Če­le­bi­ća, Nor­mal t­urs Žar­ka Bu­ri­ća, „Go­ra­no­vić” iz Nik­ši­ća, kom­pa­ni­je u vla­sni­štvu po­ro­di­ce Fran­ca iz Bi­je­log Po­lja, „Hi­dro­e­ner­gi­ja Mon­te­ne­gro”, ko­ja je di­je­lom u vla­sni­štvu Ole­ga Ob­ra­do­vi­ća, „Ze­ta­grad­nja lje­to­pis”, ko­ja se po­ve­zu­je sa Bla­go­tom Ra­do­vi­ćem, i bol­ni­ca u Me­lji­na­ma, ko­jom ga­zdu­je taj­kun Du­ško Kne­že­vić.
Oleg Ob­ra­do­vić je bio pred­sjed­nik od­bo­ra di­rek­to­ra Pr­ve ban­ke, u ko­joj je u to vri­je­me udio imao i pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić. On je ta­ko­đe bio i di­rek­tor Te­le­ko­ma u vri­je­me pri­va­ti­za­ci­je tog pred­u­ze­ća, ko­jom se da­nas ba­ve sud­ski or­ga­ni u SAD i cr­no­gor­sko tu­ži­la­štvo. Ame­ri­kan­ci su sa­op­šti­li da ima­ju do­ka­ze da je u pro­ce­su pri­va­ti­za­ci­je Te­le­ko­ma za ko­rup­ci­ju is­pla­će­no 7,35 mi­li­o­na eura. Ob­ra­do­vić i Mi­o­drag Iva­no­vić, di­rek­tor Mo­ne­ta u vri­je­me te pri­va­ti­za­ci­je, ne­dav­no su sa­slu­ša­ni u tu­ži­la­štvu zbog sum­nje da su u tom po­slu se­bi i dru­gi­ma ne­za­ko­ni­to pri­ba­vi­li 2,3 mi­li­o­na eura. Iva­no­vić je za ku­po­vi­nu re­sto­ra­na „Le­o­nar­do“ do­bio kre­dit od IRF-a u iz­no­su od 225 hi­lja­da eura. U Hi­dro­e­ner­gi­ji udio ima­ju i vla­sni­ci ka­fi­ća „Grand“ Ran­ko Ubo­vić i Alek­san­dar Mi­jaj­lo­vić. Op­šte je po­zna­to da se u tom lo­ka­lu uvi­jek sla­ve po­bje­de DPS-a, a ta­mo je cr­no­gor­ski pre­mi­jer po­pio i ču­ve­ni „či­vas” sa ru­skim taj­ku­nom Ole­gom De­ri­pa­skom pri­li­kom skla­pa­nja do­go­vo­ra za KAP, či­ja je pri­va­ti­za­ci­ja gra­đa­ne Cr­ne Go­re ko­šta­la vi­še sto­ti­na mi­li­o­na eura. Be­maks je ta­ko­đe do­ne­dav­no bio je­dan od vla­sni­ka Hi­dro­e­ner­gi­je. To pred­u­ze­će do­bi­ja naj­vi­še po­slo­va u svo­joj dje­lat­no­sti i je­dan su od po­di­zvo­đa­ča na auto­pu­tu Bar–Bo­lja­re.
Če­le­bić, Ra­do­vić i Bu­rić iz­gra­di­li su de­se­ti­ne stam­be­nih zgra­da i obje­ka­ta u Pod­go­ri­ci i po­zna­ti su po do­brim od­no­si­ma sa DPS-om, a isto va­ži i za Go­ra­no­vi­ća.
– Još 2013. go­di­ne IRF je fir­mi „Ca­ri­ne” odo­brio 800 hi­lja­da eura za re­a­li­za­ci­ju in­ve­sti­ci­o­nog pro­gra­ma u ho­te­lu „Del­fin”. Vla­da je ove go­di­ne her­ceg­nov­ski ho­tel „Park” pro­da­la Po­po­vi­će­voj fir­mi „Ca­ri­ne” za 2,2 mi­li­o­na eura, što je da­le­ko is­pod tr­ži­šne vri­jed­no­sti, jer je 2011. go­di­ne sa­ma za taj ho­tel utvr­di­la vri­jed­nost na 7,2 mi­li­o­na, a sa­da IRF, da­ju­ći dr­žav­ne kre­di­te, omo­gu­ća­va Po­po­vi­ću da is­pla­ti ci­je­nu i re­a­li­zu­je in­ve­sti­ci­o­ni plan. To je po­ma­ga­nje taj­ku­na dr­žav­nim pa­ra­ma – ka­za­la je za „Dan” ko­or­di­na­tor MANS-a Ines Mr­do­vić.
Ona is­ti­če da od kre­di­ta IRF-a, ko­ji su znat­no po­volj­ni­ji od onih ko­je da­ju po­slov­ne ban­ke, naj­ve­ću ko­rist ima­ju taj­kun­ske kom­pa­ni­je, od­no­sno bi­zni­sme­ni bli­ski vr­hu cr­no­gor­ske vla­sti.
– Po­seb­no za­bri­nja­va što kre­di­ti taj­kun­skim kom­pa­ni­ja­ma ni­je­su odo­bra­va­ni sa­mo za in­ve­sti­ci­o­na ula­ga­nja, već se od 2013. go­di­ne da­ju i za re­fi­nan­si­ra­nje kre­di­ta ko­je ra­ni­je ni­je­su vra­ća­li na vri­je­me. Da­kle, IRF je u po­sled­nje dvi­je go­di­ne raz­vio no­vu prak­su: umje­sto da ula­že u raz­voj zdra­vog bi­zni­sa, nov­cem svih gra­đa­na kr­pi ru­pe pro­pa­lih po­slo­va do­ma­ćih taj­ku­na – oci­je­ni­la je Mr­do­vi­će­va.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, IRF u pred­iz­bor­nim pe­ri­o­di­ma po­ja­ča­va kre­dit­ne ak­tiv­no­sti po pi­ta­nju do­dje­le po­ljo­pri­vred­nih kre­di­ta i MI­DAS pro­gra­ma, ko­ji re­a­li­zu­je sa Mi­ni­star­stvom po­ljo­pri­vre­de, a ko­ji je u me­đu­vre­me­nu za­mi­je­nio IPARD lajk pro­gram.
– Po­sled­njih go­di­na pri­mje­tan je i trend odo­bra­va­nja kre­di­ta lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma za in­fra­struk­tur­ne pro­jek­te, po­put iz­grad­nje vo­do­vo­da ili sa­o­bra­ćaj­ni­ca, či­ja se re­a­li­za­ci­ja u ve­ći­ni slu­ča­je­va po­kla­pa sa pred­iz­bor­nim pe­ri­o­di­ma. Uoči van­red­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra 2012. go­di­ne, upra­vo je IRF ku­po­vao dr­žav­ne ob­ve­zni­ce Fon­da ra­da, ko­je su emi­to­va­ne ka­ko bi se rad­ni­ci­ma pro­pa­lih cr­no­gor­skih pred­u­ze­ća is­pla­tio sve ve­ći broj ot­prem­ni­na i ti­me uti­ca­lo na nji­ho­vu iz­bor­nu vo­lju. Svi ovi pri­mje­ri ne­dvo­smi­sle­no su po­ka­za­li da je IRF jed­na od ključ­nih po­lu­ga vla­da­ju­ćeg DPS-a to­kom iz­bor­nih pe­ri­o­da – re­kla je Mr­do­vi­će­va za „Dan”.
Po nje­nom mi­šlje­nju, naj­bo­lje rje­še­nje za spre­ča­va­nje da­va­nja kre­di­ta po par­tij­skoj osno­vi je­su iz­mje­ne za­ko­na o IRF ko­jim bi se vr­lo pre­ci­zno utvr­di­le obla­sti, kao i na­či­ni i kri­te­ri­ju­mi za do­dje­lu kre­di­ta. Ka­ko je is­ta­kla, ne tre­ba da­va­ti mo­guć­nost da se go­di­šnjim pla­no­vi­ma IRF-a i nji­ho­vim stal­nim iz­mje­na­ma, na­ro­či­to uoči iz­bor­nih ci­klu­sa ili za­vi­sno od po­tre­ba do­ma­ćih taj­ku­na, uvo­de no­ve kre­dit­ne li­ni­je.
–Ta­ko­đe, neo­p­hod­no je obez­bi­je­di­ti pot­pu­nu tran­spa­rent­nost u pro­ce­du­ra­ma za do­dje­lu kre­di­ta. IRF je kraj­nje ne­tran­spa­rent­na in­sti­tu­ci­ja. Do­sa­da­ša­nja prak­sa MANS-a po­ka­za­la je da taj fond gru­bo kr­ši Za­kon o slo­bod­nom pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma i zna­ča­jan dio do­ku­men­ta­ci­je pro­gla­ša­va taj­nom, što je pa­ra­dok­sal­no jer se ra­di o do­dje­li nov­ca iz dr­žav­nog bu­dže­ta –uka­za­la je Mr­do­vi­će­va.
Prav­ni sa­vjet­nik u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Bo­ris Ma­rić re­kao je za „Dan” da rad IRF-a mo­ra bi­ti u cje­lo­sti tran­spa­ren­tan i pod po­seb­nim si­ste­mom kon­tro­le, u če­mu zna­čaj­nu ulo­gu mo­ra­ju ima­ti pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je i NVO.
– Svje­do­ci smo broj­nih zlo­u­po­tre­ba dr­žav­nih re­sur­sa u par­tij­ske svr­he, a ot­kri­va­nje tih zlo­u­po­tre­ba ote­ža­va ne­tran­spa­ren­tan rad dr­žav­nih or­ga­na. Ako to­me do­da­mo ne­a­de­kvat­nu kon­tro­lu od stra­ne nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja, do­bi­ja­mo vr­lo si­vu sli­ku. IRF je vi­so­ko­ri­zič­na in­sti­tu­ci­ja za po­ja­vu ta­kvog vi­da zlo­u­po­tre­ba i mo­rao bi bi­ti pod po­seb­nim vi­dom kon­tro­le, a nje­go­vo po­slo­va­nje mo­ra­lo bi bi­ti pred­met ra­da DRI sva­ke go­di­ne – re­kao je Ma­rić.
Pred­sjed­nik Od­bo­ra di­rek­to­ra IRF-a Zo­ran Vuk­če­vić, ina­če je­dan od glav­nih ak­te­ra afe­re „Sni­mak“, do za­klju­če­nja ovog bro­ja na­šeg li­sta ni­je od­go­va­rao na po­zi­ve i po­ru­ke no­vi­na­ra „Da­na”.M.M.

Ili ne­ma spo­sob­nih, ili ima zlo­u­po­tre­be
Ma­rić je oci­je­nio kao in­di­ka­tiv­nu či­nje­ni­cu da je IRF dao vi­še­mi­li­on­ski kre­dit vla­sni­ku kom­pa­ni­je „Ca­ri­ne” Če­do­mi­ru Po­po­vi­ću.
–To uka­zu­je na mo­gu­će po­sto­ja­nje jed­nog uzro­ka i jed­ne po­sle­di­ce ko­ji se me­đu­sob­no is­klju­ču­ju. Jed­na je da mi u Cr­noj Go­ri ne­ma­mo mno­go lju­di sa pred­u­zet­nič­kim spo­sob­no­sti­ma, pa su pod­ni­je­ti pro­jek­ti bez kon­ku­ren­ci­je, a dru­ga je po­sto­ja­nje osno­va­ne sum­nje da se ra­di o zlo­u­po­tre­bi. O če­mu se stvar­no ra­di tre­ba­lo bi da utvr­de nad­le­žne dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je, ako za to bu­de po­sto­ja­la po­li­tič­ka vo­lja – za­klju­čio je Ma­rić.

Za 11 mje­se­ci 160 kre­di­ta
IRF je od po­čet­ka go­di­ne odo­brio 160 kre­di­ta u ukup­nom iz­no­su od 46,69 mi­li­o­na eura, po­ka­zu­ju po­da­ci sa saj­ta te in­sti­tu­ci­je.
Pred­u­ze­će „Ca­ri­ne”, vla­sni­štvo Če­do­mi­ra Po­po­vi­ća, do­bi­lo je naj­vi­še nov­ca za re­a­li­za­ci­ju svo­jih pro­je­ka­ta, a ra­di se o ukup­no šest mi­li­o­na eura. Od tog iz­no­sa, tri mi­li­o­na su iz­dvo­je­na za pro­je­kat „Kom­pleks ho­te­la Park”, ko­li­ko je da­to i za in­ve­sti­ci­o­ni pro­je­kat de­pa­dans ho­te­la „Del­fin”, od če­ga dva mi­li­o­na po­sred­stvom ban­ke i mi­li­on eura di­rekt­nog kre­di­ta od IRF-a.
Po­po­vić je u fe­bru­a­ru za ku­po­vi­nu ho­te­la „Park” po­nu­dio 2,25 mi­li­o­na eura. Pred­stav­ni­ci „Ca­ri­na” ta­da su na­ja­vi­li ru­še­nje ho­te­la i iz­grad­nju no­vog na is­toj lo­ka­ci­ji.
Iz ten­der­ske ko­mi­si­je je ta­da sa­op­šte­no da pla­ni­ra­na ula­ga­nja iz­no­se 15 mi­li­o­na eura, a da je rok za za­vr­še­tak tri go­di­ne, kao i da će u tom pe­ri­o­du u stal­ni rad­ni od­nos bi­ti pri­mlje­no 70 rad­ni­ka.