Gra­đa­ni ko­ji ne­ma­ju ugo­vor o ra­du na neo­d­re­đe­no ne mo­gu u cr­no­gor­skim ban­ka­ma po­di­ći kre­dit, pa su pri­nu­đe­ni da se za kre­dit­na sred­stva obra­te mi­kro­fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma, gdje su, pre­ma nji­ho­vim ri­je­či­ma, ka­ma­te znat­no vi­še ne­go u ban­ka­ma.
Broj­ni gra­đa­ni ko­ji su se ovim po­vo­dom obra­ti­li na­šoj re­dak­ci­ji po­ru­ču­ju da ban­ke mo­ra­ju mi­je­nja­ti po­slov­nu po­li­ti­ku i uz od­re­đe­ne uslo­ve omo­gu­ći­ti im pri­stup sred­stvi­ma iz kre­di­ta.
– Ob­i­šao sam sva­ku ban­ku u Pod­go­ri­ci i svu­da su mi za­tvo­ri­li vra­ta na­kon što sam ih oba­vi­je­stio da sam za­po­slen na od­re­đe­no vri­je­me. Već de­se­tak go­di­na ra­dim u jed­noj pri­vat­noj fir­mi, gdje smo svi uglav­nom za­po­sle­ni na od­re­đe­no vri­je­me. Ne­re­al­no je da kli­jen­tu ko­ji na te­ku­ćem ra­ču­nu ima stal­ni mje­seč­ni pri­liv od 600 eura ban­ke ne do­zvo­lja­va­ju da po­dig­ne kre­dit. Htio sam da po­dig­nem sve­ga hi­lja­du eura ko­li­ko mi tre­ba da pla­tim si­nu ško­la­ri­nu na fa­kul­te­tu jer mu ne do­zvo­lja­va­ju da po­la­že is­pi­te u ja­nu­a­ru uko­li­ko ne pla­ti­mo go­di­nu. Za­i­sta je ne­vje­ro­vat­no ka­kvi se uslo­vi po­sta­vlja­ju kli­jen­ti­ma, kao da smo mi­li­o­ne­ri, a ne pu­ka si­ro­ti­nja. Čak mi ni­je­su da­li ni kre­dit od 500 eura već su po­sta­vi­li ne­re­la­ne uslo­ve – pri­ča naš sa­go­vor­nik ogor­čen od­no­som ban­kar­skih in­sti­tu­ci­ja.
Na­kon što su ga ban­ke od­bi­le, po pre­po­ru­ci pri­ja­te­lja oti­šao je u MFI Al­ter mo­dus, gdje su mu iza­šli u su­sret.
– Oni su je­di­ni bi­li re­al­ni i nji­ho­vi uslo­vi su pri­la­go­đe­ni na­šim stan­dar­di­ma. Sam se­bi sam bio je­mac, od­no­sno ka­za­li su mi da do­ne­sem po­tvr­du iz fir­me u ko­joj ra­dim da mi oni odo­bre kre­dit, a uko­li­ko ni­je­sam to u mo­guć­no­sti tre­ba da na­đem jed­nog ži­ran­ta. To su re­al­ni uslo­vi ko­ji­ma bi na­še ban­ke tre­ba­lo da se ru­ko­vo­de, a ne da sta­vlja­ju u za­pe­ćak kli­jen­te ko­je sti­ca­jem okol­no­sti ne­ma­ju ugo­vor o ra­du za stal­no – ka­zao je naš sa­go­vor­nik.
Ban­kar­ski om­bud­sman Ha­lil Ka­lač re­kao je za „Dan” da se kli­jen­ti ba­na­ka če­sto ža­le zbog stro­gih uslo­va za do­bi­ja­nje kre­di­ta, a pr­ven­stve­no što se ne da­ju la­ko kre­di­ti oni­ma ko­ji ima­ju ugo­vor o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me.
– To je stvar po­slov­ne po­li­ti­ke ba­na­ka i tu im se ne mo­že ni­šta su­ge­ri­sa­ti ni­ti tra­ži­ti od njih da se po­na­ša­ju mi­mo auto­nomnih od­lu­ka ko­je do­ne­su. Isti­na je da se gra­đa­ni če­sto ža­le zbog pre­stro­gih uslo­va, ali od 14 ba­na­ka u Cr­noj Go­ri mo­že se na­ći ne­ka ko­ja će po­nu­di­ti rje­še­nje za kli­jen­ta – re­kao je Ka­lač.B.Ma.

Uslo­ve mo­ra­ju is­pu­ni­ti
Iz ban­ke tvr­de da se kre­dit na od­re­đe­no mo­že uze­ti pod od­re­đe­nim uslo­vi­ma.
– U na­šoj ban­ci kre­dit mo­že uze­ti fi­zič­ko li­ce ko­je je za­po­sle­no na od­re­đe­no vri­je­me sa­mo do is­te­ka ugo­vo­ra ili sa ži­ran­tom (su­du­žni­kom) na du­ži pe­ri­od i nor­mal­no da pri­ma pla­tu pre­ko na­še ban­ke – sa­op­šti­li su iz NLB Mon­te­ne­gro ban­ke.
Iz So­si­je­te že­ne­ral ban­ke su is­ta­kli da se kre­di­ti odo­bra­va­ju spo­sob­nim zaj­mo­tra­ži­o­ci­ma ko­ji ima­ju mo­guć­nost da sa po­lo­vi­nom za­ra­de ili pen­zi­je mo­gu vra­ti­ti ukup­ne mje­seč­ne oba­ve­ze, uklju­ču­ju­ći anu­i­tet kre­di­ta za ko­ji apli­ci­ra­ju.
– Zaj­mo­tra­ži­lac mo­že ima­ti su­du­žni­ka za ko­jeg va­že isti uslo­vi kao za ko­ri­sni­ka kre­di­ta. Keš kre­di­ti za kli­jen­te ko­ji ima­ju ugo­vor o ra­du na od­re­đe­no se odo­bra­va­ju on­da ka­da se pro­ci­je­ni da to­kom tra­ja­nja ugo­vo­ra kli­jent mo­že vra­ti­ti ukup­ne mje­seč­ne oba­ve­ze, pri če­mu se rok ot­pla­te uskla­đu­je sa ro­kom tra­ja­nja ugo­vo­ra o ra­du – sa­op­šti­li su iz te ban­ke.