Ro­či­šte u spo­ru po tu­žbi kom­pa­ni­je „Hi­dro­mont Mer­kur”, vla­sni­ka Mi­la­na Mr­va­lje­vi­ća, i In­sti­tu­ta „Dr Si­mo Mi­lo­še­vić” iz Iga­la, u ve­ćin­skom vla­sni­štvu dr­ža­ve, za­ka­za­no je za 16. april u pod­go­rič­kom Pri­vred­nom su­du, što je ,,Dan” ra­ni­je na­ja­vio.
Spor će bi­ti na­sta­vljen u po­no­vlje­nom po­stup­ku na­kon što je Ape­la­ci­o­ni sud usvo­jio žal­bu advo­kat­ske kan­ce­la­ri­je „Ve­li­mi­ro­vić i part­ne­ri”, ko­ja za­stu­pa In­sti­tut i uki­nuo pre­su­du su­di­je Bor­jan­ke Zo­go­vić. Od­lu­ka ko­jom je In­sti­tut iz Iga­la oba­ve­zan da na ime du­ga za is­po­ru­če­nu vo­du za pi­će sa iz­vo­ri­šta Su­to­ri­na u pe­ri­o­du od 2003. do 2010. go­di­ne pla­ti Mer­ku­ru 1,22 mi­li­o­na eura sa za­kon­skom ka­ma­tom, po­čev od 9. no­vem­bra 2012. go­di­ne, do­ni­je­ta je 1. ju­la 2010.
Mer­kur je tu­žio In­sti­tut na osno­vu fak­tu­re za is­po­ru­če­nu vo­du ko­ju je tom pred­u­ze­ću is­po­sta­vio 9. no­vem­bra 2012. Ta kom­pa­ni­ja je po­čet­kom sep­tem­bra 2001. sa In­sti­tu­tom za­klju­či­la ugo­vor o is­po­ru­ci pit­ke vo­de sa iz­vo­ri­šta Su­to­ri­na, u vla­sni­štvu dr­ža­ve, u pe­ri­o­du od 10 go­di­na, a anek­som ugo­vo­ra od 15. apri­la 2002. oba­ve­za­la se da će sa is­po­ru­kom vo­de da poč­ne u ro­ku od tri mje­se­ca od do­bi­ja­nja upo­treb­ne do­zvo­le, naj­ka­sni­je do 15. apri­la 2002. go­di­ne, a u su­prot­nom ugo­vor pre­sta­je da va­ži.
–Hi­dro­mont Mer­kur je no­si­lac kon­ce­si­je na is­tra­žne ra­do­ve na lo­ka­ci­ji Su­to­rin­sko po­lje od 1997. go­di­ne, a sa ko­je je In­sti­tut „Dr Si­mo Mi­lo­še­vić” cr­pio vo­du za svo­je po­tre­be od ju­na 2003. go­di­ne, i to bez do­ku­men­ta­ci­je u skla­du sa za­ko­nom –tvr­de iz te kom­pa­ni­je.
Ka­ko bi se raz­ri­je­ši­le me­đu­sob­ne oba­ve­ze po osno­vu ko­ri­šće­ne i ne­pla­će­ne vo­de, bi­lo dr­ža­vi, bi­lo kon­ce­si­o­na­ru, pred­stav­ni­ci dr­žav­nog ka­pi­ta­la u In­sti­tu­tu, uz po­sre­do­va­nje Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, na či­jem je če­lu ta­da bio Mi­lu­tin Si­mo­vić, i Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, ko­je je pred­sta­vlja­la po­moć­nik mi­ni­stra Bi­lja­na Šće­kić, or­ga­ni­zo­va­li su sa­sta­nak. Na sa­stan­ku je po­stig­nut do­go­vor da se for­mi­ra rad­ni tim sa pred­stav­ni­ci­ma Vla­de, Mer­ku­ra i In­sti­tu­ta ko­ji će utvr­di­ti ko­li­či­nu utro­še­ne vo­de i na­pra­vi­ti fi­nan­sij­ski ob­ra­čun za spor­ni pe­ri­od od 2003. do 2009. go­di­ne, kao i da pred­lo­ži mo­del rje­ša­va­nja fi­nan­sij­skih oba­ve­za In­sti­tu­ta pre­ma Hi­dro­mont Mer­ku­ru
–Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de je rje­še­njem od 3. sep­tem­bra 2010. obra­zo­va­lo ko­mi­si­ju, ko­ja je za­pi­sni­kom od 26. ok­to­bra 2012. utvr­di­la je da se ra­di o fi­nan­sij­skoj oba­ve­zi In­sti­tu­ta od 1,14 mi­li­o­na eura bez PDV-a, što je pot­pi­sao i ovla­šće­ni pred­stav­nik In­sti­tu­ta –na­ve­li su iz Mer­ku­ra.
Ta kom­pa­ni­ja, po tvrd­nja­ma za­stup­ni­ka In­sti­tu­ta, sa ovla­šće­nim or­ga­nom ni­je za­klju­či­la ugo­vor o kon­ce­si­ji u pred­vi­đe­nom ro­ku, već je do­zvo­lu za cr­plje­nje pod­zem­nih vo­da sa iz­vo­ri­šta Su­to­rin­sko po­lje do­bi­la 1. ju­la 2010.
Na dru­goj stra­ni, iz Hi­dro­mont Mer­ku­ra su is­ta­kli da ima­ju pra­vo da na­pla­te vo­du, po­zi­va­ju­ći se na rje­še­nje od 2. mar­ta 2004. ko­jim re­pu­blič­ki in­spek­tor za vo­do­pri­vre­du, na osno­vu in­spek­cij­skog nad­zo­ra oba­vlje­nog 10. ju­na 2003. go­di­ne, ne­po­sred­no po­sli­je pu­šta­nja iz­vo­ri­šta u rad, su­ge­ri­še toj kom­pa­ni­ji da pri­ba­vi rje­še­nje o do­dje­li kon­ce­si­je. Istim rje­še­njem in­spek­tor kon­sta­tu­je da je ta kom­pa­ni­ja već pod­ni­je­la za­htjev za do­bi­ja­nje kon­ce­si­je 24. de­cem­bra 2003.
–Usled ću­ta­nja ad­mi­ni­stra­ci­je, Hi­dro­mont Mer­kur je pod­nio isti za­htjev 2007. go­di­ne, za­tim 2008. u dva na­vra­ta, a 7. ma­ja 2009. pot­pi­san je ugo­vor o kon­ce­si­ji za iz­vo­ri­šte Su­to­rin­sko po­lje, na­kon če­ga je sa In­sti­tu­tom pot­pi­san ugo­vor o ku­po­pro­da­ji vo­de za pi­će i ku­po­pro­da­ji vo­do­vod­nog si­ste­ma, kao i spo­ra­zum o me­đu­sob­nim od­no­si­ma i ak­tiv­no­sti­ma u ci­lju iz­grad­nje re­zer­vo­a­ra za vo­du o tro­šku Mer­ku­ra – sa­op­šti­li su iz Mer­ku­ra, uz pod­sje­ća­nje da je na taj ugo­vor sa­gla­snost dao Sa­vjet za pri­va­ti­za­ci­ju.
Me­đu­tim, ka­ko tvr­de u Mer­ku­ru, In­sti­tut je na­sta­vio sa ne­re­dov­nim pla­ća­nji­ma, što je i bio raz­log za pod­no­še­nje tu­žbe.
J.V.


Na­gra­da od 200 hi­lja­da

O do­bi­ti po osno­vu pro­tiv­prav­no ste­če­ne ko­ri­sti i bo­ga­će­nju bez osno­va ni ri­je­či. Sa dru­ge stra­ne, od­lu­ka o do­dje­lji­va­nju na­gra­de u vi­si­ni 10 od­sto vri­jed­no­sti spo­ra, to jest 200 hi­lja­da eura, uko­li­ko sud do­ne­se po­zi­tiv­no rje­še­nje u ko­rist In­sti­tu­ta, po nji­ma je mo­ral­no ne­spor­na, bi­će za­to jer se ra­di o vla­sni­štvu dr­ža­ve. Još sa­mo da sa­op­šte ko­me i za­što da­ju to­li­ki iz­nos, na­ve­li su iz Hi­dro­mont Mer­ku­ra.