U od­no­su na iz­bje­glič­ku kri­zu, Evrop­ska uni­ja i da­lje tap­ka u mje­stu. To je za­jed­nič­ki ton u me­di­ji­ma nje­mač­kog go­vor­nog pod­ruč­ja po­sli­je Sa­mi­ta EU u Bri­se­lu. U naj­bo­ljem slu­ča­ju mo­že se go­vo­ri­ti o skrom­nom me­đu­e­tap­nom na­pret­ku, „vi­dlji­vom sa­mo pod lu­pom”, ka­ko pi­še Frank­fur­ter al­ge­maj­ne caj­tung. Je­di­na pra­va no­vost je jav­na de­mon­stra­ci­ja tren­da da re­al­nost ni­je nu­žno oba­ve­zu­ju­ća či­nje­ni­ca.
Lo­ša vi­jest je da EU ni­je uspje­la da se do­go­vo­ri o je­din­stve­nom pla­nu za rje­ša­va­nje iz­bje­glič­ke kri­ze. Do­bra vi­jest je da će se pra­vi­ti da je­ste sve dok je raz­voj na te­re­nu u idu­ćoj go­di­ni ne uvje­ri u su­prot­no.
Od­mah je ja­sno da sma­nji­va­nje ra­spo­na iz­me­đu lo­še i do­bre vi­je­sti po­sta­je glav­no po­li­tič­ko na­sle­đe s ko­jim EU na­pu­šta ovu i ula­zi u idu­ću go­di­nu.
Naj­dra­stič­ni­ji pri­mjer ta­kvog raz­vo­ja ti­če se iz­bje­glič­ke sta­ti­sti­ke za de­cem­bar, gdje su Evrop­ska ko­mi­si­ja i Evrop­ski sa­vjet uče­sni­ci­ma sa­mi­ta pre­zen­to­va­li bit­no raz­li­či­te bro­je­ve.
Pred­sjed­nik Ko­mi­si­je Žan-Klod Jun­ker od­lu­čio se za ci­fre ko­je do­ka­zu­ju hit­ne, di­rekt­ne i neo­po­zi­vo bla­go­tvor­ne efek­te do­go­vo­ra po­stig­nu­tog iz­me­đu EU i An­ka­re kra­jem pro­šlog mje­se­ca.
Pre­ma tom do­go­vo­ru, broj pre­la­za­ka iz Tur­ske ka Grč­koj je u pr­voj ka­len­dar­skoj ne­dje­lji (30.11-6.12) po­sli­je sa­mi­ta s Tur­skom (29. 11) dra­stič­no re­du­ko­van sa 23.666 na 9.093. U dvi­je sed­mi­ce po­sli­je to­ga, na put pre­ko Ege­ja upu­ću­je se dvi­je hi­lja­de lju­di dnev­no.
Ne, ne­go dvo­stru­ko vi­še, če­ti­ri hi­lja­de dnev­no, tvr­di se u iz­vje­šta­ju Evrop­skog sa­vje­ta, ko­ji do kra­ja de­cem­bra sto­ji pod ro­ti­ra­ju­ćim pred­sjed­ni­štvom Luk­sem­bur­ga. Re­duk­ci­ja bro­je­va bi po­sli­je do­go­vo­ra s Tur­skom bi­la mi­ni­mal­na.
Pre­ma pi­sa­nju Špi­ge­la, Jun­ker je od stra­ne vi­so­ko­po­zi­ci­o­ni­ra­nih evrop­skih funk­ci­o­ne­ra opo­me­nut da se na upra­vo za­vr­še­nom sa­stan­ku še­fo­va dr­ža­va ili vla­da u Bri­se­lu uz­dr­ži od neo­zbilj­nih gra­fi­ka, ali „Ko­mi­si­ja je oči­to osta­la opu­šte­na”.
„Osim be­zna­čaj­nih va­ri­ja­ci­ja, trend se po­kla­pa sa po­da­ci­ma UN­HCR-a”, pre­no­si Špi­gel Jun­ke­ro­vu iz­ja­vu.
Osta­je ne­ja­sno na ko­je se to po­dat­ke UN Jun­ker po­zi­va. Po­sled­nje sta­ti­sti­ke Agen­ci­je za iz­bje­gli­ce go­vo­re o 2.852 ile­gal­na pre­la­ska dnev­no iz Tur­ske u Grč­ku (19.11-25.11); 3.436 (26.11-2.12); 3.629 (3.12-9.12); i 2.774 (10.12-18.12). Po da­ni­ma to iz­gle­da još di­fe­ren­ci­ra­ni­je: 15. de­cem­bra je do­šlo 5.000, 18. ma­nje od 1.500.
UN­HCR da­je i tač­ne po­dat­ke ko­li­ko se iz­bje­gli­ca iz Grč­ke upu­ću­je bal­kan­skom ru­tom pre­ma Austri­ji i Nje­mač­koj – na pri­mjer, 3.852 po­sled­njeg pet­ka, što bi pri­je po­tvr­đi­va­lo sta­ti­sti­ku luk­sem­bu­r­škog pred­sjed­ni­štva, a ne Ko­mi­si­je.
Ko­mi­si­ja i Sa­vjet dru­ga­či­je de­fi­ni­šu raz­mje­re iz­bje­glič­ke kri­ze, či­me je stvo­ren po­li­tič­ki pre­se­dan. „Eks­per­ti upo­zo­ra­va­ju da je štet­no ka­da se po­li­ti­ka pra­vi i vo­di po­mo­ću bro­je­va. Ovog tre­nut­ka je pot­pu­no ne­iz­vje­sno da li sma­nje­nje bro­ja iz­bje­gli­ca tre­ba ob­ja­šnja­va­ti vre­me­nom ili oštri­jom po­li­ti­kom Tur­ske”, pi­še Špi­gel.
I da­lje: „Fa­sa­da li­je­pih bro­je­va osi­gu­ra­la je Jun­ke­ru ba­rem jed­nog obo­ža­va­o­ca – nje­mač­ku kan­ce­lar­ku Mer­kel. Već mje­se­ci­ma se Mer­ke­lo­va tru­di da po­ni­šti uti­sak ka­ko je do dra­ma­tič­nog po­ra­sta iz­bje­gli­ca do­šlo tek na­kon što je po­čet­kom sep­tem­bra do­pu­sti­la slo­bo­dan ula­zak iz­bje­gli­ca, ko­je su do ta­da sje­dje­le blo­ki­ra­ne u Ma­đar­skoj, ili na­kon sel­fi­ja sa nji­ma”.
Sa­da joj Jun­ker da­je za pra­vo. „`To mo­že­mo da po­di­je­li­mo bez napora`, re­kla je u Bri­se­lu svom gla­sno­go­vor­ni­ku gle­da­ju­ći u Jun­ke­ro­vu gra­fi­ku”, pre­no­si Špi­gel.
Ide­o­lo­ška sin­hro­ni­za­ci­ja iz­me­đu pred­sjed­ni­ka Ko­mi­si­je Jun­ke­ra i nje­mač­ke kan­ce­lar­ke Mer­kel pred­sta­vlja po­ku­šaj kre­a­ci­je mo­der­ne po­li­tič­ke sho­la­sti­ke, gdje su za­ključ­ci lo­gič­ki is­prav­ni, sa­mo su pre­mi­se na osno­vu ko­jih se do­no­se po­gre­šne.
Ze­mlje duž bal­kan­ske ru­te će bi­ti pr­ve ko­je će pro­cje­nji­va­ti odvo­je­ne sta­ti­stič­ke do­me­te bri­sel­ske ad­mi­ni­stra­ci­je i luk­sem­bur­škog pred­sjed­ni­štva. Pro­stor za in­ter­pre­ta­ci­ju im je ma­li, što ni­je nji­ho­va kri­vi­ca.
Bal­kan tu mu­če dva pro­ble­ma, či­je ga­ba­ri­te i Bri­sel i Ber­lin na­mjer­no dr­že za­ma­glje­ni­ma.
Naj­pri­je, iz­gle­da da je Ko­mi­si­ja od­lu­či­la da se u idu­ću go­di­nu ula­zi sa op­ti­mi­stič­nom pred­sta­vom ka­ko fi­nan­sij­sko-po­li­tič­ki aran­žman sa Tur­skom u sa­moj osno­vi rje­ša­va iz­bje­glič­ku kri­zu, ba­rem što se Evro­pe ti­če. Sta­vo­ve su­prot­ne to­me Bri­sel bi bez mno­go gri­že sa­vje­sti bio u sta­nju da pro­gla­si pri­zi­va­njem apo­ka­lip­se.
Dru­gi pro­blem je u Ber­li­nu. Kan­ce­lar­ka Mer­kel je tek ne­ko­li­ko sa­ti uoči par­tij­skog kon­gre­sa CDU pri­sta­la da u go­vor uklju­či ter­min „znat­na re­duk­ci­ja”, či­me je oko se­be na­krat­ko oku­pi­la po­sva­đa­ne de­le­ga­te. Sa­da pod hit­no mo­ra po­ka­za­ti da je u pra­vu, „ina­če je taj tri­jumf već pro­šlost”, pi­še Špi­gel.
Njen slu­žbe­ni adut je po­u­zda­nost Tur­ske kao part­ne­ra. Ako se Tur­ska ipak po­ka­že ne­po­u­zda­nom, ne­slu­žbe­ni adut kan­ce­lar­ke Mer­kel su ze­mlje duž bal­kan­ske ru­te, od Ma­ke­do­ni­je do Austri­je. Kroz uspo­ra­va­nje, ote­ža­va­nje, one­mo­gu­ća­va­nje pro­la­za, kroz me­đu­sob­ne sva­đe i br­ze re­su­r­se na sta­re ra­ču­ne, one bi tre­ba­lo da „znat­no re­du­ku­ju” broj iz­bje­gli­ca ko­je že­le u Nje­mač­ku.
Dru­ge mo­guć­no­sti za „ured­nu re­gi­stra­ci­ju” mi­li­o­na iz­bje­gli­ca i azi­la­na­ta bal­kan­ske ze­mlje, i po­red naj­bo­lje vo­lje, ne­ma­ju. Ono što lo­mi nji­ho­ve ka­pa­ci­te­te ured­ne ad­mi­ni­stra­ci­je ni­je sam fe­no­men, već broj iz­bje­gli­ca.
Ili Tur­ska, ili Bal­kan – tre­ću mo­guć­nost za „znat­nu re­duk­ci­ju” Ber­lin ne­ma, osim ako ne od­lu­či da sam is­pr­lja svo­je hu­ma­ni­stič­ke ru­ke, što za kan­ce­lar­ku Mer­kel ni­je op­ci­ja.
Za­to je sa­mit EU sa­mo ku­po­va­nje vre­me­na u tr­go­vi­ni pje­šča­nih sa­to­va. „Ni­šta ne funk­ci­o­ni­še ka­ko tre­ba: ni bez­bjed­no­sne kon­tro­le na spolj­nim gra­ni­ca­ma, ni or­ga­ni­za­ci­ja pri­hvat­nih cen­ta­ra, ni pro­vje­ra iden­ti­te­ta iz­bje­gli­ca, ni nji­hov put ka Evro­pi, ni pro­tje­ri­va­nje od­bi­je­nih, ni bor­ba pro­tiv kri­jum­čar­skih ban­di”, ko­men­ta­ri­še Frank­fur­ter al­ge­maj­ne caj­tung.
Još jed­na ova­kva go­di­na je ne­mo­gu­ća, za­klju­ču­je frank­furt­ski list. Ne za Austri­ju, ze­mlju ko­ja se teh­nič­ki na­la­zi na bal­kan­skoj ru­ti. Po­zi­va­ju­ći se na kru­go­ve oko kan­ce­la­ra Faj­ma­na, dnev­nik Pre­se pi­še o pred­sto­je­ćim pro­mje­na­ma u vla­di, pri če­mu bi Faj­ma­no­ve so­ci­jal­de­mo­kra­te pre­u­ze­le sek­tor unu­tra­šnjih po­slo­va od kon­zer­va­ti­va­ca.
„In­spi­ra­ci­ju su kan­ce­la­ru da­li beč­ki so­ci­jal­de­mo­kra­ti, ko­ji od – po nji­ho­vom mi­šlje­nju – po­bje­de na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma sto­je na sta­no­vi­štu da bi sa­da i re­pu­blič­ki so­ci­jal­de­mo­kra­ti tre­ba­lo da se pro­fi­li­ra­ju kroz po­ja­ča­nu 'iz­bje­gli­ce, do­bro do­šli' po­li­ti­ku An­ge­le Mer­kel. Zbog to­ga bi na mje­sto stro­ge Jo­ha­ne Mikl Lajt­ner tre­ba­lo do­ve­sti ne­kog so­ci­jal­de­mo­kra­tu ko­ji će se za­la­ga­ti za 'hu­ma­ni­ju iz­bje­glič­ku po­li­ti­ku'”, ob­ja­šnja­va taj list Faj­ma­no­ve pla­no­ve za idu­ću go­di­nu.
Oni bi mo­gli bi­ti ostva­re­ni vr­lo br­zo, sa pri­bli­ža­va­njem pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra u Austri­ji u ra­no pro­lje­će, ko­je bi so­ci­jal­de­mo­kra­te is­ko­ri­sti­le kao po­vod za ne­u­pa­dlji­vo pre­u­re­đi­va­nje vla­de.
Kan­ce­lar Faj­man je iz­gle­da pre­šao Ru­bi­kon i od­lu­čio da svoj po­li­tič­ki op­sta­nak u pot­pu­no­sti ve­že za sud­bi­nu An­ge­le Mer­kel. Pri­vre­me­nu ne­u­tra­li­za­ci­ju pro­tiv­ni­ka kan­ce­lar­ke Mer­kel na par­tij­skom kon­gre­su Uni­je on je shva­tio, kao i beč­ki gra­do­na­čel­nik Hojpl svo­je lo­kal­ne iz­bo­re, u ter­mi­ni­ma du­go­roč­ne po­li­tič­ke sta­bil­no­sti.
Raz­lo­ga za op­ti­mi­zam ipak ima iako oni ne do­la­ze di­rekt­no iz po­li­ti­ke, već vi­še iz kul­tur­ne ge­o­gra­fi­je Evro­pe.
Tim Baj­helt, pro­fe­sor evrop­skih stu­di­ja na Uni­ver­zi­te­tu Vi­ja­dri­na u Frank­fur­tu na Od­ri, sma­tra da su pred­ska­za­nja o „kra­ju EU” dra­ma­tič­no pre­tje­ri­va­nje.
„Za­i­sta, kon­ti­nent iz­gle­da po­di­je­ljen u od­no­su na na­či­ne rje­ša­va­nja iz­bje­glič­ke kri­ze, ali sva­đa je bo­lja od ću­ta­nja”, ka­že Baj­helt u in­te­r­vjuu za Špi­gel i do­da­je da har­mo­ni­ja ni­je naj­sta­bil­ni­ja osno­vi­ca za stva­ra­nje grup­nog iden­ti­te­ta.
„Sva­đa je za Evro­pu ko­ri­sni­ja od var­lji­ve pred­sta­ve mi­ra, ra­do­sti i ve­se­le ča­ši­ce. Iden­ti­tet na­sta­je kroz raz­go­vor i su­če­lja­va­nje. Kad se ta­ko raz­li­či­te ze­mlje kao Ho­lan­di­ja i Grč­ka ne bi sva­đa­le, tek bi to bio znak za za­bri­nu­tost”, sma­tra Baj­helt.
Ukrat­ko, ni­je Evro­pa ho­tel gdje se go­sti spa­ku­ju i odu ku­ći zbog lo­šeg vre­me­na. Svi osta­ju tu gdje je­su, čak ni Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja ne pa­ti od vi­ška al­ter­na­ti­va.
Ak­tu­el­na sva­đa oko iz­bje­gli­ca ni­je kraj EU, već bit­ka za de­fi­ni­cij­sku moć unu­tar EU, bor­ba za sju­tra­šnju po­li­ti­ku i iden­ti­tet Evro­pe. A za to se is­pla­ti po­tru­di­ti.
Gor­nji op­ti­mi­zam va­ži na du­gi rok. Krat­ko­roč­no je stvar pro­ble­ma­tič­ni­ja. Ak­tu­el­na pat-po­zi­ci­ja unu­tar evrop­ske iz­bje­glič­ke po­li­ti­ke mo­že da Evro­pi u cje­li­ni na­ne­se još mno­go šte­te jer, ka­ko pi­še frank­furt­ski list, „mi­gran­ti je shva­ta­ju kao di­rekt­ni pod­sti­caj da hit­no kre­nu na put, pri­je ne­go što po­sta­ne ka­sno”.
(RTS)


Go­di­na kao iz pa­kla za Uniju
Pre­ma svim pa­ra­me­tri­ma, go­di­na na iz­ma­ku bi­la je „kao iz pa­kla” za EU, ali bi sle­de­ća mo­gla da bu­de još go­ra ako Bri­tan­ci bu­du gla­sa­li za iz­la­zak iz Uni­je, na­vo­di se u ana­li­zi agen­ci­je Roj­ters. Zbog ovo­go­di­šnjih „po­li­tič­kih i eko­nom­skih šo­ko­va” usled pri­li­va iz­bje­gli­ca, grč­kog du­ga, na­si­lja isla­mi­sta i ru­ske voj­ne ak­ci­je do­ve­li su do po­nov­nog uvo­đe­nja gra­nič­nih kon­tro­la u mno­gim mje­sti­ma, ja­ča­nja de­sni­čar­skih i an­ti­e­vrop­skih po­li­tič­kih sna­ga.
Ge­o­po­li­tič­ki te­me­lji Sta­rog kon­ti­nen­ta ni­su bi­li ova­ko uz­dr­ma­ni još od pa­da Ber­lin­skog zi­da i op­šteg kra­ha ko­mu­ni­zma ši­rom is­toč­ne Evro­pe 1989. go­di­ne, na­vo­di bri­tan­ska agen­ci­ja.
Ali, za raz­li­ku od te 1989. go­di­ne, ka­da su po­tre­si išli u ko­rist Evrop­skoj uni­ji i oja­ča­li je kao ta­kvu, kri­ze 2015. go­di­ne pri­je­te da uči­ne upra­vo su­prot­no – raz­o­re Uni­ju i osta­ve je u mo­dri­ca­ma, utu­če­nu i pre­pu­nu no­vih ba­ri­je­ra, uka­zu­je se u ana­li­zi Roj­ter­sa.
Pad gvo­zde­ne za­vje­se do­veo je u ro­ku od dvi­je go­di­ne do stva­ra­nja je­din­stve­ne evrop­ske va­lu­te, a po­sli­je 15 go­di­na i do ši­re­nja Uni­je na is­tok i NA­TO-a sve do gra­ni­ca Ru­si­je, Ukra­ji­ne i Bje­lo­ru­si­je.
Ti­me se na ne­ki na­čin po­tvr­di­lo pred­vi­đa­nje Ža­na Mo­nea, pr­vog pred­sjed­ni­ka Evrop­ske za­jed­ni­ce za ugalj i če­lik, ko­ji je re­kao da će se uje­di­nje­na Evro­pa iz­ro­di­ti iz kri­za.
Zbog ovo­go­di­šnjih „po­li­tič­kih i eko­nom­skih šo­ko­va” usled pri­li­va iz­bje­gli­ca, grč­kog du­ga, na­si­lja isla­mi­sta i ru­ske voj­ne ak­ci­je do­ve­li su do po­nov­nog uvo­đe­nja gra­nič­nih kon­tro­la u mno­gim mje­sti­ma, ja­ča­nja de­sni­čar­skih i an­ti­e­vrop­skih po­li­tič­kih sna­ga.
Žan-Klod Jun­ker, pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je, upo­zo­rio je da je šen­gen­ska zo­na ugro­že­na i da euro naj­vje­ro­vat­ni­je ne bi pre­ži­vio ako bi se unu­tra­šnje gra­ni­ce za­tvo­ri­le.
Raz­dor u EU osli­ka­va se i u pr­ko­su pre­ma An­ge­li Mer­kel, ne­kru­ni­sa­noj kra­lji­ci Uni­je. Mer­kel ni­je na­šla na ve­li­ku po­dr­šku svo­jih EU part­ne­ra po pi­ta­nju po­dje­le te­re­ta oko pri­je­ma iz­bje­gli­ca. Ve­ći­na je in­si­sti­ra­la da je pri­o­ri­tet da se „za­pe­ča­te” spolj­ne evrop­ske gra­ni­ce, a ne pri­hvat iz­bje­gli­ca.
Ne­ki part­ne­ri su Ber­lin op­tu­ži­li i za li­ce­mjer­stvo zbog ener­get­skih ve­za sa Ru­si­jom, dok su pri­ja­te­lji kao što je Fran­cu­ska, Ho­lan­di­ja i Dan­ska jed­no­stav­no ska­me­nje­ni po­ra­stom de­sni­čar­skih an­ti­i­mi­gra­ci­o­nih sna­ga.
Je­dan od pro­ble­ma ko­ji će se naj­vje­ro­vat­ni­je po­gor­ša­ti u sle­de­ćoj go­di­ni je­ste taj što su glav­ni evrop­ski li­de­ri po­li­tič­ki sla­bi i to­li­ko pre­o­ku­pi­ra­ni pro­ble­mi­ma u svo­jim ze­mlja­ma da ni­su u sta­nju da po­kre­nu po­treb­nu ko­lek­tiv­nu ak­ci­ju, na­vo­di Roj­ters.
Ipak, te­ško da bi Evrop­skoj uni­ji kao ta­kvoj išlo bo­lje bez „Mu­ti” (ma­mi­ca), ka­ko An­ge­lu Mer­kel zo­vu kod ku­će.