-Autor: Na­de­žda Mi­len­ko­vić

Sve pro­la­zi. Ne, ne, ni­je to ni­ka­kva ni mo­ti­va­ci­o­na ni utje­šna mi­sao. Sa­mo kon­sta­ta­ci­ja. Da ovdje bu­kval­no sve pro­la­zi. I bez­o­bra­zluk i la­ži, i pre­stu­pi i kri­vič­na djela… I ru­še­nje ku­ća, he­li­kop­te­ra, dr­ža­ve... Sve mo­že da pro­đe ako vlast ta­ko na­re­di.
Evo, pro­šlo im je i da od djece pra­ve ma­le ro­bo­ve i da na­ma vlast pra­vi ma­lu djecu. Da od djece pra­ve ma­le ro­bo­ve, to im je omo­gu­ćio na­vrat-na­nos donijeti za­kon o du­al­nom obra­zo­va­nju. Da nam bu­kval­no pra­ve ma­lu dje­cu, to im na­vod­no omo­gu­ća­va­ju cr­kve­ni za­ko­ni. Ali da nam fi­gu­ra­tiv­no pra­ve ma­lu dje­cu – e, to im već omo­gu­ća­va­ju po­dat­ni me­di­ji svo­jim či­nje­njem i ne­či­nje­njem.
No, i to bi usko­ro mo­glo da se pro­mi­je­ni. Ne mi­slim na me­di­je, na­rav­no, već na pra­vlje­nje dje­ce (ono bu­kval­no) ko­je bi usko­ro mo­glo da do­bi­je i ne­ko za­kon­sko rje­še­nje. Pa kad su one ra­ni­je vla­sti mo­gle da pred­la­žu spe­ci­jal­ne po­re­ze za neo­že­nje­ne i neo­mu­že­ne, ove bi mo­gle da cr­kve­ne ka­no­ne („mno­ži­te se!“) pri­sa­je­di­ne ze­malj­skom za­ko­nu o du­al­nom obra­zo­va­nju. Da se, pa­ra­lel­no uz stu­di­je, oba­vlja prak­sa ro­di­telj­stva, ka­ko nam je li­je­po su­ge­ri­sa­la mi­ni­star­ka bez port­fe­lja za­du­že­na za de­mo­gra­fi­ju (u na­šem slu­ča­ju – na­u­ku o ra­đa­nju, a ne o sta­nov­ni­štvu!). I da stu­den­ti, pri­je ne­go što po­sta­nu sa­mo­hra­ni, od­no­sno dok ih još hra­ne ro­di­te­lji, ba­be i de­de, već po­sta­nu – sa­mo­hra­ni ro­di­te­lji. Fa­li sa­mo da se ti ro­di­te­lji, ali i svi osta­li ro­di­te­lji, ne­kim pod­za­kon­skim ak­tom oba­ve­žu da će dje­cu od­ga­ja­ti za po­da­ni­ke i po­pu­la­ci­o­na po­li­ti­ka će bi­ti za­o­kru­že­na.
A ne­kim de­kre­tom bi baš mo­glo da se oza­ko­ni i sta­nje u me­di­ji­ma. Pa da se naj­zad ozva­ni­či po­li­ti­ka jav­nog ser­vi­sa da se pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je mo­ra­ju tre­ti­ra­ti kao ma­lo­ljet­na li­ca – mo­gu da go­stu­ju, ali sa­mo u prat­nji sta­ra­te­lja. Iz vla­da­ju­će par­ti­je. A i ta­da smi­ju da pri­ča­ju sa­mo ako im sta­ra­telj do­zvo­li, od­no­sno, ako mo­gu da bu­du gla­sni­ji od nje­ga.
Naj­zad, u ne­ki za­kon bi tre­ba­lo i da se do­da kla­u­zu­la o raz­lo­zi­ma za ras­pi­si­va­nje iz­bo­ra, pa da naj­zad po­sta­ne le­gi­tim­no ovo odr­ža­va­nje van­red­nih iz­bo­ra na sva­ke dvi­je go­di­ne „za­rad sta­bil­nog mi­ra u na­red­ne če­ti­ri go­di­ne“.
I na kra­ju još sa­mo da se u ne­ki za­kon une­se od­red­ba „me­di­ji da pu­ste nad­le­žne or­ga­ne da ra­de svoj po­sao“ i za­vr­ši­li smo pri­ču. Bu­kval­no.
www.pe­sca­nik.net