- Pi­še: Če­do­mir An­tić

Su­lej­man Uglja­nin, biv­ši mi­ni­star u srp­skim vla­da­ma i pred­sjed­nik ne­če­ga što no­si po­no­san na­ziv Bo­šnjač­ko na­ci­o­nal­no vi­je­će, po­zvao je na po­vla­če­nje voj­ske, po­li­ci­je i či­nov­ni­štva Re­pu­bli­ke Sr­bi­je iz obla­sti No­vog Pa­za­ra. Uglja­nin je tra­žio po­moć Evrop­ske uni­je u eva­ku­a­ci­ji i stva­ra­nju no­ve dr­ža­ve za ko­ju tvr­di da je sta­ra i me­đu­na­rod­nim ugo­vo­ri­ma od­re­đe­na po­li­tič­ka re­al­nost. Tvr­dio je da je srp­ska dr­ža­va isto­rij­ski ne­pri­ja­telj­ska ne sa­mo pre­ma Bo­šnja­ci­ma ne­go i pre­ma dru­gim ma­nji­na­ma i da je od­luč­na da po na­lo­gu Ru­si­je sve njih pro­tje­ra. Do ko­nač­nog us­po­sta­vlja­nja (ob­no­ve ?!) bo­šnjač­ke dr­ža­ve Sr­bi­ja bi, pre­ma Uglja­ni­no­vom sa­vje­tu, tre­ba­lo da omo­gu­ći rav­no­prav­nost Bo­šnja­ci­ma i ra­svi­je­tli na­vod­ne zlo­či­ne ko­ji su nad nji­ma iz­vr­še­ni.
Ova­kvu iz­ja­vu Uglja­nin je dao na dan ne­le­gal­nog i ne­le­gi­tim­nog re­fe­ren­du­ma ko­ji su ta­da­šnji Mu­sli­ma­ni u no­vo­pa­za­r­skom kra­ju spro­ve­li kra­jem ok­to­bra 1991. go­di­ne. Ka­da je 2015. o istom da­nu Uglja­nin dao jed­nu ne­što dru­ga­či­ju iz­ja­vu po­je­di­ni me­di­ji pre­ni­je­li su da je po­zvao na us­po­sta­vlja­nje dr­ža­ve San­džak, ali je nje­go­va stran­ka SDA ta­da to de­man­to­va­la tvr­de­ći da je ri­ječ o srp­skim na­ci­o­na­li­stič­kim me­di­ji­ma. Ne­dav­na iz­ja­va opa­sna je, me­đu­tim, ne sa­mo kao pro­gram­ska i usmje­re­na pro­tiv jed­ne me­đu­na­rod­no pro­zna­te dr­ža­ve, već i za­to što su on i nje­go­va stran­ka dio na­ci­o­nal­nog vi­je­ća bo­šnjač­ke na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji. Ka­da sla­ve je­dan ne­le­gal­ni re­fe­ren­dum tre­ba da ka­žu i da su ga, uklju­ču­ju­ći se u po­li­tič­ki si­stem Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, ubr­zo po­tom, a po­seb­no po­sle 2000. i 2005. ka­da su u spo­ra­zu­mu sa nji­ma do­ne­se­ni za­ko­ni o za­šti­ti na­ci­o­nal­nih ma­nji­na i Ustav iz 2006. go­di­ne, sa­mi od­ba­ci­li i po­ni­šti­li. Ka­da su srp­skom na­ro­du u SR Hr­vat­skoj i SR BiH na­met­nu­li pro­tiv­u­stav­nu ne­za­vi­snost i uki­nu­li sva pra­va, on se po­di­gao na oruž­je. Srp­ske voj­ske bi, po­zna­to je, po­bi­je­di­le i u Srp­skoj i u Kra­ji­ni da na stra­ni na­ših ne­pri­ja­te­lja ni­su bi­le sve ve­li­ke si­le tog vre­me­na i cje­lo­kup­ne voj­ne sna­ge Sje­ver­no­a­tlant­skog sa­ve­za. Ipak, Sr­bi su u BiH stvo­ri­li svo­ju dr­ža­vu Srp­sku. U Hr­vat­skoj su po­ra­že­ni, a Za­greb još ni­je is­pu­nio sve od­red­be Er­dut­skog spo­ra­zu­ma i Ustav­nog za­ko­na o ljud­skim pra­vi­ma i za­šti­ti na­ci­o­nal­nih ma­nji­na. Sr­bi u Kni­nu i Gli­ni ima­ju pra­vo na auto­nom­ne ko­ta­re ko­ji su im uki­nu­ti 1997. i 2000., Bo­šnja­ci u No­vom Pa­za­ru ima­ju pra­va ko­ja Sr­bi svu­da, osim u Re­pu­bli­ci Srp­skoj (gdje ih ži­vi mi­li­on) i BiH (gdje ne­ma ve­ćin­skog na­ro­da), mo­gu sa­mo da pri­želj­ku­ju.
Vje­ro­vat­no je u pra­vu po­sla­nik u Na­rod­noj sku­šti­ni Sr­bi­je Mu­a­mer Zu­kor­lić ka­da ka­že da Uglja­nin ova­ko na­stu­pa za­to što vi­še ni­je dio vla­sti i ne­ma pri­stup fon­do­vi­ma. Me­đu­tim, u pra­vu je i Uglja­nin ko­ji ja­sno uka­zu­je na či­nje­ni­cu da ne­ak­tiv­nost i ćut­nja Zu­kor­li­ća (i Lja­ji­ća) u na­ci­o­nal­nom vi­je­ću pred­sta­vlja­ju pri­sta­ja­nje na nje­go­vu po­li­ti­ku za bo­šnjač­ku na­ci­o­nal­nu ma­nji­nu u Sr­bi­ji.
O če­mu li raz­mi­šlja­ju Vla­da Sr­bi­je i pred­sjed­nik dr­ža­ve Vu­čić? Za­što Uglja­ni­nu, kao i ne­ka­da Zu­ko­ri­ću, od­go­va­ra­ju pri­vat­ni žu­ti me­di­ji u pa­u­zi sa­ta­ni­za­ci­je de­mo­krat­ske opo­zi­ci­je? Za­što nam se obra­ća­ju de­žur­ne mi­ni­star­ske i po­sla­nič­ke pa­tri­o­te Alek­san­dar Vu­lin i Mi­ro­slav La­zan­ski? Tač­no je da iza ovog Uglja­ni­no­vog na­stu­pa ne sto­je na­ši „sa­ve­zni­ci“ iz Bri­se­la i Va­šing­to­na. Da sto­je, sa njim bi u No­vom Pa­za­ru da­nas bi­li i Zu­kor­lić i Uglja­nin. Na­še po­li­caj­ce bi na pu­tu ka ne­kom tu­tin­skom se­lu po­u­bi­ja­li ma­ski­ra­ni na­pa­da­či. Pri­li­kom po­tje­re stra­da­la bi i iz­vje­sna dje­ca od či­jih bi fo­to­gra­fi­ja pro­sječ­na, ne pre­tje­ra­no pa­met­na, do­ma­ći­ca u Bel­gi­ji do­bi­la že­lju da igra glav­nu ulo­gu u re­al­nom ho­ro­ru ko­ji bi bio pri­re­đen ne­kom be­o­grad­skom po­ro­di­li­štu.
Sve to zna­mo. Pre­ži­vje­li smo to. Zna­mo gdje je „Oso­vi­na“ i ko su Hi­tle­ri mo­der­nog do­ba. Ja­sno je i da je sa­da na re­du Ko­so­vo i da SNS oba­vlja du­žno­sti u skla­du sa pred­vi­đe­nom di­na­mi­kom. Šta će po­sle bi­ti za­vi­si od me­đu­na­rod­nih okol­no­sti, ali re­do­sled se, uko­li­ko do to­ga do­đe, zna: Srp­ska, Voj­vo­di­na i tek on­da No­vi Pa­zar. Ta­kav se raz­voj uspo­ra­va i mo­žda spr­e­ča­va ta­ko što, u vri­je­me ka­da mo­žda mo­ra­te da po­pu­šta­te oko Ko­so­va i Me­to­hi­je, rje­ša­va­te na de­mo­krat­ski i po gra­đa­ne naj­bo­lji na­čin osta­le pro­ble­me. Ni­sam za hap­še­nje Uglja­ni­na, osim ako ni­smo si­gur­ni da će slo­bo­du ugle­da­ti 2057. go­di­ne. Me­đu­tim, vri­je­me je da on i nje­go­va stran­ka bu­du is­klju­če­ni iz sva­kog po­li­tič­kog ži­vo­ta. Za po­če­tak ras­pu­šta­njem svih usta­no­va bo­šnjač­kog ma­njin­skog po­li­tič­kog dje­lo­va­nja i ras­pi­si­va­njem no­vih iz­bo­ra na­kon pre­re­gi­stra­ci­je ma­njin­skih stra­na­ka i udru­že­nja. Svi mo­ra­ju da se od­rek­nu ne­u­stav­nog i ne­de­mo­krat­skog re­fe­ren­du­ma iz 1991. go­di­ne. Ta­ko­đe, vri­je­me je i za ustav­nu pro­mje­nu ko­ja bi za­u­vi­jek za­vr­ši­la sa ko­mu­ni­stič­kim na­sle­đem od AP Voj­vo­di­ne do ide­ja o auto­no­mi­ji San­dža­ka. Uko­li­ko ika­da do­đe do stva­ra­nja san­džač­kog en­ti­te­ta, po­zna­to je da srp­ski na­rod či­ni ve­ći­nu sta­nov­ni­štva na naj­ve­ćem di­je­lu te­ri­to­ri­ja ko­je je srp­ska voj­ska oslo­bo­di­la 1912. go­di­ne. Ti kra­je­vi ne mo­gu ni­ka­kao do­bi­ti auto­no­mi­ju ili ne­za­vi­snost od Be­o­gra­da.
Uglja­nin je spo­me­nuo ja­sno de­fi­ni­sa­nu te­ri­to­ri­ju „San­dža­ka“ ko­ja se pro­sti­re na 8.678 km2. Da­kle, on ne­ma sa­mo aspi­ra­ci­je pre­ma Sr­bi­ji već i pre­ma če­tvr­ti­ni te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re. Za­što ni­je re­a­go­va­la zva­nič­na Pod­go­ri­ca?
(Autor je isto­ri­čar
i do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)