-Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić

„Ta­mo gdje ma­fi­ja upra­vlja dr­ža­vom, ko­mand­na mje­sta do­bi­ja­ju kre­te­ni“ – re­kao je ita­li­jan­ski is­tra­žni su­di­ja Đo­va­ni Fal­ko­ne, ko­ga je ma­fi­ja ubi­la u aten­ta­tu. A kre­te­ni su spo­sob­ni da či­ne, re­ci­mo, ova­kve stva­ri:
-,,Mi­lo­go­ra'' je po­sla­la gru­pu voj­ni­ka da uče­stvu­je na pa­ra­di u Ki­je­vu ko­ja ga­ji tra­di­ci­ju na­ci­stič­ke Ukra­ji­ne po­vo­dom 26 go­di­na nje­ne ne­za­vi­sno­sti, iako mno­ge dru­ge, sta­ri­je čla­ni­ce NA­TO-a to ni­su uči­ni­le.
-Pr­va od­lu­ka ,,mi­lo­go­ra­ca'', kao pu­no­prav­nih čla­no­va udru­že­ne zlo­či­nač­ke or­ga­ni­za­ci­je NA­TO, je­ste ot­kaz ,,mi­lo­gor­skim'' voj­ni­ci­ma ko­ji ima­ju dvoj­no dr­ža­vljan­stvo, srp­sko i cr­no­gor­sko. Za­pam­ti­li su da je ko­lum­ni­sta vi­še pu­ta pi­sao da će Sr­bi bi­ti naj­bo­lji ru­ski špi­ju­ni u NA­TO-u. Oni su ot­ka­ze do­bi­li, jer se sma­tra­ju ne­po­u­zda­nim, iako su vr­lo po­u­zda­ni – kao ru­ski špi­ju­ni.
-Stan­dar­di za učla­nje­nje u NA­TO ho­bot­ni­cu pod­ra­zu­mi­je­va­ju da dr­ža­va-kan­di­dat mo­ra da is­pu­nja­va od­re­đe­ne uslo­ve kao što su prav­na dr­ža­va, bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je, vla­da­vi­na pra­va. ,,Mi­lo­go­ra'' je ze­mlja ko­ja ne­ma čak ni opo­zi­ci­ju u par­la­men­tu, jer ona boj­ko­tu­je nje­gov rad. Bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je bi zna­či­la hap­še­nje ,,pr­ve fa­mi­li­je'', a vla­da­vi­na pra­va ne bi do­zvo­li­la da vla­da ,,mi­lo­gor­ska'' vlast, a ni ve­ći dio opo­zi­ci­je. U ta­kvom sta­nju pri­mlje­na je u NA­TO ma­fi­ju ko­ja ne po­štu­je ni svo­je, a ka­mo­li me­đu­na­rod­ne prav­ne nor­me.
-,,Mi­lo­go­ra'' ima sa­mo jed­nu ulo­gu ko­ja još dr­ži Go­spo­da­ra na vla­sti, a ne u Spu­žu, a to je da ome­ta iz­laz Sr­bi­je na mo­re i da ras­ta­če srp­ski na­ci­o­nal­ni kor­pus.
-Cr­na Go­ra je sve da­lje od Ru­si­je i od Sr­bi­je. Ras­po­lo­že­nje na­ro­da u Cr­noj Go­ri je pro­tiv sve­ga što ma­fi­o­kra­ti­ja ra­di, ali Go­spo­da­re­va dik­ta­tu­ra ne uzi­ma u ob­zir na­rod, već sa­mo eure i do­la­re.
-,,Mi­lo­go­ra'' ima i ulo­gu dvor­ske bu­da­le, jer slu­ži evro­a­tlat­nti­sti­ma da ih za­ba­vlja na­pa­di­ma na Ru­si­ju.
-,,Mi­lo­go­ra'' je po­sta­la an­ti­dr­ža­va Sr­bi­ji. Za­to sve li­či na ko­me­di­ju, na­ro­či­to ot­ka­ko je „moć­no i ju­nač­ki“ uda­ri­la na Ru­si­ju. Do­du­še, to je vi­še tra­gi­ko­me­di­ja u ko­joj je glav­ni ko­me­di­jant isto­vre­me­no i šef ma­fi­ja­ške ho­bot­ni­ce ko­ji po­sta­vlja kre­te­ne za ko­man­dan­te.
-,,Mi­lo­go­ra'' je bi­la srp­ska na­ci­o­nal­na dr­ža­va Cr­na Go­ra ko­ja je ima­la srp­sku na­ci­o­nal­nu ide­o­lo­gi­ju, srp­sku za­sta­vu, srp­sku him­nu, srp­ski no­vac per­per, uje­di­ni­telj­sku ide­ju srp­skog na­ro­da. Ali, ,,mi­lo­go­ra'' ne­ma baš ni­šta za­jed­nič­ko sa ča­snom Cr­nom Go­rom Pe­tro­vi­ća, kao kra­lje­vi­nom ili pret­hod­nom kne­že­vi­nom.
-,,Mi­lo­go­ra'' je upo­re­di­va sa Si­ci­li­jom iz Dru­gog svjet­skog ra­ta, ka­da su Ame­ri­kan­ci si­ci­li­jan­skoj ma­fi­ji obe­ća­li ne­za­vi­snu dr­ža­vu. To su ura­di­li i sa Go­spo­da­rem, jer i on ima ma­fi­ju, ali ga ni­su pre­va­ri­li, no su ga pu­sti­li da šver­cu­je ci­ga­re­te i pu­ni dže­po­ve, da pre­ko svo­je pri­vat­ne ban­ke pljač­ka gra­đa­ne pa­ra­ma iz dr­žav­nog bu­dže­ta po­kri­va­ju­ći nje­ne du­go­ve, na­či­nje­ne po­slu­ju­ći ta­ko da bi sva­ki di­rek­tor ban­ke za­gla­vio na ro­bi­ji. Go­spo­dar ni­je do­ži­vio sud­bi­nu ma­fi­ja­ša i bor­ca za ne­za­vi­snu Si­ci­li­ju Sal­va­to­rea Đu­li­ja­ni­ja, ali s Ame­ri­ma se ni­ka­da ne zna, jer u nji­ho­ve „vri­jed­no­sti“ spa­da­ju i kr­še­nje ri­je­či, hap­še­nje biv­ših pri­ja­te­lja, „la­žne vi­je­sti“. A čim Go­spo­dar sve opo­sli, bi­će do­bro ako ga po­ša­lju sa­mo u Spuž.
-Bi­će ba­rem jed­na ame­rič­ka voj­na ba­za na ,,mi­lo­mo­ru'' i to u Ba­ru, a ka­da je ko­lum­ni­sta to pred­vi­dio još pri­je vi­še go­di­na u ,,Da­nu'', smi­ja­li su se, jer ni ne sa­nja­ju oda­kle mu ta­kve vi­je­sti. Da zna­ju oda­kle, ne bi se smi­ja­li i ma­nje bi bi­li kre­te­ni.
Fal­ko­ne je mi­slio na ita­lo-kre­te­ne, ali to va­ži i za mi­lo­go­ru, i za vuč­ko­kra­ti­ju u Sr­bi­ji.
(Autor je ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)