-Pi­še: prof. dr Dra­gan Ko­pri­vi­ca

Već go­di­na­ma u Cr­noj Go­ri je­dan broj spor­ti­sta tr­pi ve­li­ke ne­prav­de i dis­kre­di­to­va­nja od stra­ne ak­tu­el­nog re­ži­ma sa­mo za­to što su, i po­red svih pri­ti­sa­ka, od­bi­li da pri­me član­sku kar­tu DPS-a. Ta par­ti­ja i ina­če na­sto­ji da u jav­no­sti sve sport­ske uspje­he Cr­ne Go­re pri­pi­še se­bi, kao svo­je pri­vat­ne par­tij­ske do­me­te. Ali je za­to to­kom svih ovih go­di­na ži­vot ne­kih spor­ti­sta is­pu­njen gor­či­nom u nji­ho­voj si­zi­fov­skoj bor­bi za is­pra­vlja­nje broj­nih ne­prav­di.
U sve­mu ovo­me pre­po­zna­tlji­vo je me­še­ta­re­nje sport­skih ko­me­sa­ra iz DPS-a uz nji­hov kri­te­ri­jum da­va­nja po­dr­ške po par­tij­skom klju­ču. Za­to i da­lje tra­je uho­da­na prak­sa bri­žlji­vih pro­vje­ra ko po­dr­ža­va vla­da­ju­ću po­li­tič­ku op­ci­ju, što je uho­dan kri­te­ri­jum za da­va­nje ili ne­da­va­nje po­dr­ške, uz po­dje­le na po­želj­ne i ne­po­želj­ne i u spor­tu.
Upra­vo ova­kvu gol­go­tu, ko­ja ne­ma ni­čeg sport­skog i hu­ma­nog, pro­la­zi svih ovih go­di­na i naš, ali i svjet­ski šam­pi­on u bok­su Rat­ko Dra­ško­vić, u svo­jim uza­lud­nim na­sto­ja­nji­ma da ga nje­go­va Cr­na Go­ra ko­nač­no is­po­štu­je ka­ko i do­li­ku­je.
Jav­na je taj­na da je Dra­ško­vi­ću još odav­no nu­đe­na član­ska kar­ta DPS-a, i da je do­sto­jan­stve­no od­bio, što je na­i­šlo na hla­dan od­ziv i du­go­go­di­šnji re­van­ši­zam DPS-moć­ni­ka. Svo­je­vre­me­no, (2007) ta­da­šnji mi­ni­star spor­ta, ko­ji ima ve­ze sa spor­tom ko­li­ko i s astro­no­mi­jom, po ku­lo­a­ri­ma je pre­no­sio da Dra­ško­vi­ću ne da po­dr­šku iz lič­nih raz­lo­ga. Sle­de­ći mi­ni­star je uka­zao da bi mu po­dr­šku oba­ve­zno dao da je bio u man­da­tu svog pret­hod­ni­ka, kad je Dra­ško­vić po sva­kom osno­vu mo­rao bi­ti pro­gla­šen za vr­hun­skog spor­ti­stu Cr­ne Go­re. Ta­kvo za­me­ša­telj­stvo tra­je do da­nas, a Dra­ško­vić i da­lje vo­di svo­ju bor­bu da nje­go­va ze­mlja is­po­štu­je sa­mo ono što bi sva­ka dru­ga od­mah uči­ni­la, uz pu­ni re­spekt pre­ma nje­go­vom do­pri­no­su na­šem i svjet­skom spor­tu.
U pri­log bli­sta­voj pri­či o šam­pi­o­nu, ko­jeg re­žim­ska Cr­na Go­ra i da­lje iz­bje­ga­va da pri­zna, tre­ba se pri­sje­ti­ti bar ne­kih de­ta­lja, ko­ji uka­zu­ju na bo­ga­tu sport­sku bi­o­gra­fi­ju i put ovog vr­snog cr­no­gor­skog spor­ti­ste.
Rat­ko Dra­ško­vić, ro­đen 1966. u Nik­ši­ću, pr­vi meč je imao 1981. go­di­ne, tro­stru­ki je pr­vak Cr­ne Go­re u te­škoj ka­te­go­ri­ji, ju­ni­or­ski pr­vak SFRJ, se­ni­or­ski pr­vak SFRJ, ju­ni­or­ski pr­vak Bal­ka­na, i ju­ni­or­ski pr­vak Evro­pe u Tam­pe­reu kao je­dan od ukup­no dvo­ji­ce osva­ja­ča te vi­so­ke ti­tu­le na eks-ju pro­sto­ru. Po­tom su usli­je­di­li i naj­vi­ši, vr­hun­ski re­zul­ta­ti Dra­ško­vi­ća, jed­nog od naj­u­spje­šni­jih bok­se­ra u isto­ri­ji Cr­ne Go­re. Po­stao je pro­fe­si­o­nal­ni pr­vak Bal­ka­na, za­tim i pro­fe­si­o­nal­ni pr­vak svi­je­ta, i to ne u jed­noj, ne­go dvi­je aso­ci­ja­ci­je: u pr­voj, GBU, ti­tu­lu je osvo­jio u Ba­den-Ba­de­nu u Nje­mač­koj, a ti­tu­lu svjet­skog pr­va­ka u WBU aso­ci­ja­ci­ji u tri­jum­fal­nom me­ču u Mag­de­bur­gu. Da­kle, obje ti­tu­le osvo­jio je na stra­nom te­re­nu, i obje bra­nio ta­ko­đe van Cr­ne Go­re, u Ci­ri­hu, u Švaj­car­skoj. Ove i ova­kve vr­hun­ske re­zul­ta­te Dra­ško­vić je je­di­ni osvo­jio u isto­ri­ji cr­no­gor­skog bok­sa.
Uz ove po­dat­ke, do­stoj­ne naj­vi­šeg po­što­va­nja, tre­ba is­ta­ći da Dra­ško­vić ima i naj­vi­še pro­fe­si­o­nal­nih me­če­va u isto­ri­ji ju­go­slo­ven­skog bok­sa. Pri­tom je od pr­vog me­ča u ka­ri­je­ri (1981) do po­sled­njeg (2016.) pro­te­klo 35 go­di­na, što je ta­ko­đe je­dan od re­kor­da na na­šim i ši­rim pro­sto­ri­ma u kon­ti­nu­i­ra­nom ba­vlje­nju bi­lo ko­jim spor­tom, po­seb­no bok­som.
Dra­ško­vić je bok­so­vao sa naj­ve­ćim svjet­skim ime­ni­ma, kao što su Od­li Ha­ri­son, olim­pij­ski šam­pi­on i pro­fe­si­o­nal­ni pr­vak svi­je­ta, De­ni Vi­li­jams, pro­fe­si­o­nal­ni pr­vak Evro­pe i Ko­mon­vel­ta (svo­je­vre­me­no po­bjed­nik u me­ču sa Taj­so­nom), Si­nan Sam, pro­fe­si­o­nal­ni pr­vak Evro­pe, Pre­mi­slav Sa­le­ta, ta­ko­đe pro­fe­si­o­nal­ni pr­vak Evro­pe, i dru­gi.
Na me­če­vi­ma Rat­ka Dra­ško­vi­ća u nje­go­vom rod­nom Nik­ši­ću uvi­jek je pri­su­stvo­va­lo po pet i vi­še hi­lja­da gle­da­la­ca, kao i u dru­gim gra­do­vi­ma ši­rom Cr­ne Go­re i biv­še Ju­go­sla­vi­je.
Dra­ško­vić je ova­ko pro­no­sio sla­vu cr­no­gor­skog bok­sa kod nas i ši­rom svi­je­ta, a zbog po­li­tič­ke ne­po­dob­no­sti i dan-da­nas osta­je zva­nič­no ne­pri­znat od svo­je ze­mlje, i ži­vi skrom­no bo­re­ći se za eg­zi­sten­ci­ju svo­je po­ro­di­ce.
Ra­dom i us­pje­si­ma na do­ma­ćoj i me­đu­na­rod­noj sce­ni bit­no je uti­cao i na po­pu­la­ri­za­ci­ju bok­sa u Nik­ši­ću i Cr­noj Go­ri, ima tre­ner­sku bok­ser­sku li­cen­cu i ra­di u Bok­ser­skom klu­bu „Žar­ko Mi­ja­to­vić” – Nik­šić, gdje mla­dim spor­ti­sti­ma pre­no­si svo­ja zna­nja i is­ku­stva.
Od zna­ča­ja je na­ve­sti i da se oče­vom pro­fe­si­jom na­sta­vio ba­vi­ti i sin Bo­ško, ko­ji je na Me­di­te­ran­skim igra­ma u Pe­ska­ri osvo­jio zlat­nu me­da­lju, uče­snik je pet evrop­skih, če­ti­ri svjet­ska pr­ven­stva i Olim­pij­skih iga­ra u Lon­do­nu, a kao ka­pi­ten re­pre­zen­ta­ci­je na evrop­skim olim­pij­skim igra­ma u Ba­kuu no­sio je dr­žav­nu za­sta­vu Cr­ne Go­re u ime na­šeg Olim­pij­skog ko­mi­te­ta.
Ali ma­će­hin­ski od­nos zva­nič­ne Cr­ne Go­re pre­ma svjet­skom šam­pi­o­nu Rat­ku Dra­ško­vi­ću i da­lje tra­je. Pri­mje­ra ra­di, uz sve po­što­va­nje, ipak gro­tesk­no dje­lu­je po­da­tak da je za sve ove i ova­kve ne­po­no­vlji­ve pla­ne­tar­ne uspje­he na­šeg bok­sa i spor­ta u cje­li­ni, kao je­di­no od svo­je ze­mlje, do­bio pri­zna­nje: spor­ti­sta gra­da Nik­ši­ća.
Usva­ja­nje no­vog Za­ko­na o spor­tu, ko­ji je upra­vo pro­šao jav­nu ras­pra­vu, na ko­joj je bi­lo i zna­čaj­ne po­le­mi­ke po­vo­dom ne­hu­ma­nog od­no­sa Cr­ne Go­re pre­ma re­zul­ta­ti­ma cr­no­gor­skog i svjet­skog šam­pi­o­na Rat­ka Dra­ško­vi­ća, pra­vi je tre­nu­tak da se is­pra­vi du­go­go­di­šnja ne­prav­da. Ovo tim pri­je što će ver­zi­ja WBC bi­ti uvr­šte­na u no­vi tekst za­ko­na, te bi ti­tu­le Dra­ško­vi­ća, ostva­re­ne u ta­ko­đe vr­hun­skim aso­ci­ja­ci­ja­ma, mo­ra­le bi­ti is­po­što­va­ne. Osva­ja­či ti­tu­le u WBU, ko­ju Dra­ško­vić ta­ko­đe po­sje­du­je, su i ve­li­ka­ni svjet­skog pro­fe­si­o­nal­nog bok­sa Džordž For­men, Roj Džons Ju­ni­or, Ha­sim Rah­man i dru­gi, što do­volj­no go­vo­ri o ni­vou ta­kve aso­ci­ja­ci­je.
Na za­vr­šnoj ras­pra­vi o Na­cr­tu no­vog Za­ko­na o spor­tu, su­de­ći i po sta­vu ozbilj­nog spor­ti­ste i po­li­ti­ča­ra, mi­ni­stra Ja­no­vi­ća, tre­ba se na­da­ti da će se ova gol­go­ta Rat­ka Dra­ško­vi­ća ko­nač­no za­vr­ši­ti. I da će Cr­na Go­ra ko­nač­no is­po­što­va­ti svog šam­pi­o­na, i sta­vi­ti do zna­nja da sve nje­go­ve go­di­ne ogrom­nog ra­da i svjet­skih re­zul­ta­ta ne­će osta­ti ne­pri­zna­te zbog po­li­tič­kog re­van­ši­zma i po­dje­le na po­dob­ne i ne­po­dob­ne spor­ti­ste po par­tij­skoj li­ni­ji.