- Pi­še: Če­do­mir An­tić

Su­di­ja Mu­go­ša se li­je­po obla­či, a tu­ži­lac Kat­nić je baš ne­ka­ko ele­gan­tan... Da ni­je ta­ko, mo­glo bi se po­mi­sli­ti da u Pod­go­ri­ci za­sje­da ne­ki sud sa Di­vljeg za­pa­da. Sud gdje se su­di žr­tva­ma. Gdje je ne­iz­vje­sna pre­su­da oni­ma ko­ji su već obje­še­ni. Do­ve­li su svje­do­ka. Oso­bu pod cr­ve­nom po­tjer­ni­com In­ter­po­la. I ta im pred­nost ni­je do­volj­na ne­go su ga još upri­sto­ji­li i obu­kli. Ne li­či vi­še na li­ce sa tje­ra­li­ce, već na­pro­tiv na čla­na ne­kog vi­so­kog cr­no­gor­skog su­dij­skog ko­le­gi­ju­ma. Ne zna se da li vi­še pod­sje­ća na su­di­ju ili na tu­ži­o­ca.
I od­mah se vi­dje­lo da u Đu­ka­no­vi­će­voj Cr­noj Go­ri ima prav­de. Ne­pri­stra­sna i in­te­gri­te­tom bo­ga­ta su­di­ja ne­tre­mi­ce je i s ve­li­kom pa­žnjom slu­ša­la ne­za­slu­že­nog pre­zi­me­nja­ka voj­vo­de od Re­sa­ve hlad­ne. Kao da je pred sud stao vla­di­ka Ra­de, Aco Đu­ka­no­vić ili bar Bra­no Mi­ću­no­vić. Na­rod­ne po­sla­ni­ke, de­mo­krat­ski iza­bra­ne po­li­tič­ke vo­đe srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri, ona je sva­ko ma­lo pre­ki­da­la, ne­što se na njih bre­ca­la i ne­pre­kid­no lju­ti­la. Kao da ne sum­nja na njih da su po­ku­ša­li da uki­nu dr­ža­vu Cr­nu Go­ru i vra­te je u sa­stav Osman­skog car­stva, već da su u naj­ma­nju ru­ku ne­što po­taj­no go­vo­ri­li pro­tiv Mi­la, Du­ška ili, ne daj Bo­že, Fi­li­pa.
I dok je Sin­đe­lić, „srp­ski sin od Bri­se­la slav­nog“, ob­ja­šnja­vao naj­mon­stru­o­zni­ju od svih za­vje­ra i pred­sta­vljao zlo­čin­ce ko­ji­ma ne­ma rav­nih, one srp­ske ba­ra­be su se smi­ja­le, ru­ko­va­le i je­le bom­bo­ne... Za­mi­sli­te! Ko­li­ko je sa­mo su­di­ja Mu­go­ša smi­re­na i to­le­rant­na... Tre­ba­lo je da od­mah is­pra­zni sud­ni­cu. Da smje­sta vra­ti na sna­gu Ustav iz 1937. (zna se či­ji), uzme ta­o­ce i osu­di op­tu­že­ne na po nekoliko smrt­nih ka­zni i po po­la mi­le­ni­ju­ma ro­bi­je sva­kog, za sva­ki slu­čaj. Ako ni to ne bi bi­lo do­volj­no, ima i ko­ri­snih de­kre­ta, pa je mo­gu­će za­tva­ra­ti i dje­cu sta­ri­ju od 14 go­di­na. A ve­li­ka je šte­ta što Cr­na Go­ra ra­ni­je ni­je bi­la to­li­ko prav­na dr­ža­va pa je bez ta­kvog upo­ri­šta u mo­der­nom za­ko­no­dav­stvu ma­lo­ljet­nik od še­sna­est go­di­na, je­di­ni u Evro­pi, le­žao mje­se­ca da­na u is­tra­žnom za­tvo­ru. A još je ve­ća ne­zgo­da što su vo­đa­ma De­mo­krat­skog fron­ta dje­ca do­sad uglav­nom po­sta­la pu­no­ljet­na...
Si­gu­ran sam da za ta­ko ra­di­kal­ne od­lu­ke naj­vi­šeg su­da de­mo­krat­ske, slo­bod­ne, evrop­ske i tran­sa­tlant­ske Cr­ne Go­re ima mno­go raz­lo­ga. Da li ste slu­ša­li iz­la­ga­nje spo­me­nu­tog Sin­đe­li­ća, tog srp­skog si­na od Nju­jor­ka rav­nog? Da li ste vi­dje­li ko­li­ko je oči­gled­na mon­stru­o­zna za­vje­ra, ko­ja je tre­ba­lo da do­ve­de do Tre­ćeg svjet­skog ra­ta i stva­ra­nja Ve­li­ke Ru­si­je ko­ja bi sa Ki­nom po­di­je­li­la Evro­pu, Afri­ku i Sje­ver­nu, a sa Bra­zi­lom Ju­žnu Ame­ri­ku, dok bi Ve­li­koj Sr­bi­ji pre­pu­sti­la Bal­kan i go­spod­stvo nad mo­ri­ma? Svje­dok je bio na Ka­le­meg­da­nu! Na sum­nji­vom sa­stan­ku je pri­mi­je­tio da lju­di še­ta­ju! Neo­bič­no... I ru­ska ve­za je pri­mi­je­ti­la istu po­ja­vu u naj­ve­ćem be­o­grad­skom par­ku. Ali, ni­šta ni­je mo­glo spri­je­či­ti za­vje­ru, za­to što je me­đu še­ta­či­ma bio i je­dan is­toč­njač­kih cr­ta li­ca i oštrog po­gle­da. Svje­dok se ne sje­ća, ali me­ni je kom­ši­ni­ca re­kla da je to mo­rao bi­ti Ser­gej Šoj­gu. Ona tvr­di da je to mo­rao bi­ti mi­ni­star od­ba­ne Ru­ske Fe­de­ra­ci­je, jer imao je svije­tlo­pla­vu uni­for­mu, šap­ku i bio je sa svim tim od­li­ko­va­nji­ma na voj­nič­koj blu­zi ne­ka­ko upa­dljiv. A u žbu­nju, re­če ova lju­bi­telj­ka Be­o­grad­ske tvr­đa­ve, kre­tao se ne­ki riđ čo­vjek, sla­be ko­se, ali ne­ka­ko po­znat i srp­skom na­ro­du na pr­vi po­gled sim­pa­ti­čan... Ka­žu, stru­nja­ci, da je nje­go­va po­ro­di­ca u Ru­si­ju do­šla iz ba­nat­skog se­la Pu­tin­ci... I ja vje­ru­jem.
Da­kle sve je do­ka­za­no. Ne­ma po­tre­be da se tu mno­go di­sku­tu­je. Svje­dok je vi­dio, Ka­le­meg­dan je sum­nji­vi­ji od sa­stan­ka u mo­skov­skoj zgra­di Mi­ni­star­stva od­bra­ne, še­ta­či su ovu epi­zo­du uči­ni­li još bi­zar­ni­jom. Još je vje­ro­do­stoj­ni­ja te­za da je ge­ne­ral srp­ske žan­dar­me­ri­je zbog ma­le pen­zi­je pri­stu­pio or­ga­ni­za­ci­ji dr­žav­nog uda­ra. To je ta­ko lo­gič­no i svi ovi dru­gi srp­ski do­bro­volj­ci spre­ma­li su se za­pra­vo da na­pad­nu Kli­nič­ki cen­tar u Pod­go­ri­ci i ta­mo na si­lu pri­leg­nu. Po­zna­to je, sva­kom nor­mal­nom, da mi iz Sr­bi­je već de­ce­ni­ja­ma hi­ta­mo u Cr­nu Go­ru da bi­smo se li­je­či­li. To je iz­vje­sno baš kao što je do­bro zna­no i da Cr­no­gor­ci do­la­ze u Be­o­grad da bi se oku­pa­li na mon­den­skim pla­ža­ma raj­skog otoč­ja Ade Ci­gan­li­je, Ade Hu­je i Li­da. Ge­ne­ral Di­kić se, me­đu­tim, pri­bo­ja­vao da bi zbog pu­ča mo­gao da za­vr­ši u za­tvo­ru (što se i do­go­di­lo), pa je tra­žio od Sin­đe­li­ća po­tvr­du da se to ne­će do­go­di­ti...
Do Sin­đe­li­će­vog svje­do­če­nja sam se dvo­u­mio. Sa­da znam. Kri­vi su! Ovi što se smi­ju, ru­ku­ju i zo­blju bom­bo­ne su pre­vrat­ni­ci i te­ro­ri­sti. Mo­gu li i ja da svje­do­čim? Kao di­je­te vi­dio sam van­ze­malj­ce, što me sva­ka­ko kva­li­fi­ku­je, a i že­lio bih da i me­ne obu­ku kao ma­ne­ke­na i li­je­po na­šmin­ka­ju (tre­ba­lo bi da idem u ne­ku va­žnu po­sje­tu za dvi­je do tri ne­dje­lje, pa da bu­dem šik)?
Pri­je ne­go što me Sr­bi­ja is­po­ru­či kao svje­do­ka-ma­ne­ke­na, mo­ram i da pi­tam ne­što... Ka­ko bi se dr­žao Đu­ka­no­vić na ova­kvom su­đe­nju? Od hap­še­nja u ne­koj ru­pi, sa staj­lin­gom ne­gdje iz­me­đu pr­vo­bit­nog Sin­đe­li­ća i Sa­da­ma Hu­se­i­na iz po­sled­njih mi­nu­ta slo­bo­de, ka­da ka­že,bez i jed­ne lo­go­ped­ske gre­ške: „Ja sam pred­sjed­nik DPS-a, že­lim da pre­go­va­ram.“ A po­li­ca­jac od­go­vo­ri: „Ima­te po­zdra­ve slo­bod­nog sud­stva Cr­ne Go­re.“ Pa do su­đe­nja na ko­me op­tu­že­ni tra­ži da bu­de svje­dok sa­rad­nik, sa­mo ne­ma pro­tiv ko­ga – po­što svi već svje­do­če pro­tiv nje­ga.
(Autor je isto­ri­čar i do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)