-Pi­še: Bo­ško Vu­ki­će­vić

Na­kon ne­pot­pu­nog, li­ce­mjer­nog i la­žnog boj­ko­ta ko­ji je spro­vo­di­la cje­lo­kup­na in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­na opo­zi­ci­ja, ali i raz­o­ča­ra­va­ju­ćeg či­na po­vrat­ka u „Sin­đi­nu Skup­šti­nu” po­sla­ni­ka DF-a, tre­ba se pod­sje­ti­ti i na učin­ke i do­stig­nu­ća opo­zi­ci­je na lo­kal­nom ni­vou. U mno­gim pri­li­ka­ma pi­sao sam o to­me ka­ko dru­štve­ni pri­o­ri­tet ni­je sa­mo pu­ka smje­na vla­sti, bi­lo da se ra­di­lo o lo­kal­nom ili dr­žav­nom ni­vou, već i de­mon­ta­ža si­ste­ma. Je­dan od bit­nih aspe­ka­ta u pro­ce­su de­mon­ta­že si­ste­ma i oslo­ba­đa­nja in­sti­tu­ci­ja je­ste i uvo­đe­nje me­ri­to­kra­ti­je u cr­no­gor­ski dru­štve­no-po­li­tič­ki am­bi­jent. Me­ri­to­kra­ti­ja se mo­že de­fi­ni­sa­ti kao vođ­stvo, ili do­bi­ja­nje po­zi­ci­ja u po­slov­nom am­bi­jen­tu, te­o­ret­ski za­sno­va­no na za­slu­ga­ma, ta­len­tu, vje­šti­ni, obra­zo­va­nju, in­te­li­gen­ci­ji i dru­gim re­le­vant­nim vje­šti­na­ma, pri­je ne­go na na­sle­đu, bo­gat­stvu, ili vo­lji ve­ći­ne. Ili pol­tron­stvu i ko­rup­ci­ji - do­dao bih. Opo­zi­ci­ja je osvo­ji­la vlast u ne­kim pri­mor­skim gra­do­vi­ma, ali je u go­di­nu da­na ma­lo šta ura­di­la u pro­ce­su de­mon­ta­že si­ste­ma u tim sre­di­na­ma. Šta­vi­še, re­klo bi se da je u pro­ce­su op­štin­skog ka­dri­ra­nja ta­kav si­stem učvr­šćen. Ni­hil no­vi sub so­le, ne­ko bi po­mi­slio, a ima­li su od ko­ga i uči­ti. Le­pe­za ne­a­de­kvat­nog ka­dri­ra­nja ide od pri­mje­ra da­va­nja bit­nih i do­bro pla­će­nih po­zi­ci­ja ne­kom­pe­tent­nim, ali oda­nim par­tij­skim ka­dro­vi­ma, pa do otvo­re­nih pri­mje­ra ko­rup­ci­je u ko­ji­ma ključ­ne po­zi­ci­je u no­voj op­štin­skoj vla­sti za­u­zi­ma­ju islu­že­ni re­žim­ski ka­dro­vi.
Je­dan od ti­pič­nih pri­mje­ra za ta­kvu ža­lo­snu si­tu­a­ci­ju je Bu­dva, ta “kra­lji­ca tu­ri­zma” ko­ja na­pro­sto va­pi za kom­pe­tent­nim ka­dro­vi­ma i iz dru­gih sre­di­na (na­kon ukla­nja­nja re­žim­ske ma­ši­ne­ri­je). Jed­noj me­ni bli­skoj oso­bi, ko­ja je di­plo­mi­ra­la i ma­gi­stri­ra­la na tu­ri­zmo­lo­gi­ji, a ko­ja de­set go­di­na ne mo­že da se za­po­sli u svo­joj stru­ci, SA­MO i IS­KLjU­ČI­VO zbog to­ga što je bes­kom­pro­mi­sni jav­ni an­ti­re­ži­mli­ja, ni­je čak ni upu­ćen po­ziv za even­tu­al­no za­po­sle­nje od stra­ne no­ve bu­dvan­ske vla­sti. Iako je po­tre­ba za no­vim, kom­pe­tent­nim i vi­so­ko­o­bra­zo­va­nim li­ci­ma iz obla­sti tu­ri­zma, a ko­je ni­je­su iz re­žim­skog mi­ljea, oči­gled­na i ogrom­na. Me­đu­tim, ono što ne pre­po­ru­ču­je po­me­nu­tu oso­bu je to što ni­je for­mal­no član ni­jed­ne od opo­zi­ci­o­nih stra­na­ka ko­je su pre­u­ze­le vlast u tom gra­du. Kao ni to što je nje­no opo­zi­ci­o­nar­stvo ne­za­vi­sno i ne­u­pit­no i što uklju­ču­je i bes­po­šted­nu bor­bu pro­tiv NA­TO-a, što da­nas i ni­je baš to­li­ko ,,in” u am­bi­jen­tu si­stem­ske opo­zi­ci­je i nji­ho­vih ino­stra­nih po­kro­vi­te­lja. Dru­gi pri­mjer, na ko­ji sam ne­dav­no na­i­šao i ko­ji me je i pod­sta­kao da pi­šem o ovoj stva­ri, je­ste pri­mjer jed­nog mla­di­ća ko­ji ta­ko­đe go­di­na­ma ne do­bi­ja po­sao u stru­ci. I on - sa­mo za­to što ni­je re­žim­ski po­slu­šnik i par­tij­ski kli­mo­gla­vac. Elem, taj mo­mak je ne­dav­no pri­hva­tio ne­ki skro­man i sla­bo pla­ćen po­sao u Bu­dvi (po prin­ci­pu - bo­lje išta ne­go ni­šta, ka­ko bi se pre­ži­vje­lo). Me­đu­tim, po do­la­sku no­ve op­štin­ske i opo­zi­ci­o­ne vla­sti, čo­vjek je taj po­sao iz­gu­bio. Jer je bio naj­ra­nji­vi­ji, pr­vi na uda­ru, i ne­ko ko ne­ma za­šti­tu bi­lo ka­kvih par­tij­skih ka­dro­va.
Na dru­goj stra­ni, i po­red na­ve­de­nih i slič­nih pri­mje­ra ko­jih ima još na de­se­ti­ne, no­ve op­štin­ske vla­sti u Bu­dvi su pri­je po­la go­di­ne na jed­no od naj­od­go­vor­ni­jih mje­sta po­sta­vi­le islu­že­ni re­žim­ski ka­dar, Đu­ka­no­vi­će­vog i Gvo­zde­no­vi­će­vog čo­vje­ka ko­ji je u pret­hod­noj vla­sti bio za­du­žen za na­ka­rad­ni i skan­da­lo­zni grad­ski ur­ba­ni­zam. Eto, to je Be­sud­na ze­mlja, to je Mr­čo­go­ra, to je Bal­kan­ski Ap­sur­di­stan, ali ovog pu­ta u opo­zi­ci­o­noj re­ži­ji. Par­tij­sko za­po­šlja­va­nje, ne­po­ti­zam, od­su­stvo etič­ke kom­po­nen­te u po­li­ti­ci. Za­to upor­no is­ti­čem: bez de­mon­ta­že si­ste­ma ne mo­že bi­ti ni­ka­kvog su­štin­skog na­pret­ka.
U ne­koj na­red­noj pri­li­ci pi­sa­ću i o sop­stve­nom pri­mje­ru, ka­da sam po po­vrat­ku iz Ita­li­je, na­kon ta­mo­šnjeg uspje­šnog po­slov­nog is­ku­stva i že­dan iza­zo­va, po­tra­žio po­sao u Elek­tro­pri­vre­di. Ne­ko mo­že za­mi­sli­ti: sa ka­kvim is­ho­dom.
De­ša­va­lo mi se u par na­vra­ta da me ne­ko upi­ta šta ga oče­ku­je učla­nje­njem u an­ti­si­stem­ski po­kret, da li se u per­spek­ti­vi mo­že na­da­ti bi­lo ko­joj vr­sti pri­vi­le­gi­ja. Od­go­va­rao sam - ne, ni­ka­kvim i ni­ka­da. Ali da će za­to bi­ti u pri­li­ci da se bo­ri za slo­bo­du, za dru­štvo u ko­jem će vla­da­ti me­ri­to­kra­ti­ja, u ko­jem ne­će sve po­lo­ža­je ima­ti ma­mi­ni i ta­ti­ni si­no­vi, već spo­sob­ni lju­di, bez ob­zi­ra na par­tij­sku ili na­ci­o­nal­nu pri­pad­nost. Da će se bo­ri­ti da vra­ti Slo­bo­du Na­ro­du.