Pi­še: aka­de­mik Zo­ran La­kić


Ni­sam za­ka­snio sa ovim tek­stom, iz raz­lo­ga što ,,Dan’’ ne­ma pet­kom i su­bo­tom ru­bri­ku ,,Stav’’ ko­ja se, evo, tran­sfor­mi­še i u ,,Ru­bri­ku za po­le­mi­ku,’’ što ni­sam oče­ki­vao. U prin­ci­pu sva­ku ras­pra­vu vo­dim na­čel­no i uop­šte­no – o pi­ta­nji­ma i te­ma­ma; ni ovog pu­ta me ne in­te­re­su­je lič­nost, ni­ti nje­gov ka­rak­ter. U sva­ku ras­pra­vu uno­sim pro­fe­si­o­nal­nu i na­uč­nu od­go­vor­nost.
U mom pro­šlom tek­stu iz­nio sam če­ti­ri-pet pri­mjed­bi. Ni­ na jed­nu ni­je­sam do­bio od­go­vor. To sam pro­tu­ma­čio da je opo­nent pri­hva­tio na­ve­de­ne pri­mjed­be. OK. No­vim tek­stom je kva­li­fi­ko­vao jed­nu mo­ju knji­gu, ob­ja­vlje­nu pri­je 45 go­di­na, da je pro­čet­nič­ka. To su ta­da ura­di­li i ne­ki na­ši grad­ski fo­ru­mi. Ovih da­na sam do­šao do za­pi­sni­ka ta­kvog fo­ru­ma, obi­ma od pre­ko 20 stra­na, u ko­me ta­da­šnji N. Adži­ć iz­no­si slič­ne op­tu­žbe o me­ni i mom dje­lu. Da­nas se to­ga sti­de. Na­u­ka je po­bi­je­di­la po­li­ti­ku. Ta mo­ja knji­ga do­bi­la je naj­ve­ću ju­go­slo­ven­sku na­gra­du za na­u­ku. Da­na­šnji N. Adžić pi­še da je ta ista mo­ja knji­ga – ko­mu­ni­stič­ka. Obi­la­to je ci­ti­rao zna­ča­jan dio iz nje­nog uvo­da ko­ji je­dva da či­ni je­dan od­sto ukup­nog obi­ma knji­ge; ali či­ni ma­kar jed­nu po­lo­vi­nu nje­go­vog od­go­vo­ra me­ni. I opet mi pri­re­đu­je ve­li­ko iz­ne­na­đe­nje: ni­je ra­zu­mio bit­ne poj­mo­ve na­ci­o­na­li­zma i na­ci­zma. Isto­rij­ska na­u­ka s raz­lo­gom raz­li­ku­je eks­trem­ni na­ci­o­na­li­zam vla­da­ju­će eli­te (bur­žo­a­zi­je) i na­ci­o­na­li­zam jed­nog na­ro­da (srp­skog). Šo­vi­ni­zam se ja­vlja ka­da eks­trem­ni na­ci­o­na­li­zam za­hva­ta i ši­ro­ke na­rod­ne ma­se. Ta­ko se u Hi­tle­ro­voj Nje­mač­koj ja­vio na­ci­zam-na­ci­fa­ši­zam. Otu­da i ono kom­pro­mi­tu­ju­će ,,De­ic­hland iber ales’’ ili ono na­še: ,,Ubij Sr­bi­na’’.
U dru­goj po­lo­vi­ni svo­ga „od­go­vo­ra“ iz­no­si slič­ne ne­bu­lo­ze o pi­ta­nji­ma ko­ja su mu pa­la na pa­met. Ne­ka još jed­nom pro­či­ta svoj tekst, pa će vi­dje­ti da ne­ma ama baš ni­ka­kve ve­ze s te­mom ras­pra­ve ko­ju je otvo­rio. Uosta­lom, u pr­vom tek­stu – ja sam, po nje­mu „uva­že­ni aka­de­mik i do­bar isto­ri­čar za no­vi­ju isto­ri­ju“; u dru­gom tek­stu, pak, ja sam ne­ko sa­svim dru­gi. Kao da oba tek­sta ne pri­pa­da­ju jed­nom istom auto­ru. Pa mo­žda i ne pri­pa­da­ju? Pre­po­zna­ju se i ne­ki šap­ta­či ko­ji mu dik­ti­ra­ju da pi­še ono – za što oni ne­ma­ju pe­tlju. Osta­le ne­bu­lo­ze ne za­slu­žu­ju ni ovo­li­ki ko­men­tar. Vr­lo je in­for­mi­san o mo­joj bi­o­gra­fi­ji. Bo­lje od me­ne sa­mo­ga. Sa­mo što mno­ge po­dat­ke kri­vo in­te­r­pre­ti­ra. No, i to je OK. Ka­da bi ta­ko i to­li­ko znao isto­ri­ju, ma­nje bi imao pro­ble­ma sa tom va­žnom na­uč­nom di­sci­pli­nom.
Na kra­ju ću po­no­vi­ti da kao pro­fe­si­o­na­lac vo­lim ras­pra­vu o do­ga­đa­ji­ma i te­ma­ma; ne o lič­no­sti­ma. Za­i­sta sam za­pa­njen ste­pe­nom nje­go­ve struč­no­sti, a na­ja­vlju­je usko­ro i dok­to­rat isto­rij­skih na­u­ka. Baš me za­ni­ma na kom to fa­kul­te­tu i pred ko­jom struč­nom ko­mi­si­jom.
I ovog pu­ta sam spre­man za ras­pra­vu o pi­ta­nji­ma ko­ja sam apo­stro­fi­rao. Ni­ka­ko sa bi­lo ko­jim „tu­ma­čem” i „in­ter­pre­ta­to­rom” po­go­to­vo ako se to ra­di po­li­tič­kim žar­go­nom.
Valj­da je ovo kraj „ras­pra­ve”. Opet po­na­vljam da sam otvo­ren za struč­ni raz­go­vor o te­mi ko­ju sam na­ja­vio mo­jim tek­stom ,,Usta­nak ili po­bu­na u Cr­noj Go­ri’’.