Pi­še: Dra­gan S.Haj­du­ko­vić


Svi­jet je za­di­vljen. So­to­na Pu­tin je po­ku­šao da iz­vr­ši dr­žav­ni udar u Cr­noj Go­ri i ubi­je Đu­ka­no­vi­ća. So­to­na ni­je ni slu­tio ka­kvo će po­ni­že­nje do­ži­vje­ti. Ma­le­na Cr­na Go­ra (to­li­ko ma­le­na da je Mi­lo Ve­li­ki i nje­go­vi taj­ku­ni ko­ri­ste kao svoj džep) je ta­ko efi­ka­sno re­a­go­va­la da du­go pri­pre­ma­ni dr­žav­ni udar li­či na ama­te­ri­zam ko­ji bi bo­lje or­ga­ni­zo­va­li Lih­ten­štajn i San Ma­ri­no.
Na­rav­no, ni­je to bio ama­te­ri­zam, bi­lo je to pa­žlji­vo pri­pre­ma­no re­mek dje­lo pr­ve (ili dru­ge) voj­ne si­le svi­je­ta, od ko­je stre­pi čak i bla­go­slo­ve­ni NA­TO, po­nos i na­da čo­vje­čan­stva, uzda­ni­ca svih hu­ma­ni­sta i de­mo­kra­ta. Uh, NA­TO i slo­bod­ni svi­jet ko­nač­no mo­gu da odah­nu, po­ka­za­lo se da je so­to­na mač­ji ka­šalj u po­re­đe­nju sa ve­li­čan­stve­nom De­mo­krat­skom par­ti­jom so­ci­ja­li­sta i nje­nim još ve­li­čan­stve­ni­jim li­de­rom. NA­TO čak vi­še ni­je ni po­tre­ban, mo­že od­mah da se ras­for­mi­ra, po­ka­za­lo se da je ma­le­na Cr­na Go­ra do­volj­na za­šti­ta čo­vje­čan­stva i sa­mo je pi­ta­nje vre­me­na ka­da će u znak za­hval­no­sti Kip slo­bo­de u Nju­jor­ku bi­ti za­mi­je­njen ki­pom li­de­ra DPS-a. Kao moj skrom­ni do­pri­nos, pred­la­žem da je­dan ma­nji kip, na­rav­no sa­mo do ko­lje­na pr­vom ki­pu, sim­bo­li­zu­je onu po­lo­vi­nu gra­đa­na Cr­ne Go­re ko­ji ni­je­su iz­daj­ni­ci, jer, ka­ko ne­dav­no re­če Mi­lo Ve­li­ki, u dru­goj po­lo­vi­ni gra­đa­na je sve iz­daj­nik do iz­daj­ni­ka.
Stva­r­nost je, na­ža­lost, pot­pu­no dru­ga­či­ja od sli­ke ko­ju nam uz zlo­u­po­tre­bu me­di­ja, u okvi­ru pla­ne­tar­no bo­le­sne „ci­vi­li­za­ci­je“, ser­vi­ra­ju NA­TO-EU-DPS.
Spa­dam u one gra­đa­ne ko­ji su cr­no­gor­sku za­sta­vu is­pred zgra­de Uje­di­nje­nih na­ci­ja do­ži­vje­li kao ostva­re­nje pr­vog di­je­la sna. Dru­gi dio mo­ga sna je bio da Cr­na Go­ra po­sta­ne evrop­ski i svjet­ski pri­mjer mu­dro i hu­ma­no or­ga­ni­zo­va­nog i eko­nom­ski ja­kog ljud­skog dru­štva. S ova­kvom te­ri­to­ri­jom i ma­lim bro­jem sta­nov­ni­ka, cilj da Cr­na Go­ra po kva­li­te­tu ži­vo­ta gra­đa­na po­sta­ne naj­bo­lja evrop­ska dr­ža­va bio je pot­pu­no re­a­lan i ostvar­ljiv. Cr­na Go­ra je već da­nas mo­gla bi­ti me­đu 10 naj­bo­ljih dr­ža­va Evro­pe, na si­gur­nom pu­tu ka naj­bo­ljoj evrop­skoj dr­ža­vi.
Sno­vi su se pre­tvo­ri­li u ko­šmar. Umje­sto pro­cva­ta Cr­ne Go­re i bla­go­sta­nja gra­đa­na, u to­ku je naj­ve­ća cr­no­gor­ska tra­ge­di­ja svih vre­me­na. Na­met­nu­ta je naj­su­ro­vi­ja vr­sta ka­pi­ta­li­zma sa ele­men­ti­ma fe­u­da­li­zma u ko­joj su gra­đa­ni bes­po­moć­ni ro­bo­vi do­ma­ćih i bje­lo­svjet­skih taj­ku­na; pod ma­skom pri­va­ti­za­ci­je je opljač­ka­na biv­ša dru­štve­na imo­vi­na; naj­ljep­ši dje­lo­vi te­ri­to­ri­je su obez­vri­je­đe­ni bez­um­nom ras­pro­da­jom i var­var­skom grad­njom; brz rast du­go­va vo­di dr­ža­vu i gra­đa­ne u du­žnič­ko rop­stvo; tru­je­mo se uvo­zom ogrom­nih ko­li­či­na ne­kva­li­tet­ne hra­ne, a ima­mo bo­gom da­ne uslo­ve za pro­iz­vod­nju hra­ne vr­hun­skog kva­li­te­ta; zbog ne­spo­sob­no­sti, a vje­ro­vat­no i sa­u­če­sni­štva vla­sti, Cr­na Go­ra je već če­tvrt vi­je­ka raj za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal... Ova­ko ka­ta­stro­fal­nim vo­đe­njem dr­ža­ve, taj­kun­ski vrh DPS ugro­ža­va kva­li­tet i du­go­vječ­nost na­še dr­ža­ve mno­go vi­še od svih pro­tiv­ni­ka nje­nog po­sto­ja­nja.
Po sve­mu su­de­ći, cr­no­go­r­ska tra­ge­di­ja će bi­ti uve­ća­na i kom­ple­ti­ra­na ula­skom u NA­TO. Od­u­vi­jek sam bio pro­tiv NA­TO pak­ta. Da se od­mah ra­zu­mi­je­mo, moj raz­log pro­tiv NA­TO-a ni­je­su ni emo­ci­je, ni Ru­si, ni Sr­bi, ni ne­sreć­no bom­bar­do­va­nje... Kao čo­vjek i hu­ma­ni­sta ko­ji že­li pla­ne­tu sreć­nih i uspje­šnih lju­di, ne mo­gu bi­ti za NA­TO ko­ji je po svo­joj pri­ro­di an­ti­ci­vi­li­za­cij­ska or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja ni­ka­da ni­ko­me ni­je do­ni­je­la do­bro i ko­ja svi­jet ne mo­že uči­ni­ti bo­ljim. Za Cr­nu Go­ru NA­TO pred­sta­vlja kraj sna o iz­u­zet­no­sti i uz­di­za­nju do vi­si­ne pla­ne­tar­nog pri­mje­ra mu­dro i hu­ma­no or­ga­ni­zo­va­ne i eko­nom­ski bo­ga­te dr­ža­ve, ko­ja mi­sli i od­lu­ču­je svo­jom gla­vom, ko­jom ne go­spo­da­re ni NA­TO, ni Ame­ri­ka, ni EU, ni Ru­si­ja, ni Tur­ska, ni Sr­bi­ja...
Uz cr­no­gor­sku tra­ge­di­ju ide i tu­ga što se čak i mi­šlje­nja kao što je mo­je pro­gla­ša­va­ju za iz­da­ju dr­ža­ve. Već sam iza sce­ne do­ži­vio ne­pri­jat­no­sti i uvre­de zbog mo­je kri­ti­ke vla­sti i ra­ci­o­nal­nog pro­ti­vlje­nja ula­sku u NA­TO.
Na­rav­no, Cr­na Go­ra i Đu­ka­no­vić ima­ju ne­pri­ja­te­lja, ali sam ubi­je­đen da taj­kun­ski vrh DPS-a for­si­ra pri­ču o iz­da­ja­ma i dr­žav­nim uda­ri­ma, jer na taj na­čin do­bi­ja gla­so­ve ve­li­kog bro­ja ro­do­lju­ba za­sli­je­plje­nih stra­hom da će Cr­na Go­ra ne­sta­ti kao dr­ža­va. Znam lju­de ko­ji te­ška sr­ca gla­sa­ju za DPS, jer mi­sle da je to je­di­ni spas za dr­ža­vu; ne shva­ta­ju da je glas za od­na­ro­đe­ne li­de­re DPS-a u stva­ri glas za ubr­za­no ne­sta­ja­nje Cr­ne Go­re. Naj­bo­lja i je­di­na od­bra­na Cr­ne Go­re je KVA­LI­TET dr­ža­ve. Da je Cr­na Go­ra po kva­li­te­tu ži­vo­ta me­đu de­set naj­bo­ljih dr­ža­va Evro­pe, ve­li­ka ve­ći­na gra­đa­na, mno­go ve­ća od re­fe­ren­dum­ske ve­ći­ne, po­no­si­la bi se ta­kvom dr­ža­vom i vo­lje­la bi je. Oni ko­ji su Cr­nu Go­ru na­pra­vi­li ova­ko ne­kva­li­tet­nom dr­ža­vom su naj­ve­ća opa­snost za njen op­sta­nak; ni­je pre­tje­ra­no re­ći da su re­zul­ta­ti nji­ho­vog ra­da rav­ni ve­le­i­zda­ji in­te­re­sa dr­ža­ve i gra­đa­na.
U ovom tre­nut­ku vi­dim sa­mo jed­no rje­še­nje za za­u­sta­vlja­nje cr­no­gor­ske tra­ge­di­je i da­lji po­rast opa­snih po­dje­la i ten­zi­ja. Po­treb­no je da se opo­zi­ci­ja od­mah vra­ti u par­la­ment. Na­rav­no, opo­zi­ci­ja ne tre­ba da se vra­ti u par­la­ment kao de­ko­ra­ci­ja i žr­tva ko­ja sva­ko gla­sa­nje gu­bi 42:39; opo­zi­ci­ja tre­ba da se vra­ti je­di­no kao sna­ga ko­ja ima re­al­nu moć da za­u­sta­vi da­lji su­no­vrat i obez­vre­đi­va­nje cr­no­gor­ske te­ri­to­ri­je i pri­vre­de. Naj­jed­no­stav­ni­ji na­čin da opo­zi­ci­ja do­bi­je po­treb­nu moć je da se u okvi­ru sa­da­šne skup­šti­ne po­stig­ne sle­de­ći do­go­vor o na­či­nu do­no­še­nja od­lu­ka: Za do­no­še­nje bi­lo ko­je od­lu­ke po­treb­na je naj­ma­nje jed­na če­tvr­ti­na pri­sut­nih po­sla­ni­ka opo­zi­ci­je. To prak­tič­no zna­či da bi u slu­ča­ju da je pri­sut­no svih 39 po­sla­ni­ka opo­zi­ci­je za usva­ja­nje ne­ke od­lu­ke bi­lo po­treb­no de­set nji­ho­vih gla­so­va. Ni­je­sam na­i­van i znam da sa­da­šnja skup­štin­ska ve­ći­na ova­kav pred­log ne­će pri­hva­ti­ti, ali ih tre­ba do­ve­sti u de­fan­zi­vu i upu­ći­va­ti pred­lo­ge či­je od­bi­ja­nje ni­je la­ko bra­ni­ti ni pred gra­đa­ni­ma, ni pred Evrop­skom uni­jom.
Uz ba­rem ma­lo kva­li­tet­ni­ju i mu­dri­ju opo­zi­ci­ju, DPS vr­hu­ška si­gur­no gu­bi sve do­la­ze­će op­štin­ske i dr­žav­ne iz­bo­re. Me­đu­tim, u če­ka­nju iz­bo­ra, Cr­na Go­ra ne smi­je bi­ti pre­pu­šte­na ha­o­su i za­vr­šnom ra­za­ra­nju; u pre­la­znom pe­ri­o­du opo­zi­ci­ja tre­ba da po­ku­ša da za­u­sta­vi da­lji su­no­vrat Cr­ne Go­re. To je in­te­res Cr­ne Go­re i nje­nih gra­đa­na i mo­lim opo­zi­ci­ju da ozbilj­no raz­mi­sli o mom pred­lo­gu.