Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca

Šta sve ne­će da smi­sle ka­ko bi kom­pro­mi­to­va­li Vu­či­ćev lik, dje­lo i fa­kat da ho­da po vo­di u svim agre­gat­nim sta­nji­ma, ču­do jed­no!
Za­mi­sli­te, sad su na­vod­no do­šli do in­for­ma­ci­ja da ta­mo ne­ki FBI vo­di is­tra­gu pro­tiv Hi­la­ri Klin­ton, jer je od Vla­de Sr­bi­je to­bož pri­mi­la dva mi­li­o­na do­la­ra ka­ko bi sre­di­la da onaj mu­če­ni Oba­ma pre­ko ve­ze pri­mi na­šeg pre­mi­je­ra u po­se­tu!
Mi pla­ti­li da ne­ko pri­mi Alek­san­dra Vu­či­ća?! Iz na­šeg bu­dže­ta/dže­po­va is­ke­ši­ran to­li­ki no­vac da bi od­la­ze­ći pred­sjed­nik Ame­ri­ke pro­ća­ku­lao sa neo­d­la­ze­ćim pre­mi­je­rom Sr­bi­je, ko­ji je pri­tom to­li­ko šte­dljiv da zi­mi no­si “ja­pan­ke”, a lje­ti ho­da bos (sva­ka slič­nost sa Isu­som je pla­gi­jat po­me­nu­tog go­spo­di­na iz Na­za­re­ta, ko­ji je, iz­me­đu osta­loh u Je­ru­sa­lim uja­hao na ma­ga­ri­ci dok bi Vu­čić zbog mje­ra šted­nje uše­tao, i zah­ti­je­vao da na­kon ras­pe­ća ne ras­ho­du­ju krst već ga do­di­je­le ne­koj so­ci­jal­no ugro­že­noj po­ro­di­ci ko­ja ne mo­že da ga pri­u­šti), no­si sa­ko s ma­tu­re Vo­ji­sla­va Še­še­lja, ko­ji je svo­je­vre­me­no pri­mio kao ki­vot dok je još sla­vio “Sve­tu Vje­ri­cu ku­nem­ti­ke­vu”, slu­žbe­ni auto­mo­bil ko­ri­sti is­klju­či­vo na niz­br­di­ci da ne tro­ši go­ri­vo i na­po­slet­ku- je­de sa­mo ono što je osta­lo od To­mi­nih za­li­ha to­kom štraj­ka gla­đu!
Da­kle, laž i to to­li­ko pro­vid­na, smi­je­šna i na­da­sve pod­mu­kla, sve s ci­ljem da se iza­zo­ve 2897. dr­žav­ni udar i ob­ma­ne jav­nost ka­ko pre­mi­jer ni­je svu­gdje vi­še ne­go ra­do vi­đen gost, kao Je­ho­vin svje­dok ili oni što sa­ti­ma po­ku­ša­va­ju da vam pro­da­ju usi­si­vač ubje­đu­ju­ći vas da ži­vi­te u svinj­cu i da vam je bez te na­pra­ve osta­lo ma­nje od mje­sec da­na ži­vo­ta, i to u ago­ni­ji!
Do­du­še, naš vo­lje­ni vo­đa je­ste kao taj usi­si­vač, i to ne sa­mo zbog to­ga što du­bin­ski či­sti; sa­ku­plja gri­nje (ne sa­mo u stran­ci i vla­sti, već i ona­ko, hi­gi­jen­ski); mo­že da ra­di 24 sa­ta bez ika­kvog iz­vo­ra ener­gi­je, već zbog to­ga što nam je­ste pri­je­ko po­tre­ban, baš ka­ko u bro­šu­ri za ko­ri­šće­nje usi­si­va­ča i Vu­či­ća pi­še, uz ga­ran­ci­ju da će tra­ja­ti mno­o­o­o­o­go du­že od ke­nja­nja za­što je iza­bran, od­no­sno, ku­pljen, tač­ni­je, pla­ćen što nas vra­ća na sra­mot­nu pod­me­ta­či­nu pr­lja­vih ka­u­bo­ja!
Mo­žda je, pak, Oba­ma htio da se vi­di s Vu­či­ćem pa po­sle man­gu­pi­ra po kra­ju ko Vu­lin ko­ji je svo­je pre­zi­me za­dr­žao kao dje­vo­jač­ko i do­dao Vu­čić?! Da ni­je to u pi­ta­nju, a?!
Htio ma­lo pred­sjed­nik SAD da da se­bi na zna­ča­ju, baš kao i osta­li dr­žav­ni­ci ko­ji sma­ra­ju Ale­ka kao da je po­lo­žaj­nik, a ne dr­žav­nik ta­kvog ka­li­bra ko­ji ni­kad ne bi po­te­gao za pre­va­rom ti­pa: “pla­ti pa se kla­ti”, od­no­sno, ne­ma­mo za pla­te i pen­zi­je, ali ima­mo za Hi­la­ri, a ona zna čo­vje­ka ko­ji po­zna­je čo­vje­ka či­ji pri­ja­telj ima pa­še­no­ga ko­ji ra­di na ula­zu za po­slu­gu u Bi­je­lu ku­ću, pa mo­že na mi­nut da ot­klju­ča da Alek utr­či i za­gr­li zbu­nje­nog Oba­mu dok iz­la­zi iz to­a­le­ta, pa Da­čić opa­li jed­nu fot­ku na br­zi­nu i trk na­po­lje, u ne­ki ha­u­stor na spon­ta­nu kon­fe­ren­ci­ju za me­di­je ko­ji i ina­če ču­če po ha­u­sto­ri­ma i če­ka­ju ne­ku eks­klu­zi­vu even­tu­al­no...
Ne, ovog pu­ta ne dam na dr­žav­ni­ka bez ka­pe, la­be­la, ki­šo­bra­na i kon­cep­ta šta i ku­da da­lje, jer ni­je ma­nir ove vla­sti da ma­ni­pu­li­še, spi­nu­je, ob­ma­nju­je, la­žno obe­ća­va ili ne daj bo­že pla­ća stra­nim ive­sti­to­ri­ma ka­ko bi otvo­ri­li ne­što iz­me­đu ma­ga­ci­na i pro­iz­vod­nog po­go­na u Sr­bi­ji, uze­li lo­vu i pot­pra­ši­li pe­te kroz ko­ju go­di­nu!
Ne, mo­žda je Oba­ma tra­žio po­zaj­mi­cu zna­ju­ći ko­li­ko nam do­bro ide, ka­ko bi s ta dva mi­li­o­na po­kre­nuo po­sr­nu­lu ame­rič­ku in­du­stri­ju s mr­tve tač­ke, ili je, pak, biv­ši pred­sjed­nik Ame­ri­ke pao na kla­di­o­ni­ci pa ni­je smio Mi­šel na oči, a mi utr­ča­li ka­ko bi pri­ja­telj­ski po­mo­gli, i ka­sni­je ga dr­ža­li u ša­ci kad po­bi­je­di nje­gov pu­len Hi­la­ri, kao što za­ma­lo ni­je, pa da tad mi dik­ti­ra­mo po­li­ti­ku ko­ju će Ame­ri vo­di­ti pre­ma Sr­bi­ji, kao što za­ma­lo ho­će­mo?
Ri­ječ­ju, sve je re­al­ni­je od mo­guć­no­sti da je po ko zna ko­ji put is­pod ži­ta dat naš no­vac za ne­što što bi po­slu­ži­lo kao ma­lo pra­ši­ne u oči ka­ko ob­ne­vi­dio na­rod ne bi znao jel’ po­šao na po­sao ko­ji ne­ma, ili do­šao s ruč­ka ko­ji, gle ču­da, ta­ko­đe ne­ma!
Dem ju, FBI, što bi Ame­ri re­kli- da­lje ru­ke od li­je­pog gro­ma na­šeg (Ce­co, iz­vi­ni, pla­ti­će vla­da autor­ska pra­va), jer čo­vek ko­ji no­ći u ka­sar­ni spa­va­ju­ći u stra­ža­ri, sto­je­ći, 27 se­kun­di, na jed­no oko i to do po­la otvo­re­no si­gur­no ne pla­ća da bi bio vi­đen!
Ni­je, bre, on spon­zo­ru­ša, već spon­zor bo­ljeg sju­tra, even­tu­al­no prek­sju­tra, a naj­ka­sni­je za dvi­je do dvi­je i po go­di­ne, al’ sa­mo za­to što oči­gled­no pr­vo mo­ra­mo da po­mog­ne­mo Ame­ri­ma, ina­če bi već ju­če ov­dje bi­lo bo­lje, ali taj pro­kle­ti 2896. dr­žav­ni udar i oni Mol­der i Ska­li...