Autor: Bo­ris De­žu­lo­vić

Aci­ja je oči­to pa­žlji­vo is­pla­ni­ra­na: sva­ka­ko, ni­je bi­lo bo­ljeg taj­min­ga od 1. no­vem­bra, blag­da­na Svih sve­tih, i Du­šnog da­na ili Da­na mr­tvih – dva da­kle da­na u go­di­ni kad se Hr­va­ti pri­sje­ća­ju svo­jih mr­tvih i ma­sov­no ho­do­ča­ste gro­blji­ma.
Gra­đa­ne ko­ji su ta­ko za ovaj Dan mr­tvih po­ho­di­li grad­sko gro­blje u Kni­nu do­če­ka­la je pra­va ak­cij­ska ras­pro­da­ja ure­đe­nih grob­nih mje­sta. Ve­li­ka po­nu­da, valj­da ,,do is­te­ka za­li­ha’’, od obič­nih gro­bo­va za jed­nu oso­bu do kom­for­nih po­ro­dič­nih grob­ni­ca s li­je­po is­te­sa­nim ka­me­nim plo­ča­ma i kr­sto­vi­ma, a sve s is­tak­nu­tom de­kla­ra­ci­jom tr­gov­ca: ,,Ovo grob­no mje­sto ne­ma evi­den­ti­ra­nog ko­ri­sni­ka u grob­nom oče­vid­ni­ku i po­lo­žaj­nom pla­nu grob­nih mje­sta i grob­ni­ca, za isto ni­je pla­će­na grob­na na­kna­da de­set go­di­na. Te­me­ljem te či­nje­ni­ce, a su­klad­no član­ku 14. Za­ko­na o gro­blji­ma (NN 19/98, 50/12) ovo grob­no mje­sto sma­tra se na­pu­šte­nim i mo­že se po­nov­no do­di­je­li­ti na ko­ri­šte­nje. In­for­ma­ci­je na tel. 022 668 169. Upra­vi­telj gro­blja: Či­sto­ća i ze­le­ni­lo d.o.o., Trg Olu­je 9, Knin.’’
Za­in­te­re­so­va­nim kup­ci­ma po­lov­nih, ma­lo ko­ri­šte­nih grob­ni­ca vr­lo br­zo je po­sta­lo ja­sno ot­kud od­jed­nom ta­ko ši­ro­ka po­nu­da: de­kla­ra­ci­je lo­kal­nog ko­mu­nal­nog pod­u­ze­ća o ak­cij­skoj ras­pro­da­ji grob­nih mje­sta sta­ja­le su za­li­je­plje­ne is­klju­či­vo na srp­skim nad­grob­nim spo­me­ni­ci­ma.
Iz ne­kog raz­lo­ga, đa­vo će zna­ti za­što, na knin­skom su grad­skom gro­blju vi­še od de­set go­di­na ne­pla­će­ni sa­mo srp­ski gro­bo­vi. Ne ma­re Sr­bi za svo­je mr­tve, bi­će da je to, ne­ma šta dru­go bi­ti: za­što bi ina­če, ko­ji bi dru­gi raz­log mo­gao bi­ti da su na grad­skom gro­blju u Kni­nu na Dan mr­tvih 2016. go­di­ne za­pu­šte­ne i na­pu­šte­ne sa­mo grob­ni­ce s pra­vo­slav­nim kr­sto­vi­ma i ći­ri­lič­nim pre­zi­me­ni­ma?
Ak­ci­ja je, re­koh, pa­žlji­vo is­pla­ni­ra­na: pom­no je iza­bra­no i vri­je­me, i ono što se u bi­zni­su zo­ve tar­get-sku­pi­na. Du­šni dan je, na­i­me, ka­to­lič­ki blag­dan i ne­ma ga u pra­vo­slav­nom ka­len­da­ru.
Sa­ni­tar­na in­spek­ci­ja ot­kri­la je, eto, da i dva­de­set go­di­na na­kon ,,Olu­je’’ u ze­mlji još ima Sr­ba, i na­kon što je oči­šćen od ži­vih, grad je va­lja­lo oči­sti­ti i od mr­tvih. Iro­nič­no, da­kle sa­svim pri­klad­no, kvr­ga­va ći­ri­lič­na pre­zi­me­na pod ka­me­nim kr­sto­vi­ma grad­skog gro­blja po­sled­nji su uop­šte trag srp­skog ži­vo­ta u Kni­nu. Ovog pu­ta, me­đu­tim, ope­ra­ci­ja ni­je pre­pu­šte­na eufo­ri­ji i sti­hi­ji. Ovog pu­ta sve je po za­ko­nu, član­ci­ma, stav­ci­ma i Na­rod­nim no­vi­na­ma, ,,tu su pa­ra­gra­fi pa za­gra­bi’’, ovo­ga pu­ta de­kla­ra­ci­ji ,,Za­u­ze­to, Hr­vat’’ pret­ho­di po­tvr­da ,,Na­pu­šte­no, Sr­bin’’.
Ured­no iz­da­ta od grad­skog pred­u­ze­ća ,,Et­nič­ka či­sto­ća i ze­le­ni­lo d.o.o.’’ Dru­štvo s ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću. Ne po­sto­ji pre­ci­zni­ji opis ogra­ni­če­no od­go­vor­nog hr­vat­skog dru­štva, ko­je će dva­de­set go­di­na na­kon eg­zo­du­sa ci­je­le jed­ne, naj­ve­će svo­je na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne, bi­ro­krat­ski hlad­no ot­pi­sa­ti i nji­ho­ve gro­bo­ve, baš kao da je ri­ječ o kan­ce­la­rij­skom na­mje­šta­ju, i ta­ko joj pri­lič­no do­slov­no za­tr­ti sva­ki isto­rij­ski trag. U Usta­vu RH tre­ba­lo bi to da pi­še kao pu­ni na­ziv hr­vat­ske dr­ža­ve: Re­pu­bli­ka Hr­vat­ska i ze­le­ni­lo, dru­štvo s ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću.
U ta­kvom dru­štvu po­vre­me­na se od­stu­pa­nja is­po­sta­vlja­ju kao neo­d­go­vor­nost pre­ma vla­sti­toj ogra­ni­če­noj od­go­vor­no­sti, da­kle si­stem­ska gre­ška, ona ko­ja si­stem ne kom­pro­mi­tu­je već le­gi­ti­mi­zu­je. Či­ta­lac por­ta­la ,,Tris’’, ko­ji je – ot­kriv­ši ured­bu grad­skih ko­mu­na­la­ca na po­ro­dič­noj grob­ni­ci – oba­vi­je­stio jav­nost o se­zon­skoj ras­pro­da­ji srp­skih gro­bo­va u Kni­nu, pri­lo­žio je i po­tvr­de o du­go­go­di­šnjem ured­nom pla­ća­nju grob­ne na­kna­de. Gre­ška, me­đu­tim, ni­je u evi­den­ci­ji knin­skog gro­blja i pla­nu grob­nih mje­sta i grob­ni­ca – knji­go­vod­stvu mr­tvih – već u knji­go­vod­stvu ži­vih: oda­kle u Kni­nu, u sr­cu Hr­vat­ske, živ Sr­bin ko­ji ured­no pla­ća grob­nu na­kna­du, kad bi po sve­mu tre­ba­lo da bu­de van ze­mlje?
Efek­tan pa­ra­doks je slo­gan ope­ra­ci­je. Pre­o­sta­li hr­vat­ski Sr­bi, da­kle Sr­bi što su i dva­de­set go­di­na na­kon ,,Olu­je’’ osta­li u ze­mlji, do dalj­njeg se, na­i­me, vo­de kao ži­vi za­ko­pa­ni.
Kad se jed­nom za­vr­ši po­sao sa Sr­bi­ma, da­lje će bi­ti la­ko. Za­pu­šte­na i na­pu­šte­na ži­dov­ska gro­blja, na pri­mjer. Po­sled­nja sa­hra­na na sta­rom ži­dov­skom gro­blju u Osi­je­ku, re­ci­mo, odr­ža­na je pri­je tri­de­set pet go­di­na, a na onom split­skom još 1945. Za­što se i ta grob­na mje­sta, bez ,,evi­den­ti­ra­nih ko­ri­sni­ka u grob­nom oče­vid­ni­ku i po­lo­žaj­nom pla­nu grob­ni­ca’’, i za ko­ja sa­svim iz­vje­sno ,,ni­je pla­će­na grob­na na­kna­da de­set go­di­na’’, ne bi ,,sma­tra­la na­pu­šte­nimž’’ i ,,po­nov­no do­di­je­li­la na ko­ri­šte­nje’’? Sta­ro ži­dov­sko gro­blje u Spli­tu na­la­zi se na naj­a­trak­tiv­ni­joj grad­skoj lo­ka­ci­ji, u bo­ro­voj šu­mi na ju­žnim pa­di­na­ma Mar­ja­na, s po­gle­dom na mo­re i grad, i ne­ma ma­lo Hr­va­ta ko­ji bi da­li li­je­pe pa­re da se use­le u pod­zem­ne vi­le imuć­nih split­skih Ži­do­va.
To što su na­pu­šte­na ži­dov­ska gro­blja – sa­mo za­to što smo Ži­do­ve ma­lo is­tri­je­bi­li, pa ih vi­še ne­ma – za­šti­će­na kao kul­tur­no-isto­rij­ski spo­me­ni­ci, ne bi tre­ba­lo da bu­de pro­blem: kad bi na­i­me bio, on­da bi pro­blem bio i to što za­šti­će­ni kul­tur­no-isto­rij­ski spo­me­ni­ci ni­su – sa­da i zva­nič­no ,,na­pu­šte­na’’ – srp­ska gro­blja.
De­lo­ža­ci­ja srp­skih ko­stu­ra u Kni­nu iona­ko je pi­lot-pro­je­kat bez pre­se­da­na. Ne­će, na­rav­no, bi­ti pr­vi put u isto­ri­ji čo­vje­čan­stva da se de­va­sta­ci­jom gro­bi­šta bri­še sva­ki spo­men na ne­ki na­rod ili et­nič­ku gru­pu – Hi­tle­ro­vi na­ci­sti ži­dov­ska su gro­blja te­me­lji­to pre­o­ra­va­li, dok je So­vjet­ski Sa­vez, re­ci­mo, če­čen­ske nad­grob­ne spo­me­ni­ke ko­ri­stio za ivič­nja­ke uz ce­ste – ali to da se gro­bo­vi ne­po­želj­nih de­lo­ži­ra­ju i ,,do­dje­lju­ju na ko­ri­šte­nje’’ ni­je za­bi­lje­že­no još valj­da od ri­tu­al­nih za­u­zi­ma­nja tu­đih gro­bo­va u mik­steč­ko-za­po­teč­kim ra­to­vi­ma u pret­ko­lum­bij­skoj Ame­ri­ci.
Čak ni Njem­ci, kad su ono 1943. ras­ko­pa­li sta­ro ži­dov­sko gro­blje Ber­lin-Mit­te i pre­tvo­ri­li ga u pro­tiv­ten­kov­ski rov, ni­su pot­kraj ra­ta svo­je mr­tve u nje­mu sa­hra­nji­va­li plan­ski, po pe­dant­nom ,,grob­nom oče­vid­ni­ku i po­lo­žaj­nom pla­nu grob­nih mje­sta’’, već iz nu­žde i oča­ja, pod sa­ve­znič­kim bom­ba­ma. To što u ma­sov­noj grob­ni­ci na mje­stu sta­rog ži­dov­skog gro­blja u Gros­se Ham­bur­ger Stras­se da­nas ta­ko le­ži i osob­no ge­ne­ral He­in­rich Müller – šef Ge­sta­pa i je­dan od glav­nih in­že­nje­ra ho­lo­ka­u­sta – iro­nič­ni je vječ­ni znak isto­rij­skog po­ra­za ide­o­lo­gi­je za­ti­ra­nja sje­me­na, a ne nje­ne ve­li­čan­stve­ne po­bje­de.
Ta­kav je ot­pri­li­ke znak i je­dan sta­ri, za­pu­šte­ni i ob­ra­sli grob na grad­skom gro­blju Knin, s jed­ne od fo­to­gra­fi­ja ko­je je gnjev­ni či­ta­lac por­ta­la ,,Tris’’ po­slao ured­ni­štvu. Vi­di se na njoj hum­ka ome­đe­na dav­no zar­đa­lom že­lje­znom ogra­dom, nad hum­kom ka­me­na plo­ča s pa­ti­nom dva­de­se­tog vi­je­ka, na plo­či krst i uokvi­re­ni sta­ri cr­no-bi­je­li žen­ski por­tret, pod njim ukle­san i je­dva či­tljiv ći­ri­lič­ni nat­pis ,,Man­dić Mil­ka, 1912.-1944., žr­tva fa­ši­zma – spo­me­nik po­di­žu bra­ća Pe­tar, Đu­ro i rod­bi­na’’, a u dnu plo­če pa­žlji­vo po sre­di­ni za­li­je­plje­no hlad­no, bi­je­lo oba­vje­šte­nje ka­ko za ,,ovo grob­no mje­sto ni­je pla­će­na grob­na na­kna­da de­set go­di­na’’, te se ,,su­klad­no član­ku 14. Za­ko­na o gro­blji­ma sma­tra na­pu­šte­nim i mo­že po­nov­no do­di­je­li­ti na ko­ri­šte­nje’’. Sve uz ,,in­for­ma­ci­je na te­le­fon taj i taj’’, i ovje­ru ,,Či­sto­će i ze­le­ni­la d.o.o., Trg Olu­je 9, Knin’’. Ne zna­mo ni­šta o dav­no mr­tvoj Mil­ki Man­dić, ali na nje­nom je gro­bu osta­lo is­pi­sa­no ci­je­lo jed­no hr­vat­sko sto­lje­će: mla­da tri­de­set­dvo­go­di­šnja že­na, ro­đe­na u Austro­u­gar­skoj, od­ra­sla i uda­ta u Kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji, ubi­je­na u Ne­za­vi­snoj Dr­ža­vi Hr­vat­skoj, sa­hra­nje­na u so­ci­ja­li­stič­koj Ju­go­sla­vi­ji, iz vla­sti­tog gro­ba iz­ba­če­na u Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj. Žr­tva fa­ši­zma.