Pi­še: prof. dr Slo­bo­dan Ra­do­njić

Eko­lo­gi­ja se hva­ta u ko­štac sa zna­čaj­nim pro­ble­mi­ma u eko­lo­škoj dr­ža­vi Cr­noj Go­ri, ko­ja je for­mal­noprav­no, ali ne i poj­mov­no i struč­no eko­lo­ška dr­ža­va. Ter­min eko­lo­ška dr­ža­va se da­nas če­sto upo­tre­blja­va i ozbilj­no i s iro­ni­jom, ali se odo­ma­ćio, iako ogrom­noj ve­ći­ni po­li­ti­ča­ra nje­go­va sa­dr­ži­na ni­je ja­sna.
U Cr­noj Go­ri su mno­go di­na­mič­ni­ji de­gra­da­ci­o­ni pro­ce­si, ka­da se za­ga­đu­je ži­vot­na sre­di­na (bli­zu 500 di­vljih de­po­ni­ja; kr­če­nje šu­ma bez ob­no­ve; ne­kon­tro­li­sa­na eks­plo­a­ta­ci­ja pi­je­ska i šljun­ka; uni­šta­va­nje po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta i be­to­ni­ra­nje Pri­mor­ja), od pro­gra­da­cij­skih pro­ce­sa, ka­da se una­pre­đu­je ži­vot­na sre­di­na (iz­grad­nja sa­ni­tar­nih de­po­ni­ja, re­ci­kla­ža ot­pa­da, ukla­nja­nje di­vljih sme­tli­šta, po­šu­mlja­va­nje go­le­ti i ob­no­va šu­ma i dr). Da­kle, eko­lo­gi­ja pro­u­ča­va lo­še i do­bre uti­ca­je i pro­ce­se, što zna­či da je sva­ka ži­vot­na sre­di­na i či­sta i za­ga­đe­na, eko­lo­ška sre­di­na. A to opet zna­či da je sva­ka dr­ža­va, bez ob­zi­ra na sta­nje za­ga­đe­no­sti i ure­đe­no­sti ži­vot­ne sre­di­ne, eko­lo­ška dr­ža­va. Ve­li­ki broj li­je­pih i ure­đe­nih dr­ža­va kao: Austri­ja, Švaj­car­ska, Nor­ve­ška, Fin­ska, Dan­ska i dru­ge ni­je­su se­be pro­gla­si­le eko­lo­škim.
Vul­gar­ni trend eko­lo­gi­za­ci­je u Cr­noj Go­ri (od eko­lo­ške hra­ne, eko­lo­škog vo­ća, ra­ki­je) pa do eko­lo­ške dr­ža­ve iz­ro­dio se u svo­ju su­prot­nost, da smo po­sta­li smi­je­šni u struč­nim kru­go­vi­ma, pa i go­stu­ju­ćim po­li­ti­ča­ri­ma. Auto­ri epi­te­ta eko­lo­ška dr­ža­va ni­je­su ima­li poj­ma o tom poj­mu, ali je ta­da pri­hva­ćen kao do­bra že­lja pa su ga i struč­nja­ci pri­hva­ti­li zbog pers­pek­ti­ve i lje­po­ta Cr­ne Go­re. Da pod­sje­ti­mo struč­nu, na­uč­nu, la­ič­ku i po­li­tič­ku jav­nost da EKO­LO­GI­JA pro­u­ča­va pro­ble­me me­đu­sob­nih od­no­sa ži­vih bi­ća i od­no­sa ži­vih bi­ća i oko­li­ne. Na­ziv eko­lo­gi­ja je iz­ve­den od grč­kih ri­je­či oikos (dom, sta­ni­šte) i lo­gos (na­u­ka). Ovo je osnov­no­škol­sko ob­ja­šnje­nje poj­ma.
Ko­li­ko sam ra­do­sno i ozbilj­no pri­hva­tio tu ne­struč­nu, ali li­je­pu ide­ju po­ka­zu­je i moj po­ziv ko­le­gi mr Ha­li­du Mar­ki­ši­ću iz Ro­ža­ja da ra­di­mo na iz­ra­di eko­lo­škog rječ­ni­ka. Za­i­sta s pu­no lju­ba­vi i od­ri­ca­nja ra­di­li smo pet go­di­na i ka­ko struč­na jav­nost ka­že na­pra­vi­li smo ve­li­ko dje­lo-En­ci­klo­pe­dijs­ki lek­si­kon eko­lo­gi­je i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne sa bli­zu pet hi­lja­da poj­mo­va.
Eko­lo­gi­ja uka­zu­je na gra­ni­ce ko­je se u ži­vot­noj sre­di­ni ne smi­ju pre­ko­ra­či­ti. Sve je ovo do­ve­lo do eko­lo­gi­za­ci­je ve­ći­ne pri­rod­nih pa i dru­štve­nih na­u­ka, a eko­lo­gi­ja kao na­u­ka sve vi­še za­u­zi­ma jed­no od cen­tral­nih mje­sta i u sa­vre­me­noj na­u­ci po­sta­je sim­bol na­šeg vre­me­na.
Iz da­na u dan po­ve­ća­va se ras­ko­rak iz­me­đu te­o­ret­skih do­me­ta i skrom­nih prak­tič­nih re­zul­ta­ta u za­šti­ti i una­pre­đi­va­nju ži­vot­ne sre­di­ne.
Uoč­ljiv je i ne­sklad iz­me­đu neo­spor­nih za­slu­ga bi­o­lo­ga, ko­ji su pr­vi, dav­no pri­je osta­lih, pred­vi­dje­li, is­ta­kli i ob­ja­sni­li fe­no­men eko­lo­ške kri­ze od­no­sno za­šti­te i una­pre­đi­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne i nji­ho­ve ulo­ge i an­ga­žo­va­no­sti u rje­ša­va­nju kon­kret­nih pro­ble­ma; bi­o­lo­ge i eko­lo­ge su na te­re­nu po­ti­snu­li no­vo­pe­če­ni eko­lo­zi i eko­lo­gi­sti, pro­stor­na i eko­lo­ška ma­fi­ja i kon­ce­si­o­na­ri iz re­do­va ur­ba­ni­sta, eko­no­mi­sta, lju­bi­te­lja pri­ro­de, an­ti­vla­di­nih i ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja i sl.
Či­nje­ni­ca je ta­ko­đe da se po­sli­je usva­ja­nja na­čel­nih opre­dje­lje­nja i ustav­nih od­red­bi po­su­sta­lo u za­o­kru­ži­va­nju prav­nih re­gu­la­ti­va i do­grad­nji mre­že in­sti­tu­ci­ja za za­šti­tu i una­pre­đi­va­nje ži­vot­ne sre­di­ne; na­ro­či­to su iz­ra­že­ne pra­zni­ne i ne­e­fi­ka­snost u za­šti­ti eko­si­ste­ma-ključ­nih ka­ri­ka u hi­je­rar­hi­ji bi­o­tič­kih si­ste­ma. Ra­di se o ak­tu­el­nim pri­mje­ri­ma ne­za­u­sta­vlji­vog ra­u­bo­va­nja i la­ič­kog od­no­sa pre­ma eko­si­ste­mi­ma, što go­vo­ri o te­škom ne­po­zna­va­nju me­ha­ni­za­ma odr­ža­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne.
Upo­zo­re­nja da su šu­me osnov­na eko­lo­ška stvar­nost i vri­jed­nost Cr­ne Go­re, fun­da­men­tal­ni bi­o­tič­ki si­stem sa du­gim ge­o­lo­škim kon­ti­nu­i­te­tom, te da se nji­hvim pri­nud­nim uni­šta­va­njem od stra­ne kon­ce­si­o­na­ra, iz­vo­zni­ka tru­pa­ca i ra­znih dr­vo­sje­ča za gla­so­ve uzro­ku­je opa­san pad kva­li­te­ta ži­vot­ne sre­di­ne u Cr­noj Go­ri, iz­gle­da još ne do­pi­ru do svi­je­sti od­go­vor­nih; ov­da­šnje šu­me su sve­de­ne na de­va­sti­ra­ne šu­mar­ke, a pro­ces de­gra­da­ci­je se i da­lje ne­sme­ta­no na­sta­vlja po­ja­ča­nim tem­pom, bez oba­ve­za pro­gra­da­ci­je; pi­ro­ma­ni na­sta­vlja­ju da pa­le kr­če­vi­ne uni­šta­va­ju­ći ste­lju i ve­ge­ta­ci­ju ni­žih spra­to­va. Do­tle na­ši po­li­ti­ča­ri i sa­mo­zva­ni na­uč­ni rad­ni­ci gle­da­ju u ne­bo i bro­je pti­ce.
Ni­ka­da po­li­ti­ča­ri ni­je­su shva­ti­li po­jam eko­lo­ška dr­ža­va pa ni­je­su do­zvo­li­li upli­ta­nje na­u­ke, jer bi in­te­re­si pri­vat­ne ma­fi­je bi­li ugro­že­ni. Pre­go­va­rač­ko po­gla­vlje 27- Ži­vot­na sre­di­na ova­kvim ra­dom, tem­pom, zna­njem i fi­nan­si­ra­njem pred­sta­vlja li­mi­ti­ra­ju­ći fak­tor za na­red­nih 15 do 20 go­di­na. Ka­ko je i ko­jim pro­jek­tom za­šti­ta i una­pre­đi­va­nje ži­vot­ne sre­di­ne za­slu­ži­la da se sla­vi 25 go­di­na eko­lo­ške dr­ža­ve, osim da se po­no­si­mo de­gra­da­ci­jom? To po­tvr­đu­je či­nje­ni­cu da su po­li­ti­ča­ri če­sto u cen­tri­ma od­lu­či­va­nja, što je vr­lo opa­sno po eko­lo­gi­ju i ži­vot­nu sre­di­nu. Mo­gu da se na­bro­je do­ka­zi po pot­pu­no iz­mi­je­nje­nom eko­lo­škom li­ku pr­ve eko­lo­ške dr­ža­ve svi­je­ta, što se sve od­i­gra­lo od da­na pro­gla­še­nja Cr­ne Go­re eko­lo­škom dr­ža­vom-ak­tiv­no­sti ko­je su ve­o­ma ra­di­kal­no mi­je­nja­le pri­rod­ni am­bi­jent i ko­je su re­a­li­zo­va­ne bez kon­sul­ta­ci­ja i sa­rad­nje sa eko­lo­zi­ma i dru­gim struč­nja­ci­ma. Oči­to da je no­vac opro­ba­no sred­stvo ko­jim se lju­di, po­seb­no po­li­ti­ča­ri, naj­lak­še lo­ve.