Autor: Dra­gan Bur­sać


Do­nald Tramp će bi­ti 45. po re­du pred­sjed­nik Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va. Na zgra­ža­va­nje to­bo­že in­te­lek­tu­al­nih eli­ta sa obje stra­ne ba­re i odu­še­vlje­nje...pa, vi­še- ma­nje spek­ta­kla glad­nih ple­be­ja­ca.
Ne­go, ka­ko su to i u če­mu oma­nu­li svi sil­ni ana­li­ti­ča­ri, pla­će­ni i ho­bi­sti, so­ci­o­lo­zi i fi­lo­zo­fi, uče­nja­ci sva­ke pro­vi­ni­jen­ci­je i smu­tljiv­ci sva­ko­vr­sni, kad su pre­ju­di­ka­tiv­no po­sje­li Hi­la­ri Klin­ton u fo­te­lju Oval­nog ure­da? U ne­zna­nju, sa­mo­lju­blju i lo­šoj an­ti­ci­pa­ci­ji re­al­no­sti.
Ne, ne ra­di se tu to­li­ko o ame­rič­koj bje­lač­koj su­pre­ma­ci­ji, du­bo­ko po­ti­snu­tom ra­si­zmu, ne­ri­je­še­nim na­ci­o­nal­nim i eko­nom­skim pi­ta­nji­ma. Da­bo­me, ima i to­ga, ali ne­što dru­go je po­sri­je­di, ne­što što smo svi za­bo­ra­vi­li.
Već de­se­tak go­di­na, na dje­lu je naj­ve­ća mi­gra­ci­ja u isto­ri­ji čo­vje­čan­stva. Ne­gdje od 2006. go­di­ne, dru­štve­ne mre­že pred­vo­đe­ne Fej­sbu­kom, po­če­le su usi­sa­va­ti mi­li­jar­de lju­di, bu­kval­no, u se­be i stva­ra­ti je­dan do­bro umre­žen i efi­ka­san vir­tu­e­lni svi­jet. Taj svi­jet je­ste bio mo­žda pr­vo­bit­no kre­i­ran kao raz­mje­na fo­to­gra­fi­ja dra­gih dje­vo­ja­ka i mla­di­ća, ku­či­ća i ma­či­ća, ali da­bo­me, od­mah se se­vi­džo­vao i po­stao naj­o­krut­ni­je mje­sto neo­li­be­ral­nog ka­pi­ta­li­zma na svi­je­tu. Kli­kaj, laj­kaj, še­ruj, ri­ljaj, pa ćeš vi­dje­ti i BI­TI VI­ĐEN.
Uz dru­štve­ne mre­že, ri­ja­li­ti­ji su do­sti­gli svoj vr­hu­nac, a kul­tu­ra spek­ta­kla se pre­tvo­ri­la u prak­su baš tih ri­ja­li­ti­ja. Svi su vi­dje­li sve. Por­no glu­mi­ce u ulo­zi do­ma­ći­ca i obr­nu­to, in­te­lek­tu­al­ce ka­ko hra­ne svi­nje i svi­nje pu­šte­ne iz svinj­ca na uli­ce, da ga­nja­ju in­te­lek­tu­al­ce. Na­ro­du je krv, seks, smrt i ro­đe­nje ser­vi­ra­no na mi­nut­noj ba­zi. Ži­vo­ti su nam po­sta­li kom­bi­na­to­ri­ka tu­đih ži­vo­ta, por­no­gra­fi­je, i još i još kli­ka­nja za ga­zdu Cu­ker­ber­ga i osta­le mo­gu­le vir­tu­el­nih ži­vo­ta.
U tu sa­la­tu, do­daj­mo kult ne­u­ko­sti ili osve­tu po­na­vlja­ča, ko­ji­ma je Gugl po­stao jed­no ve­li­ko oprav­da­nje da ka­me­nu­ju lju­de ko­ji ima­ju en­ci­klo­pe­dij­sko zna­nje i ehe­ej, sli­je­će­mo u 2016.
A, Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve su od­i­stin­ski pi­o­nir u sve­mu na glo­bu­su u poslednja dva vi­je­ka. Od pop kul­tu­re, voj­ne i eko­nom­ske su­pre­ma­ci­je, fa­bri­ka za­ba­ve, trend­se­ter u svi­je­tu mu­zi­ke, mo­de, ga­dže­ta. Na red je do­šla po­li­ti­ka.
Ne, po­sli­je Afro­a­me­ri­kan­ca, že­na na če­lu SAD bi­la bi su­vi­še pas­se. Do­sad­no je to. Da je bi­la pri­je Oba­me i ne­ka­ko. Ova­ko, Hi­la­ri je tek pro­du­že­na ru­ka sta­rog esta­bli­šmen­ta. Ame­ri­ci, da­kle svi­je­tu tre­ba no­vo ču­do. No­vi uzor. No­vi obra­zac po­na­ša­nja oli­čen u jed­nom čo­vje­ku. Ame­ri­ka odav­no zna da je pred­sjed­nik tek ma­ri­o­ne­ta u ru­ka­ma krup­nog ka­pi­ta­la i kad već bi­ra lut­ku na kon­cu, že­li da je za­bav­na za sve pa­re i kli­ko­ve svi­je­ta.
Ne­ko ko se či­ni do­volj­no lud, a opet iskren. Ne­ko ko psu­je, ko je mi­zo­gin, ko je na­ci­o­na­li­sta i ra­si­sta, a opet ga vo­le i oni pro­tiv ko­ga je nje­go­va ri­ječ upu­će­na. Ne­ko ko sa po­li­ti­kom ima ve­ze ko­li­ko i Al Dža­zi­ra sa Ma­ro­kom ili Izra­el sa pa­ci­fi­ka­ci­jom. Da, da, po­ga­đa­te- Do­nald Tramp.
Čo­vjek ri­ja­li­ti. Ho­da­ju­ća per­so­ni­fi­ka­ci­ja sve­ga na­re­če­nog. Nje­gov ži­vot je posled­nje dvi­je de­ce­ni­je BU­KVAL­NO ri­ja­li­ti. Tu je i nje­go­va ri­ja­li­ti že­na, plej­bo­je­va ze­či­ca Me­la­ni­ja Tramp, tu su i nje­go­ve ri­ja­li­ti fir­me, tu je i nje­gov ri­ja­li­ti na­stup, tu su nje­go­ve ri­ja­li­ti mi­li­jar­de, nje­go­vi ri­ja­li­ti rad­ni­ci, tu je i nje­go­va sa­mo­fi­nan­si­ra­ju­ća ri­ja­li­ti kam­pa­nja...I sad se sve či­ni po­sve lo­gič­no, zar ne? Tri­sta dva­de­set mi­li­o­na Ame­ri­ka­na­ca, od ko­jih ve­ći­na, kao uosta­lom i do­bar dio “na­pred­nog svi­je­ta”, oda­a­av­no vo­di vir­tu­el­ne ži­vo­te gle­da­ju­ći ri­ja­li­ti zvi­je­zde, do­bi­la je ko­nač­no svog pr­vog ri­ja­li­ti pred­sjed­ni­ka.
Mo­žda Do­nald ne zna na­ći na ma­pi naš Bal­kan, mo­žda zna sa­mo za Ki­nu, Ru­si­ju i Mek­si­ko, mo­žda je oli­če­nje ne­u­ko­sti, ne­zna­nja, ba­ha­to­sti i ne­u­ku­sa...ali TO JE TAJ ČO­VJEK. Po mje­ri na­ro­da. Sad se či­ni ma­lo li­ce­mjer­no ka­ko su baš do­bro­sto­je­ći glum­ci, pje­va­či, re­di­te­lji...da­kle, svi vri­jed­ni upo­sle­ni­ci u fa­bri­ka­ma za­ba­ve, ko­ji su svo­jom umjet­no­šću stvo­ri­li bo­dri­ja­rov­sko dru­štvo spek­ta­kla po­zi­va­li da se gla­sa pro­tiv Tram­pa. Ali to ne bi­va ta­ko. Ne mo­že­te su­stav­no ra­di­ti na za­glu­plji­va­nju čo­vje­čan­stva, pa on­da pre­ko no­ći tra­ži­ti da po­la­že isto­ri­ju nje­mač­ke kla­sič­ne fi­lo­zo­fi­je.
Alek­san­dar He­mon je upo­re­dio Tram­pa sa Vo­ji­sla­vom Še­še­ljem. I tu je do­ne­kle bio u pra­vu. Što se ti­če psi­ho­fi­zič­ke kon­sti­tu­ci­je. Ali, ono što mi ne zna­mo, mi­slim BU­KVAL­NO ne zna­mo je­ste šta će bi­ti sju­tra sa Ame­ri­kom i svi­je­tom ko­ji pred­vo­di Do­nald Tramp.
Da, vr­lo vje­ro­vat­no će Tram­pa ame­rič­ki esta­bli­šment usi­ste­mi­ti. Da, ne mo­že se od jed­nog smi­je­šnog čo­vje­ka oče­ki­va­ti da upra­vlja in­te­re­si­ma i di­o­ni­ca­ma jed­nog Epla, Ko­ka Ko­le, IBM-a, GM-a...i osta­lih naj­ja­čih svjet­skih kom­pa­ni­ja.
Ili mo­žda baš mo­že?! Mo­žda je to ko­nač­no dru­štvo spek­ta­kla, ka­kvo je odav­no te­o­ret­ski ura­đe­no i ure­đe­no po­sta­lo po­li­tič­ki eta­bli­ra­no i ži­vo u prak­si. Ono što je si­gur­no – Oooo, go­spo­de, svi­će nam zo­ra no­vog da­na.
Ima taj je­dan pod­u­zet­nik ba­nja­luč­ki i pro­iz­vo­đač ci­pe­la ko­ji je Me­la­ni­ji Tramp po­klo­nio svoj la­ko­va­ni pro­iz­vod kao “pr­voj da­mi” Ame­ri­ke, još u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji. Ono što ni­smo ra­zu­mje­li je da da­nas sva­ko mo­že do­ći do sva­ko­ga i u ne­raz­mr­si­voj mre­ži sva­ko sva­ko­me mo­že od­mo­ći ili po­mo­ći, pro­mo­vi­sa­ti se ili de­gra­di­ra­ti se. Bi­ti pro­mo­vi­san ili de­gra­di­ran.
Do­nald Tramp to zna­nje zna. Vri­je­me je da se po­li­tič­ki ana­li­ti­ča­ri pro­bu­de, otvo­re na­lo­ge na dru­štve­nim mre­ža­ma i do­če­ka­ju 2016. I sa dru­ge stra­ne, ni­je li to pot­pu­na po­bje­da de­mo­kra­ti­je? U ko­ju se svi ku­ne­mo uz iz­li­za­nu opa­sku ka­ko “ne­ma­mo ni­šta bo­lje”? Ni­je li to pro­pe­de­u­ti­ka za ne­kog Jir­ge­na iz Dre­zde­na, ne­kog Kun­ta Su­da iz Ni­ge­ri­je, ne­kog San Par­ka iz Se­u­la, ko­ji su odav­no zvi­je­zde vir­tu­el­nih svje­to­va, sa svo­jim ra­si­zmom, mr­žnjom, na­ci­o­na­li­zmom... bo­gom da­nim lo­šim afek­ta­ci­ja­ma, ko­je je dr­ža­va 20. vi­je­ka ko­ri­go­va­la? Ve­lim, ni­je li to vri­je­me da i oni poč­nu po­bje­đi­va­ti u svo­jim ze­mlja­ma? Jer, ako ni­šta Do­nald Tramp je jed­nom za svag­da zbri­sao sa li­ca ze­mlje bu­da­la­sti ter­min “po­li­tič­ka ko­rekt­nost”, ko­ji je slu­žio is­klju­či­vo za gu­ra­nje pro­ble­ma pod te­pih.
Pu­tin baš ta­ko dr­ži jed­nu Ru­si­ju u ša­ci.
Mo­žda će to kod nas bi­ti Zmaj od Ši­po­va? Mo­žda Vin­ko Pe­rić, vla­snik lo­kal­ne TV sta­ni­ce i op­skur­ni kva­zi­u­če­njak...? Ne, to vi­še ni­je smi­je­šno ni­ti su­lu­do hi­po­te­tič­ki. To je de­mo­krat­ski, na dva kli­ka od vas i ku­ca­njem jed­nog SMSM-a. To je vr­li no­vi svi­jet ZA SVE. Sa re­per­ku­si­ja­ma ko­ji vla­da­vi­na ve­ći­ne no­si sa so­bom. Pa na­zdra­vlje!
Do­šlo je vri­je­me da se svi­jet po­klo­ni la­ko­va­nim ci­pe­li­ca­ma Me­la­ni­je Tramp.
In God we trust!
wwwbu­ka.com