Pi­še: Ve­li­mir Era­ko­vić


De­ša­va­nja u Cr­noj Go­ri su to­li­ko in­te­re­sant­na da ne zna čo­vjek šta bi pr­vo ana­li­zi­rao. Na­do­ve­zu­ju­ći se na ne­bu­lo­ze i blju­vo­ti­ne ko­je re­žim­ski me­di­ji po na­re­đe­nju Be­be Po­po­vi­ća pla­si­ra­ju sva­ki dan, kao grom iz ve­dra ne­ba od­jek­nu vi­jest ko­ju su pla­si­ra­li upra­vo ovi me­di­ji. Na­i­me, po­is­to­vje­ti­li su usta­škog bi­sku­pa Ste­pin­ca i srp­skog sve­ca vla­di­ku Ni­ko­la­ja Ve­li­mi­ro­vi­ća. Ne mo­gu se po­re­di­ti sve­tac i đa­vo. Ni­je isto bi­ti ubi­ca kao Ste­pi­nac i spa­si­telj kao Ni­ko­laj Ve­li­mi­ro­vić. Pro­gla­ša­va­ti sve­tog čo­vje­ka za sa­rad­ni­ka i obo­ža­va­o­ca li­ka i dje­la Adol­fa Hi­tle­ra je ne­bu­lo­za o ko­joj ne tre­ba tro­ši­ti ri­je­či. Svi zna­mo da je vla­di­ka bio za­to­če­nik u nje­mač­kom lo­go­ru Da­hau, mal­tre­ti­ran i mu­čen od na­ci­sta pa je i to je­dan od do­ka­za ka­kve sve ne­i­sti­ne pla­si­ra ru­ži­ča­sta te­le­vi­zi­ja. Ne­go, da ne bi ja ova­ko ma­li i re­li­gij­ski ne­zna­ven bra­nio gro­ma­du pra­vo­sla­vlja kao što je vla­di­ka Ni­ko­laj ne­ka sa­mi Go­spod su­di oni­ma ko­ji na­pa­da­ju ne­što što se na­pa­sti ne mo­že. Ko­li­ko im on zna­ča­ja pri­da­je naj­bo­lje go­vo­re po­sla­ni­ce i be­sje­de iz Mo­li­tvi na je­ze­ru ,,Bla­go­slo­vi Go­spo­de ne­pri­ja­te­lje mo­je i ja ih bla­go­si­ljam i ne ku­nem’’.
I sve to ne­ka­ko pro­la­zi. Dan za da­nom no­ve, fre­ške i na­uč­no­fan­ta­stič­ne la­ži. Dok osva­nu dan ka­da će se jav­no­sti na kon­fe­ren­ci­ji za štam­pu obra­ti­ti spe­ci­jal­ni dr­žav­ni tu­ži­lac, vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac i ko­man­dir Po­seb­ne je­di­ni­ce po­li­ci­je. Bla­gi Bo­že da osta­še na ono­me što su do­tad re­kli! To ni­je bi­la kon­fe­ren­ci­ja na ko­joj su ot­kri­li mrač­ne pla­no­ve te­ro­ri­sta i pri­ka­za­li vr­hun­sko na­o­ru­ža­nje i teh­ni­ku ko­jom je tre­ba­lo da ne­ki si­ju smrt po Cr­noj Go­ri. To je bio to­tal­ni ci­r­kus. Ni­kad se u svom ži­vo­tu ljep­še i sla­đe ni­sam na­smi­jao. Ži­ce, prać­ke, ku­gla­ge­ri, rad­nič­ke ci­pe­le, ne­ka­kve tor­be, če­kić, na­ko­vanj, mo­to­ro­le ko­ji­ma se dje­ca igra­ju i spre­je­vi ko­je ko­ri­ste že­ne da im ko ne ukra­de tor­bu pri­ka­za­ni su kao naj­mo­der­ni­je na­o­ru­ža­nje. Ja ni da­nas ne znam šta ide u onu prać­ku kao pu­nje­nje? Je li ku­gla­ger ili ci­pe­la? Ko za­te­že, a ko is­pa­lju­je pro­jek­ti­le? Ko raz­vla­či ži­cu i one bu­ka­gi­je, a ko no­si na­prt­nja­če i tor­be? Iz­gle­da da je to bio te­ro­ri­stič­ki na­pad na ko­ji si mo­rao da se pri­ja­viš kao na mo­bu pa šta te za­pa­ne da dr­žiš i ne pu­štaš. Mo­žda je plan bio da se oni ku­gla­ge­ri po­spu po uli­ci pa kad ne­ko od po­li­ci­je sta­ne na njih da se po­kli­za i uda­ri gla­vom u be­ton. Ta­ko bi se naj­lak­še ne­u­tra­li­sa­li. Na­rod pred skup­šti­nom bi se sam za­mo­ta­vao onom ži­com i uda­rao či­zma­ma i mo­to­ro­la­ma sam se­be po gla­vi. Da cir­kus bu­de pot­pun, kao do­ka­zni ma­te­ri­jal su pri­ka­za­ne na sto­ti­ne pla­stič­nih li­si­ca ko­ji­ma bi se ve­zao pre­mi­jer i ne­u­tra­li­sa­la po­seb­na je­di­ni­ca. Ka­kve su te­ro­ri­ste pri­ka­za­li ta­man su im ar­se­nal na­o­ru­ža­nja spram njih i na­ba­vi­li. Di­kić, Sin­đe­lić i Ve­li­mi­ro­vić su sta­ri sa­rad­ni­ci dr­žav­ne bez­bjed­no­sti i jed­ne i dru­ge dr­ža­ve pa su i oče­ki­va­ni ak­te­ri u ovoj lo­šoj po­zo­ri­šnoj pred­sta­vi. Ni­je mi čud­no ni što spe­ci­jal­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Kat­nić, VDT Stan­ko­vić i ko­man­dir Bla­go­je­vić bez­re­zer­vno iz­vr­ša­va­ju na­red­be Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Čev­ski Al Ka­po­ne mo­ra ne­ka­ko da oprav­da lu­di­lo u ko­me se Cr­na Go­ra na­la­zi od iz­bor­nog da­na. Ču­di me da ne­ko od pri­pad­ni­ka po­seb­ne je­di­ni­ce ne re­a­gu­je i za­tra­ži od Bla­go­je­vi­ća da ih ne bru­ka. Ka­kvo god mo­je lič­no is­ku­stvo bi­lo s nji­ma, ta je­di­ni­ca je pro­fe­si­o­nal­na, od­lič­no ob­u­če­na i sprem­na za iz­vr­še­nje naj­te­žih za­da­ta­ka. Ima me­đu nji­ma do­brih i po­šte­nih mo­ma­ka ko­ji bi tre­ba­lo, za­rad jav­no­sti i se­be, da de­man­tu­ju tvrd­nje tu­ži­la­štva o to­me ka­ko bi ih Sin­đe­lić, Di­kić i ne­ke ba­be mo­gli ve­za­ti u li­si­ce. Ti mom­ci ne­ka pro­ba­ju da vra­te do­sto­jan­stvo ko­je su iz­gu­bi­li 17. i 24. ok­to­bra pro­šle go­di­ne na­pa­da­ju­ći ne­du­žni na­rod ko­ji je mir­no pro­te­sto­vao. Cir­kus u re­ži­ji DPS-a mo­ra da pre­sta­ne ko­nač­no. Kon­fe­ren­ci­ja za štam­pu je ot­kri­la da su svi na­vo­di la­žni i da je dr­žav­ni udar re­ži­ja gru­pa­ci­je ko­ja je mo­ra­la na­pra­vi­ti ne­ki spek­takl da bi op­sta­la na vla­sti. Uz po­moć Vu­či­ća ko­ji se to­li­ko iz­bru­kao da je čak i sam se­be pre­va­zi­šao u pa­te­tič­nim ti­ra­da­ma i kuk­nja­va­ma. Vi­še ne zna­mo oda­kle je ko­ji aten­ta­tor kre­nuo, ko ga je po­slao i ko­ga je tre­ba­lo da na­pad­ne. Zna­mo sa­mo da su sve vi­dje­li Vu­čić, Mi­lo, Da­hlan i Ca­ne Su­bo­tić. Iako Đu­ka­no­vić pri­je­ti da će se ko­nač­no ob­ra­ču­na­ti sa unu­tra­šnjim ne­pri­ja­te­lji­ma, bo­lje bi mu bi­lo da vi­di šta će sa ovim stra­nim fak­to­ri­ma. Ne­ka se za­pi­ta­ju Vu­čić i on ko­me su šta od svjet­skih moć­ni­ka du­žni i šta su to iz­va­ra­li va­žne ino­stra­ne adre­se. Tu im la­ži Be­be Po­po­vi­ća ne­će po­mo­ći. Ma­ni­pu­la­tor će ta­ko­đe mo­ra­ti da ob­ja­šnja­va svo­ju ulo­gu u kri­mi­nal­noj or­ga­ni­za­ci­ji DPS-a. Ko­nač­no osta­vi­te se cir­ku­sa vi­še. Na­rod že­li da ra­di. Da se bo­ri za eg­zi­sten­ci­ju, da po­ku­ša da pre­ži­vi u dr­ža­vi ko­ju ste pot­pu­no uni­šti­li. Na­ro­du tre­ba hlje­ba i po­sla, a ne va­še fan­ta­zi­ra­nje i tra­že­nje te­ro­ri­sta po Cr­noj Go­ri. Pr­vo Kat­nić, a on­da svi re­dom obru­ka­li su ča­sne pro­fe­si­je ko­ji­ma su se ba­vi­li lju­di pri­je njih. Obru­ka­li su kom­plet­nu dr­ža­vu. Po­sta­li su glav­na te­ma za sprd­nju i zbi­ja­nje ša­la. Zbog ča­sti Cr­ne Go­re, po­no­sa i do­sto­jan­stva na­ro­da ko­ji ži­vi u njoj svi za­jed­no mo­ra­ju na­pu­sti­ti po­li­tič­ku i jav­nu sce­nu. I to pod hit­no. Ni­ti je ovo vri­je­me za neo­zbilj­ne lju­de, ni­ti ova dr­ža­va za­slu­žu­je da pra­ve cir­kus od nje.