Bio sam u di­le­mi da li da re­a­gu­jem i to naj­ma­nje iz dva raz­lo­ga: 1.Zbog gru­bo i na ne­pri­hva­tljiv na­čin iz­re­če­ne ocje­ne i re­to­ri­ke na ra­čun mo­je (ne)oba­vi­je­šte­no­sti o pred­met­noj pro­ble­ma­ti­ci, a u ci­lju mo­je mar­gi­na­li­za­ci­je i dis­kre­di­ta­ci­je; 2. Zbog is­ko­ri­šta­va­nja mog tek­sta u pro­mo­tiv­ne svr­he. Go­spo­di­ne Se­ku­li­ću, sva­ki je­zik ima mno­štvo ljep­ših i kul­tur­ni­jih iz­ra­za da se iz­ra­zi ne­sla­ga­nje s od­re­đe­nim sta­vo­vi­ma. O va­šoj ocje­ni i re­to­ri­ci na sa­mom po­čet­ku tek­sta ne­ka pro­su­di jav­nost, od­no­sno svi oni ko­ji su ima­li pri­li­ku da pro­či­ta­ju moj tekst. Iš­či­ta­va­ju­ći Va­še re­a­go­va­nje ne­ko­li­ko pu­ta pi­tao sam se: ''S kim za­pra­vo po­le­mi­še­te?'' Sa mnom- si­gur­no ne. Is­ko­ri­sti­li ste moj tekst kao ne­po­sre­dan po­vod, a on­da ste na­sta­vi­li s ob­ra­ču­ni­ma raz­ne vr­ste, pri­tom ne za­bo­ra­vlja­ju­ći ni u jed­nom tre­nut­ku lič­nu, kao i pro­mo­ci­ju srp­skih in­te­re­sa. Ne­mam ni­šta pro­tiv to­ga, to je Vaš stav. Ču­di što ste vr­lo vje­što uvu­kli či­ta­o­ca u zbi­va­nja na ra­ti­šti­ma ši­rom Ju­go­sla­vi­je po­čet­kom de­ve­de­se­tih u ko­jim su se Sr­bi, ka­ko ka­že­te, uglav­nom bra­ni­li i bi­li žr­tve. U tu svr­hu “upre­gli” ste čak i Smi­lju Avra­mov i dr. Alal vje­ra, ako to i do­ka­že­te, ne­mam ni­šta pro­tiv i ja­ko bih vo­lio da se jed­nom ski­ne sa Sr­ba ana­te­ma da su agre­so­ri. Me­đu­tim, bo­jim se da je još uvi­jek je­dan dio svi­je­ta te­ško ubi­je­di­ti u ne­što ta­kvo. Na­gla­ša­va­te da su na Du­brov­ni­ku bi­li sa­mo Sr­bi iz Cr­ne Go­re. Bi­lo je i Cr­no­go­ra­ca. Me­đu­tim, moj stav o Du­brov­ni­ku osta­je isti. Na­su­prot sve­mu to­me, ve­li­ko­du­šno li­je­pi­te eti­ke­te iz­daj­ni­ci­ma. Po va­ma su to uglav­nom po­je­di­ni ofi­ci­ri, po­li­tič­ki vrh Cr­ne Go­re i ni­sam mo­gao da vje­ru­jem i sam cr­no­gor­ski su­ve­ren kralj Ni­ko­la Pe­tro­vić. Ne­mam na­mje­ru da ih bra­nim, po­seb­no ne kra­lja i go­spo­da­ra Cr­ne Go­re. On je sam se­be od­bra­nio i za 56 go­di­na vla­da­vi­ne is­pi­sao naj­svje­tli­je stra­ni­ce cr­no­gor­ske isto­ri­je. Na sa­mom kra­ju tek­sta usu­di­li ste se da iz­mje­ri­te moj srp­ski pa­tri­o­ti­zam i iz­ra­zi­li ste ga sa sve­ga ne­ko­li­ko pro­ce­na­ta?! Je­di­na je isti­na da sam ja sa­mo ne­ko­li­ko pro­ce­na­ta ma­nji Sr­bin ne­go što sam Cr­no­go­rac. Ot­kad sam oti­šao u ško­lu dav­ne 1955. go­di­ne, pi­šem i iz­ja­šnja­vam se kao Cr­no­go­rac. Vje­ruj­te da je to bi­lo te­že ta­da ne­go da­nas, zna se zbog če­ga–pro­ce­nat Sr­ba ta­da je bio da­le­ko ve­ći. Me­đu­tim, po me­ni je to je­dan na­rod, bez ob­zi­ra na to ka­ko ga ko do­ži­vlja­vao u svo­joj per­cep­ci­ji i ka­ko se ko iz­ja­šnja­vao, ali je to ve­o­ma uno­sno za po­li­tič­ko ma­ni­pu­li­sa­nje. A na­rod kao na­rod, za čas je spre­man na sve. Go­spo­di­ne Se­ku­li­ću, da vas za­mo­lim ne­što, ne­moj­te bra­ni­ti Sr­be i Srp­stvo od me­ne. Tvr­dim da ni­sam ma­nji Sr­bin od vas. Ma­lo ili sko­ro ni­ma­lo Va­šeg re­a­go­va­nja ima ve­ze sa mo­jim tek­stom. Me­đu­tim, i po­red to­ga od­lu­čio sam se da re­a­gu­jem, ne zbog vas ne­go zbog či­ta­la­ca. Mi­slim da smo sa­gla­sni u jed­nom, a to je da je Moj­ko­vač­ka bit­ka vo­đe­na za Bo­žić 1916. je­dan od naj­slav­ni­jih do­ga­đa­ja na ovim pro­sto­ri­ma. Ipak, za­mje­ra­te što sam po­sta­vio u istu ra­van Lov­ćen i Moj­ko­vac. Ni­sam ja, već je to opre­di­je­lio nji­hov ka­rak­ter. Obje bit­ke vo­đe­ne su za od­bra­nu Cr­ne Go­re s tim što se po ve­li­či­ni bor­be­nih dej­sta­va, po gu­bi­ci­ma i is­ho­du ne mo­gu upo­re­di­ti. Lov­ćen­ski front je raz­bi­jen, na Moj­kov­cu je iz­vo­je­va­na po­bje­da, ali je rat iz­gu­bljen. Tvr­di­ti da je Lov­ćen bio far­sa, za­i­sta ne mo­gu da vje­ru­jem?! Gi­nu­li su Cr­no­gor­ci na Lov­će­nu, li­la se krv i to je sve, ka­ko Vi ka­že­te, bi­la obič­na far­sa. Šta će na sve to da­nas re­ći nji­ho­vi po­tom­ci, da su im pre­ci gi­nu­li zbog ne­či­jih hi­ro­va i, ka­ko ka­že­te, sram­ne iz­da­je kra­lja Ni­ko­le, ko­ji je pot­pi­sao taj­nu bez­u­slov­nu ka­pi­tu­la­ci­ju. Vi do­bro zna­te da je kralj Ni­ko­la pr­vo tra­žio za­klju­če­nje ča­snog mi­ra, me­đu­tim, Austro­u­gar­ska, ko­ja je bi­la u na­le­tu, tra­ži­la je sa­mo bez­u­slov­nu ka­pi­tu­la­ci­ju i to se de­si­lo istog da­na ka­da je pro­bi­jen Lov­ćen­ski front. A da li je iz­dao kralj Ni­ko­la, ka­ko vi tvr­di­te, ne­ka pro­su­di struč­na jav­nost. I da­lje osta­jem pri či­nje­ni­ci da je Moj­ko­vač­ka bit­ka, po­red od­bram­be­nog, ima­la i hu­ma­ni­tar­ni ka­rak­ter. Cilj je bio da se za­šti­ti od­stup­ni­ca srp­skoj voj­sci pre­ma Grč­koj. Ko­man­dant Jan­ko Vu­ko­tić jed­na­ko je vo­dio ra­ču­na o od­bra­ni Cr­ne Go­re, kao i o po­sled­njem srp­skom voj­ni­ku ko­ji je od­stu­pao is­pred austro­u­gar­ske na­je­zde i ni­je na­pu­štao front dok i po­sled­nji srp­ski voj­nik ni­je sti­gao na bez­bjed­no mje­sto. Za­mje­ra­te mi što sam upo­tre­bio iz­raz ,,brat­skoj srp­skoj voj­sci”, a tre­ba­lo je, po Va­šem mi­šlje­nju, da ka­žem ''na­ša voj­ska''. Da li se Vi to ša­li­te? Ka­ko na­zva­ti voj­sku na­šom ko­ja je u vri­je­me od­stu­pa­nja pri­pa­da­la dru­goj sa­mo­stal­noj dr­ža­vi? Ja sam upo­tri­je­bio ade­kva­tan iz­raz ko­ji se i da­nas če­sto ču­je. Osta­jem i da­lje pri te­zi da je od­lu­kom ve­li­kih si­la po­bjed­ni­ca u Pr­vom svjet­skom ra­tu Cr­na Go­ra pri­sa­je­di­nje­na Sr­bi­ji i uto­plje­na u Kra­lje­vi­nu Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca. Pod­go­rič­ka skup­šti­na je bi­la sa­mo pa­ra­van, Sr­bi­ja je fa­vo­ri­zo­va­na. Ovo uop­šte ne zna­či da je Cr­na Go­ra u tom tre­nut­ku žr­tvo­va­na srp­skim in­te­re­si­ma. Jed­no­stav­no to je bi­la pro­cje­na ve­li­kih si­la da zbog po­nov­nog po­vam­pi­re­nja po­ra­že­nih u Pr­vom svjet­skom ra­tu tre­ba na Bal­ka­nu for­mi­ra­ti jed­nu moć­nu dr­ža­vu. Po­tvr­du ta­kve od­lu­ke po­ka­zao je Dru­gi svjet­ski rat ko­jeg su ini­ci­ra­le po­ra­že­ne sna­ge iz Pr­vog svjet­skog ra­ta. Go­spo­di­ne Se­ku­li­ću, ovo ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa Du­brov­ni­kom iz 1991. I na kra­ju iz­ja­vlju­jem da pri­li­kom svih is­tra­ži­va­nja ve­o­ma ci­je­nim i po­štu­jem objek­tiv­ne isto­rij­ske či­nje­ni­ce. Za vas ni­sam si­gu­ran. Ovim za­vr­ša­vam sva­ku da­lju po­le­mi­ku.

Pi­še: dr Ili­ja Krač­ko­vić