Pi­še: Ili­ja R. Mi­lja­nić



Pr­vi i po­sled­nji pred­sjed­nik Udru­že­nja in­že­nje­ra Bok­si­ta, autor ovog tek­sta, s iz­gu­blje­nom ener­gi­jom pi­še o ču­de­snoj ko­me­di­ji stvar­no­sti pred li­cem gra­đa­na Cr­ne Go­re. Rad­ni­ci su svje­sno i ne­zna­ve­no sru­ši­li Bok­si­te u jur­nja­vi za po­je­di­nač­nim in­te­re­si­ma lič­ne eg­zi­sten­ci­je, uz ma­mac kre­a­to­ra iz dr­žav­ne ku­hi­nje Mon­te­ne­gra da što vi­še iz­ma­ni­pu­li­šu i traj­no za­pe­ča­te rad­na mje­sta ko­ja su če­ka­la ge­ne­ra­ci­je mla­dih lju­di. Uz bla­go­slov pri­vi­le­go­va­ne rad­ne sna­ge i osmo­ra­zred­nih sin­di­kal­nih pred­stav­ni­ka, si­lom na sra­mo­tu, uve­do­še Bok­si­te u ste­čaj­nu grob­ni­cu i sve rad­ni­ke po­sla­še da če­ka­ju bre­skve - ako po­cr­ve­ne, na Će­mov­skom po­lju kod gđe Ko­va­če­vić i da u ču­ve­ne ba­ra­ke za smje­štaj do­bi­ju ti­fus uz pje­smi­cu „Ko­la­ri­ću pa­ni­ću“. Iz­gu­blje­na i iz­be­zu­mlje­na li­ca je­dva uđo­še u ne­ka­da­šnju uprav­nu zgra­du Bok­si­ta da pre­u­zmu rad­nu knji­ži­cu i upu­te se na bi­ro ra­da. Uza­lud su bi­li sa­vje­ti Udru­že­nja in­že­nje­ra, rad­ni­ci do­ži­vje­še eg­zo­dus, a ru­do­ko­pi idu u prav­cu eks­plo­a­ta­ci­je ko­ja ne­mi­lo­srd­no me­lje za rad krat­kog bo­ga­će­nja ne­ko­li­ko fa­mi­li­ja u Cr­noj Go­ri.
Kom­pa­ni­ja Bok­si­ti, sa svo­jim zna­čaj­nim re­zer­va­ma bo­ga­te i ve­o­ma kva­li­tet­ne ru­de, mo­gla je da bu­de oslo­nac raz­vo­ja pri­vre­de Cr­ne Go­re, uz no­ve teh­no­lo­gi­je pro­iz­vod­nje gli­ni­ce i alu­mi­nij­skih pro­fi­la za uno­snu in­du­strij­sku pro­iz­vod­nju vi­so­ke ko­mer­ci­jal­ne vri­jed­no­sti. Ko i za­što je Ole­gu De­ri­pa­ski do­pu­stio da uko­pa alu­mi­nij­sku in­du­stri­ju u Mon­te­ne­gru pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća? Na­kon De­ri­pa­ski­nog od­la­ska, na­stu­pa gro­zni­ca ste­čaj­ne bo­le­sti i po­tra­ga za „spa­si­te­ljem“ iz pri­vat­ne raz­gled­ni­ce Cr­ne Go­re ko­ji ima za­da­tak da ko­nač­no stro­po­šta i za­tvo­ri ovaj uzor­ni pri­vred­ni la­nac. Pro­jek­to­va­ni Pe­jo­vić ne ot­pla­ti „po­klon ten­der“ za KAP, tra­ži po­pu­ste da za­tvo­ri upla­tu. Bok­si­ti ovih da­na do­ži­vlja­va­ju „kju gro­zni­cu“, a osta­tak od oko 150 rad­ni­ka ne zna kud idu i če­mu li se na­da­ju. Raz­ra­đe­ni po­vr­šin­ski ru­do­ko­pi iz­da­ti su na ko­ri­šte­nje, jam­ska eks­plo­a­ta­ci­ja se če­ka, jer su po­treb­na mi­li­on­ska ula­ga­nja zbog na­mjer­nih zlo­u­po­tre­ba i du­gog neo­dr­ža­va­nja. Ova­kav voz po­sr­nu­ća ni­je za­pam­ćen ni u švap­sko vri­je­me ka­da su dži­ge­ri­ce je­ca­le od gla­di i že­đi. Ovo je, na­ža­lost, stvar­nost u opu­sto­še­nom pri­vred­nom gi­gan­tu – nik­šić­kim Bok­si­ti­ma.
Od­re­đe­ne gru­pe in­že­nje­ra ru­dar­ske stru­ke, ru­ko­vo­de­ći eko­no­mi­sti, prav­ni­ci i sin­di­kal­ne po­gla­vi­ce u do­ba pri­pre­me za De­ri­pa­ski­no ru­ko­vo­đe­nje pa sve do ste­ča­ja pri­ma­li su vi­še hi­lja­da eura mje­seč­no. Bi­li su za­do­volj­ni i od­ra­đi­va­li po­sao za se­be i ne­za­ja­žlji­ve gla­va­re, svje­sno pre­ćut­ku­ju­ći ur­ni­sa­nje rud­ni­ka Bok­si­ta. Ve­ći­na do­ma­ćih gla­va­ra i po­slu­šni­ka do­bi­la je no­va rad­na mje­sta, sta­no­ve i ba­sno­slov­ne ot­prem­ni­ne ( vi­še od 100.000 eura iz­gla­sa­li su za se­be).
Rud­nik Bok­si­ta ustu­pljen je Pe­jo­vi­ću za ne­što vi­še od pet mi­li­o­na eura?! Ugo­vo­re­na ci­je­na će vje­ro­vat­no pro­kli­za­ti iz pra­vil­ni­ka Vla­de i od jad­nih pet mi­li­o­na ne­će osta­ti po­lo­vi­na za upla­tu oni­ma ko­ji ugra­be red u ste­čaj­nom ur­ne­be­su... Pri­ča se da je sva me­ha­ni­za­ci­ja već ras­pro­da­ta jed­nom od po­di­zvo­đa­ča ko­ji de­be­lo tr­lja ru­ke.
Či­ste re­zer­ve ko­je sto­je na ras­po­la­ga­nju su: po­vr­šin­ski kop Za­grad- dva mi­li­o­na to­na vi­so­ko­ka­va­li­tet­ne ru­de, Ja­ma Bi­oč­ki stan - 3, 5 mi­li­o­na to­na s tim da is­tra­ži­va­nje ni­je za­vr­še­no- per­spek­ti­va je do­dat­nih se­dam mi­li­o­na eks­tra kla­se ru­de bok­si­ta, Đu­ra­kov do –re­zer­ve če­ti­ri mi­li­o­na to­na i po­vr­šin­ski kop Šti­to­vo za kom­po­zit­no mi­je­ša­nje oko 3,5 mi­li­o­na to­na re­zer­ve. Ra­di se o de­set mi­li­o­na to­na ru­de ko­ja mo­že od­mah da se eks­plo­a­ti­še i do­dat­nih de­set mi­li­o­na to­na ko­ja je te­o­rij­ski do­ka­za­na. Pro­sječ­na ci­je­na na­ve­de­nih re­zer­vi ne mo­že bi­ti ma­nje od 30 eura po to­ni. Pre­ma to­me, za­ra­da je oko 300 mi­li­o­na eura za do­ka­za­nih de­set mi­li­o­na to­na ru­de Bok­si­ta, a či­sta za­ra­da vi­še od 150 mi­li­o­na eura. Pre­tva­ra­njem ove ru­de u gli­ni­cu na do­ma­ćem te­re­nu (po­sto­je mo­de­re­ne i eko­lo­ške pe­ći), uz pro­iz­vod­nju alu­mi­nij­ske in­du­stri­je, vri­jed­nost pre­la­zi u bo­gat­stvo, tj. u vi­še od mi­li­jar­du eura sa­mo za gli­ni­cu. Ni­je te­ško za­klju­či­ti ko­li­ko se mo­že za­ra­di­ti od pre­ra­de gli­ni­ce i raz­vo­ja mo­der­ne alu­mi­nij­ske in­du­stri­je - vi­še de­se­ti­na mi­li­jar­di do­la­ra...
Pro­tra­će­na je sin­di­kal­na imo­vi­na Bok­si­ta ko­ja je bi­la na­mi­je­nje­na za rje­ša­va­nje stam­be­ne pro­ble­ma­ti­ke rad­ni­ka i ustu­plje­na, pre­ko sin­di­kal­nih gla­va­ra, za so­ci­jal­ni pro­gram, uz do­dat­ni bla­go­slov onih ko­ji su opu­sto­ši­li cr­no­gor­sku pri­vre­du: Bran­ka Vu­jo­vi­ća, Luk­ši­ća, Kat­ni­ća, Bo­ško­vi­ća i nji­ho­vih ka­ska­de­ra. Bu­du­ćem ga­zdi Pe­jo­vi­ću osta­la je atrak­tiv­na imo­vi­na uprav­ne zgra­de Bok­si­ta, naj­ve­ća uto­var­no- pre­to­var­na ram­pa u okru­že­nju uz pri­pa­da­ju­će ze­mlji­šte. Ovo­me do­daj­mo još vi­še od šest mi­li­o­na kva­drat­nih me­ta­ra ze­mlji­šta ko­je po­sje­du­ju Bok­si­ti. Ovo sve na­vo­dim da bi bi­lo ja­sni­je šta su sve ura­di­li „tam­ni pro­fi­te­ri“, aka­dem­ski i osmo­ra­zred­ni fan­to­mi, ko­ji su za­jed­no za­lju­lja­li ste­čaj­ni slo­mi­vrat Bok­si­ta.
Šta će na no­ve okol­no­sti ima­ti da ka­žu mje­šta­ni se­la Žu­pa, ko­ji­ma je rud­nik pu­no zna­čio? Sa­vje­tu­jem Žu­plja­ni­ma da se iz­bo­re za sve ka­ko bi na vri­je­me na­pra­vi­li pra­vi i struč­ni is­ko­rak ka op­štoj za­šti­ti či­ta­vog se­la. Ne­ka tra­že od po­slo­dav­ca da is­po­štu­je sve oba­ve­ze ka­ko ne­struč­na eks­plo­a­ta­ci­ja ne bi u krat­kom ro­ku osta­vi­la pu­stoš na ru­do­ko­pi­ma i da sve to ne bi ima­lo ne­sa­gle­di­ve po­sle­di­ce za raz­voj i op­sta­nak Žu­plja­na na svo­jim og­nji­šti­ma. Ne­ka tra­že pra­vi­la ko­ja se pri­mje­nju­ju u na­pred­nim dru­štvi­ma s istim ili slič­nim na­la­zi­šti­ma ru­de.