Pi­še: Alek­san­dar Pe­ro­vić


Ko­li­ko je re­al­no oče­ki­va­ti da će kon­fe­ren­ci­ja Uje­di­nje­nih Na­ci­ja o kli­mi ,,COP21” is­pu­ni­ti oče­ki­va­nja eko­lo­ških ak­ti­vi­sta, u tre­nut­ku ka­da te­ro­ri­zam i me­đu­sob­na (pre)is­pi­ti­va­nja sna­ga, pa ako ho­će­te i gra­ni­ca to­le­ran­ci­je, na­vje­ćih svjet­skih voj­nih si­la, ­o­ku­pi­ra­ju pa­žnju me­đu­na­rod­ne jav­no­sti, a zva­nič­na Cr­na Go­ra ne osvr­ću­ći se na mi­šlje­ne ve­ći­ne gra­đa­na, s nest­plje­njem če­ka po­ziv­ni­cu NA­TO-a, mo­že se pret­po­sta­vi­ti već na sa­mom po­čet­ku.
Upr­kos svim iz­li­vi­ma me­đu­sob­ne sr­dač­no­sti ve­li­kog bro­ja svjet­skih li­de­ra ko­ji su sti­gli u glav­ni grad Fran­cu­ske, gdje je hit da­na bi­la fo­to­gra­fi­ja fo­to­re­por­te­ra Roj­ter­sa na ko­joj se vi­di ka­ko pred­sjed­nik pr­ve i je­di­ne eko­lo­ške dr­ža­ve na svi­je­tu po­ka­zu­je svi­ma ko­li­ko je bli­zak sa ame­rič­kim ko­le­gom Oba­mom, te­ško da mo­že­mo se­bi usa­di­ti vje­ru da će ci­lje­vi i ovog COP-a ima­ti dru­ga­či­ju sud­bi­nu od onih iz Rio de Že­ne­i­ra i Kjo­ta, ko­ji su osta­li mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru.
Mo­gu­će da će no­vi­na bi­ti u to­me što će se pa­ri­ski ci­lje­vi od­štam­pa­ti na re­ci­kli­ra­nom pa­pi­ru, pa bi se i tu u sti­lu iz­vje­šta­ja o na­pret­ku ko­ji je pri­je ne­ki dan pred­sta­vi­la Evrop­ska ko­mi­si­ja, mo­glo go­vo­ri­ti o od­re­đe­nim po­ma­ci­ma.
I svi mr­tvi za­do­volj­ni. Pa ne­će valj­da COP21 bi­ti po­sled­nji!? Šta bi se de­ša­va­lo ka­da bi se sma­nji­le emi­si­je uglje-n­di­ok­si­da usled sa­go­ri­je­va­nja fo­sil­nih go­ri­va? I kad sva­ko ma­lo ne bi bi­lo ogrom­nih glo­bal­nih do­ga­đa­ja ko­je fi­nan­si­ra­ju Uje­di­nje­ne na­ci­je, tj. gra­đa­ni svi­je­ta.
Za­mi­sli­te sa­mo da re­ci­mo gra­đa­ni Plje­va­lja pro­di­šu pu­nim plu­ći­ma? Pri­liv či­stog va­zdu­ha do mo­zga uti­cao bi si­gur­no da mno­go njih vi­še priu­pi­ta za re­zul­ta­te pom­pe­zno na­ja­vlji­va­nih krat­ko­roč­nih mje­ra Vla­de za sma­nje­nje aero­za­ga­đe­nja, od ko­jih se oče­ki­va­lo da po­mog­nu da se ova zi­ma lak­še pre­gr­mi.
Ili za taj­ming ten­de­ra za na­bav­ku pe­le­ta, ko­ji je ta­ko sa­vr­še­no bio ,,uskla­đen” sa re­al­nim po­tre­ba­ma Plje­vlja­ka da se gri­ju ili ku­va­ju.
O sred­njo­roč­nim i du­go­roč­nim pla­no­vi­ma bi se ta­ko­đe mo­glo ma­lo po­pri­ča­ti, po­što se pro­je­kat to­pli­fi­ka­ci­je Plje­va­lja po­sta­vio kao prak­tič­no je­di­no rje­še­nje oko ko­ga po­sto­ji op­šti kon­sen­zus.
Ni­je re­al­no, ako se zna ko­li­ko mi­li­o­na in­du­strij­ski za­ga­đi­va­či sa pro­sto­ra op­šti­ne Plje­va­lja, u ko­ji­ma i dr­ža­va ima udje­la u vla­sni­štvu, du­gu­ju po­re­za, tvr­di­ti ka­ko tre­ba ču­do ura­di­ti da se za­tvo­ri fi­nan­sij­ska kon­struk­ci­ja za taj pro­je­kat, ko­ji je za nas eko­lo­ške ak­ti­vi­ste i od­go­vor­ne gra­đa­ne iz Cr­ne Go­re u ovom tre­nut­ku mno­go bit­ni­ja te­ma od ana­li­zi­ra­nja po­ru­ka pred­sjed­ni­ka Ki­ne i SAD, glo­bal­no po­sma­tra­no naj­ve­ćih kri­va­ca za iz­ra­že­ne kli­mat­ske pro­mje­ne, ko­je se ša­lju sa fen­si kon­fe­ren­ci­je iz gra­da svje­tlo­sti.
Da ne pri­ča­mo o ta­ko­zvanim sa­stan­ci­ma na mar­gi­na­ma, gdje se vje­ru­jem do­go­va­ra sve sem ono što je bio osnov­ni po­vod za kon­fe­ren­ci­ju COP21.
Ne­ka­ko ne mo­gu za­mi­sli­ti Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća ka­ko svjet­skim li­de­ri­ma sa već svi­ma pre­po­zna­tlji­vim osmije­hom na li­cu, ob­ja­šnja­va na ko­ji na­čin Za­kon o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o in­te­gri­sa­nom spre­ča­va­nju i kon­tro­li za­ga­đe­nja ži­vot­ne sre­di­ne, ko­jim je još pet go­di­na pro­lon­gi­ra­na oba­ve­za pri­ba­vlja­na tzv. in­te­gri­sa­nih do­zvo­la naj­ve­ćim in­du­strij­skim za­ga­đi­va­či­ma u Cr­noj Go­ri, do­pri­no­si no­vim glo­bal­nim ci­lje­vi­ma sma­nje­nja emi­si­ja CO2?
Ili ka­ko će iz­grad­nja II blo­ka TE Plje­vlja bi­ti pri­mjer do­bre prak­se na kom će ne­ke bu­du­će ge­ne­ra­ci­je uči­ti o od­go­vor­nom po­na­ša­nju eko­lo­ške dr­ža­ve i ve­li­kom do­pri­no­su glo­bal­noj bor­bi pro­tiv kli­mat­skih pro­mje­na?
Ali mo­gu da po­vje­ru­jem ka­ko je se­be ubi­je­dio da će do­bi­ja­njem po­ziv­ni­ce u NA­TO gra­đa­ni Plje­va­lja i svih dru­gih op­šti­na gdje se te­ško (iz)di­še jed­no­stav­no za­bo­ra­vi­ti na pra­zan fri­ži­der.
Ma si­gu­ran sam da je u slu­ča­ju da se to de­si, pa i 1. apri­la na­red­ne go­di­ne, ne­gdje spre­man kon­tin­gent NA­TO za­sta­va, po­ri­je­klom na­rav­no iz Ki­ne, ko­je će se vi­jo­ri­ti ši­rom Cr­ne Go­re, a već ču­ve­ni i svi­ma po­zna­ti ,,bar­jak­ta­ri”, od ko­jih se ne­ki sa­mi jav­no raz­ot­kri­va­ju kao lo­po­vi, još jed­nom po­tvr­di­ti svo­ju lo­jal­nost i sprem­nost na žr­tvu za eko­lo­šku dr­ža­vu.
Da se vra­tim na te­mu, 22. de­cem­bra na cen­tral­nom grad­skom tr­gu u Plje­vlji­ma, ve­li­ka gra­đan­ska ak­ci­ja ko­ju pri­pre­ma­ju Eko­lo­ško dru­štvo ,,Bre­zni­ca” i Eko­lo­ški po­kret ,,Ozon”, bi­će mje­sto gdje se svi pra­vi eko­lo­ški i gra­đan­ski ak­ti­vi­sti u Cr­noj Go­ri, na pre­kra­san na­čin po­sla­ti po­ru­ku svjet­skim li­de­ri­ma.
Vri­je­me je za no­ve vri­je­me i ne­ke no­ve glo­bal­ne do­go­vo­re.
(Autor je iz­vr­šni di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta ‘’Ozon’’)