Pi­še: Bran­ko Ra­ko­če­vić


“Šta nas još če­ka od mon­stru­o­znih ar­hi­te­ka­ta no­vog svjet­skog po­ret­ka (Bil­der­berg, Tri­la­te­ral­na ko­mi­si­ja...), ko­ji vla­da­ju iz ne­for­mal­nih, ali stvar­nih cen­ta­ra mo­ći, sa­mi bog zna...”, za­pi­tao sam se u ko­lum­ni “Oper­ska sa­pu­ni­ca”, ob­ja­vlje­noj u ‘’Da­nu’’ pro­šlog mje­se­ca. Na­ža­lost, ni­je­smo mo­ra­li du­go da če­ka­mo od­go­vor - ma­sa­kr u Pa­ri­zu!
Od­go­vor­nost za ovaj gnu­sni te­ro­ri­stič­ki akt pre­u­ze­la je tzv. Islam­ska dr­ža­va, a jav­na je taj­na da je ta “dr­ža­va” pod to­tal­nom kon­tro­lom ame­rič­ke (epi)cen­tral­ne oba­vje­štaj­ne agen­ci­je, ko­ja ju je, uosta­lom, i stvo­ri­la. O umi­je­ša­no­sti tih moć­nih slu­žbi u for­mi­ra­nje (sa­mo­pro­kla­mo­va­nog) te­ro­ri­stič­kog ka­li­fa­ta svje­do­če i biv­ši ko­man­dant NA­TO-a Ve­sli Klark, kao i vi­so­ki zva­nič­nik CIA Sti­ven Ke­li.
Sr­ce­pa­ra­ju­ći na­stup slav­nog no­be­lov­ca-mi­ro­tvor­ca Ba­ra­ka Oba­me od­mah na­kon pa­ri­skog ma­sa­kra kao, uosta­lom, i ofi­ci­jel­na po­li­ti­ka nje­go­ve ad­mi­ni­stra­ci­je, kraj­nje su li­ce­mjer­ni... Nje­gov go­vor bio je u sti­lu - da se Vla­si tj. Ru­si ne do­sje­te - tlap­nje o vje­kov­nom “pri­ja­telj­stvu” i “vječ­noj lju­ba­vi” iz­me­đu Ame­ri­ke i Fran­cu­ske; man­tre o za­jed­nič­koj bor­bi pro­tiv te­ro­ri­zma (valj­da, u svo­jim re­do­vi­ma, jer taj je naj­o­pa­sni­ji).
Sti­če se uti­sak da moć­ni­ci ko­ji že­le da za­vla­da­ju svi­je­tom ne­ma­ju vi­še ni vre­me­na, ni str­plje­nja da pra­ve ne­ke “so­fi­sti­ci­ra­ni­je” ak­ci­je. Na­jed­no­stav­ni­je je ne­kom “pro­ka­za­nom” za­ka­či­ti “la­žnu za­sta­vu” (ope­ra­ci­je “fal­se flag”), a on­da pro­pa­gand­na ma­ši­ne­ri­ja pre­u­zi­ma po­sao. Ko­rum­pi­ra­ne po­li­tič­ke eli­te, So­ro­še­vi “slo­bod­ni” mejnstrim me­di­ji, EU (ne)vla­din sek­tor, “slo­bod­ni” in­te­lek­tu­al­ci, slo­bod­ni zi­da­ri i osta­la bra­ti­ja kre­ću u že­sto­ku me­dij­sku kam­pa­nju na­me­ta­nja sa­mo jed­ne “isti­ne”. S dru­ge stra­ne, i (mul­ti)na­ci­o­nal­ni jav­ni ser­vi­si, ko­ji su pod kon­tro­lom “be­lo­svjet­skih mul­ti­na­ci­o­nal­nih kom­pa­ni­ja”, kao i pri(h)va­ti­zo­va­ni me­di­ji, sve to ola­ko “pri­hva­ta­ju” i, bez ika­kvog slo­bod­nog kri­tič­kog sta­va, pa­pa­gaj­ski ši­re da­lje... Po­da­tak da je de­ve­de­set od­sto ame­rič­kih me­di­ja u vla­sni­štvu šest naj­moć­ni­jih me­ga­kor­po­ra­ci­ja naj­bo­lje go­vo­ri o me­dij­skoj slo­bo­di.
Ni­je zgo­reg pri­sje­ti­ti se naj­po­zna­ti­jih “pro­je­ka­ta” umo­bol­nih gla­va - ma­sa­kr u Pa­ri­zu, oba­ra­nje ru­skog put­nič­kog avi­o­na, afe­ra “Folksvagen”, “fir­mi­ra­ne iz­bje­gli­ce”, slom ak­ci­ja ki­ne­skih kom­pa­ni­ja na ber­zi, “Ki­jev­ska re­vo­lu­ci­ja”, oba­ra­nje ma­le­zij­skog put­nič­kog avi­o­na, eko­nom­ske sank­ci­je Ru­si­ji, „Šar­li eb­do”, “Arap­sko pro­lje­će”, “SAD(amo­vo) he­mij­sko oruž­je”, “11.sep­tem­bar”... Šta je sle­de­će, ili ko je sle­de­ći? Vje­ro­vat­no, Bal­kan, a nek se pri­pre­me skan­di­nav­ske dr­ža­ve...
Cilj je vi­še ne­go ja­san - de­sta­bi­li­za­ci­ja Evro­pe, pri­je sve­ga, Nje­mač­ke, Fran­cu­ske, Ru­si­je... di­sci­pli­no­va­nje ne­po­slu­šnih, si­ja­nje stra­ha, mr­žnje i ne­si­gur­no­sti; rat­na psi­ho­za, ogra­ni­ča­va­nje slo­bo­de, “is­pi­ra­nje mo­zgo­va”, to­tal­na kon­tro­la... Ve­li­ki brat te po­sma­tra, i dok si bu­dan, i dok sa­njaš...
Kao da je na sce­ni no­vi vid im­pe­ri­ja­li­zma i ko­lo­ni­ja­li­zma upe­ren pro­tiv ci­vi­la, a sve s ci­ljem da se na­ro­di pot­či­ne no­vom svjet­skom po­ret­ku... A sve što se de­ša­va uki­da­njem slo­bo­de pod­sje­ća na da­ne kad lju­de od­vo­de...
Za sva­kog slo­bo­do­um­nog čo­vje­ka, ko­ji ima 100+ gra­ma mo­zga, vi­še je ne­go ja­sno da ma­li zlo­če­sti te­ro­ri­sti ne bi mo­gli da po­či­ne ta­kve be­da­sto­će a da iza njih ne sto­ji ne­ko ve­o­ma mo­ćan... Ko? Ako bi se to pi­ta­nje, ko­jim slu­ča­jem, na­šlo u kla­di­o­ni­čar­skoj po­nu­di ne­ma sum­nje da bi ko­e­fi­ci­jent na SAD, kao vr­log eks­po­nen­ta no­vog svjet­skog po­ret­ka, bio sve­ga 1,05...
No, iako ne­ke stva­ri uka­zu­ju na to da je, po svoj pri­li­ci, na­pra­vljen kru­pan dil iz­me­đu Ame­ri­ka­na­ca i Ru­sa o no­voj po­dje­li svi­je­ta, i “pre­kom­po­zi­ci­ji” sna­ga na vre­lom Bli­skom is­to­ku, Ame­ri­ka (zlo)upo­tre­blja­va svog “tra­di­ci­o­nal­nog sa­ve­zni­ka” Tur­sku, s ko­jom je u se­ni­or­sko-va­zal­nom od­no­su, ka­ko bi za­bi­la nož u le­đa Ru­si­ji. Tur­ci su, oba­ra­njem ru­skog bor­be­nog avi­o­na, kao i otvo­re­nom sa­rad­njom s te­ro­ri­stič­kom Islam­skom dr­ža­vom, po­ka­za­li da su obič­ni ame­rič­ki po­di­zvo­đa­či ra­do­va... Na­poj­ni­ca i ni­je baš ma­la, na­pro­tiv - vi­še­de­ce­nij­sko “pum­pa­nje” tur­ske eko­no­mi­je, jef­ti­na naf­ta s pod­ruč­ja ko­je kon­tro­li­še ISIL, odri­je­še­ne ru­ke za rje­ša­va­nje kurd­skog pi­ta­nja, na­rav­no, bru­tal­nom oru­ža­nom si­lom do is­tre­blje­nja; po­vra­tak ‘’pu­stog tur­skog’’ na Bal­kan, Er­do­ga­no­vo Oto­man­sko car­stvo, a sve to s kraj­njim ci­ljem da se ne­u­tra­li­še ru­ski uti­caj u re­gi­o­nu.
Bez ob­zi­ra na to što je oba­ra­nje ru­skog voj­nog avi­o­na bi­lo šo­kant­no, ono je Ru­si­ma, ipak, do­šlo kao “kec na de­set­ku”, pa će, bez sum­nje, još že­šće uda­ra­ti po te­ro­ri­sti­ma, i po oni­ma ko­ji po­ku­ša­ju da ih ome­tu u to­me. Ru­si­ja se ni­je “upe­ca­la” na ame­rič­ko-tur­sku pro­vo­ka­ci­ju, na­pro­tiv, po­stu­pi­la je mu­dro, po­put is­ku­snog ri­bo­lov­ca, pa ni­je od­mah iza­šla na ne­mir­no mo­re po ne­vre­me­nu, već je sa­če­ka­la da se ono smi­ri, i on­da je po­la­ko kre­nu­la u “ri­bo­lov”... Osta­je nam sa­mo da vi­di­mo, ili, ne ­daj bo­že, ne vi­di­mo, da li će se ob­i­sti­ni­ti pro­ro­čan­stvo Sve­tog Paj­si­ja Sve­to­gor­ca (1924-1994) o ru­sko-tur­skom ra­tu i ula­sku naj­pri­je Ru­sa, a po­tom i Gr­ka, u Ca­ri­grad, i o no­voj ge­o­stra­te­škoj po­dje­li... “Ve­li­ki me­dvjed” se ko­nač­no pro­bu­dio iz du­gog “zim­skog sna”... Pri­ča se, pri­ča, da Ru­si (na)do­la­ze...
Na­kon sve­ga, pi­tam se - kud ide ovaj svi­jet?! Da li ide pre­ma svom de­fi­ni­tiv­nom kra­ju i da li ljud­ska bi­ća ra­de u ko­rist svo­je šte­te i sop­stve­nog is­tre­blje­nja? A čo­vjek je, ne­ma sum­nje, naj­ve­ća šte­to­či­na na ze­mlji. Ka­žu da je ži­vo­ti­nja sa­mo­ži­va i pro­ždr­lji­va sa­mo dok je glad­na, a čo­vjek je ne­za­sit i pro­ždr­ljiv i kad je naj­si­ti­ji i naj­bo­ga­ti­ji...
P.S. Po svi­je­tu, dok te vo­lim, opet ga­zi či­zma us­kr­sle sa­bla­sti neo­na(to)ci­zma...