Pi­še: Vla­di­slav Daj­ko­vić



Ne­dav­no sam go­sto­vao na kon­fe­ren­ci­ji pod na­zi­vom ‘’U po­tra­zi za svjet­skim mi­rom’’, ko­ja je, na­kon Hel­sin­ki­ja i Pots­da­ma, odr­ža­na u Be­o­gra­du. Obra­ća­nje sam po­čeo sle­de­ćim ri­je­či­ma: ‘’Vo­lio bih da do­la­zim iz ne­ka­da po­no­sne, slav­ne, ju­nač­ke i pr­ko­sne Nje­go­še­ve Cr­ne Go­re. Ipak, s ve­li­kim raz­o­ča­re­njem mo­ram kon­sta­to­va­ti da do­la­zim iz po­ni­zne, po­ni­že­ne i pot­ku­plje­ne Cr­ne Go­re. Do­la­zim iz Cr­ne Go­re ko­ja je pro­da­la i pri­zna­la Ko­so­vo. Do­la­zim iz Cr­ne Go­re ko­ja da­je mi­li­o­ne eura da bi ušla u NA­TO sa­vez ko­ji nas je, pri­je sa­mo 15 go­di­na bom­bar­do­vao i ubi­jao. Do­la­zim iz Cr­ne Go­re u ko­joj su Sr­bi ne­pri­ja­te­lji, a Ru­si ne­po­želj­ni. Do­la­zim iz ze­mlje u ko­joj pre­mi­jer no­si sat od 106. 000 eura, dok je pro­sječ­na pla­ta 400 eura. Ze­mlje u ko­joj su svi iz­bo­ri po­kra­de­ni. Do­la­zim iz ze­mlje u ko­joj mla­di, obra­zo­va­ni lju­di ne mo­gu na­ći po­sao uko­li­ko ne­ma­ju par­tij­sku knji­ži­cu, dok, s dru­ge stra­ne, si­no­vi funk­ci­o­ne­ra po za­vr­šet­ku ško­lo­va­nja sti­ču za­ni­ma­nje – in­ve­sti­to­ra. U ko­nač­nom, dra­gi pri­ja­te­lji, do­la­zim iz Cr­ne Go­re Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.’’
Pre­ma svom po­tla­če­nom i obes­pra­vlje­nom na­ro­du, ali i pre­ma sa­mom se­bi, imao sam oba­ve­zu da na ta­ko zna­čaj­noj kon­fe­ren­ci­ji, pred me­đu­na­rod­nim po­sma­tra­či­ma, de­mi­sti­fi­ku­jem čo­vje­ka ko­ji je od­go­vo­ran za sve.
Go­di­ne 1989, na­kon AB re­vo­lu­ci­je, uz po­moć svo­jih ko­le­ga stu­de­na­ta, do­šao je pra­vo iz stu­dent­ske klu­pe u pre­mi­jer­sku fo­te­lju. Put od si­ro­ma­šnog stu­den­ta lo­šeg pro­sje­ka do jed­nog od naj­bo­ga­ti­jih po­li­ti­ča­ra na svi­je­tu, tra­jao je, od­no­sno i da­lje tra­je pu­nih 27 go­di­na. De­ve­de­se­te go­di­ne su bi­le po­seb­no uz­bu­dlji­ve za na­šeg pre­mi­je­ra. Od rat­nog ko­man­dan­ta ko­ji je slao Cr­no­gor­ce da ra­tu­ju s Hr­va­ti­ma, a Mu­sli­ma­ne na no­ge Rat­ku Mla­di­ću, pa pre­ko naj­bo­ljeg đa­ka Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća sti­gao je do naj­bo­ljeg đa­ka za­pad­nih si­la. Ipak, za jed­no mu se oda­je pri­zna­nje: uspio je do tan­či­na da pro­zre u sva­ku po­ru cr­no­gor­ske na­ci­je, shva­tio je ka­ko mo­že da ma­ni­pu­li­še svo­jim na­ro­dom uz mi­ni­mal­ne na­po­re, ali ono što je još opa­sni­je – uspio je da ma­ni­pu­li­še i mno­go ve­ćim dr­žav­ni­ci­ma i si­la­ma oko nje­ga. Kon­kret­no: Ru­si su mu bi­li do­bri dok su osta­vlja­li ogro­man no­vac po Cr­no­gor­skom pri­mor­ju i ku­po­va­li nje­go­ve ne­kret­ni­ne. Da­nas ih sma­tra ru­ši­te­lji­ma Cr­ne Go­re i nje­nog Usta­va i ne li­bi se da to jav­no ka­že. S dru­ge stra­ne, ne­go­va za­lju­blje­nost u NA­TO je ve­li­ka ko­li­ko i za­lju­blje­nost u sop­stve­nu de­ce­nij­sku pre­mi­jer­sku fo­te­lju.
Pri­je sa­mo go­di­nu i po da­na gru­pa mla­dih lju­di se oku­pi­la oko ide­je istin­ske ne­u­tral­no­sti. Bez ika­kve fi­nan­sij­ske na­dok­na­de - pra­znih dže­po­va - a pu­nih sr­ca, od­lu­či­li smo da ne sje­di­mo skr­šte­nih ru­ku, da se oka­ne­mo kri­ti­ko­va­nja s Fej­sbu­ka, već da uči­ni­mo ne­što kon­kret­no po tom pi­ta­nju. Kao i sva­ki po­če­tak, i naš je bio ja­ko te­žak. Odva­ja­li smo no­vac iz svo­jih stu­dent­skih dže­po­va za­rad ove or­ga­ni­za­ci­je. Ipak, is­pla­ti­lo se – po mi­šlje­nju mno­gih, po­sta­li smo naj­kre­di­bil­ni­ja or­ga­ni­za­ci­ja u Cr­noj Go­ri po pi­ta­nju NA­TO-a. S dru­ge stra­ne, od stra­ne vla­sti smo di­rekt­no pro­zva­ni da smo ru­ski pla­će­ni­ci, srp­ski špi­ju­ni, pro­tiv­ni­ci dr­ža­ve, agen­tu­re SPC i slič­no. Ipak, isti­na je bi­la sa­mo jed­na: htje­li smo da sa­ču­va­mo do­sto­jan­stvo i čast na­še dr­ža­ve ko­ju je taj isti NA­TO bom­bar­do­vao, ali i da na li­jep, mo­de­ran i mla­da­lač­ki na­čin uka­že­mo i na eko­nom­ske i na bez­bjed­no­sne šte­te ko­je mo­že­mo ima­ti uko­li­ko po­sta­ne­mo čla­ni­ca NA­TO-a. Ta­ko­đe, vr­lo je va­žno i sle­de­će: Po­kret za ne­u­tral­nost (PzN) za­la­že se za ne­u­la­zak, ne sa­mo u NA­TO, već u ma ko­ji voj­ni sa­vez, bio to i ru­ski, ki­ne­ski ili ne­ki tre­ći.
Pri bje­so­muč­nom re­kla­mi­ra­nju Ali­jan­se, po­naj­vi­še od stra­ne ko­or­di­na­to­ra za NA­TO Ve­ska Gar­če­vi­ća, ko­ji je, uz­gred re­če­no, ro­dom iz Mu­ri­na, če­sto se is­ti­če ar­gu­ment da bi se ula­skom u NA­TO Cr­na Go­ra od­bra­ni­la od ne­do­bro­na­mjer­nih su­sje­da. Ipak, jed­no se pre­vi­đa: Cr­na Go­ra je okru­že­na NA­TO čla­ni­ca­ma: Hr­vat­ska, Al­ba­ni­ja, Ita­li­ja, Ko­so­vo kao pro­tek­to­rat, Sr­bi­ja i Bo­sna ko­je su pot­pi­sa­le IPAP spo­ra­zu­me, pre­ma ko­ji­ma su mal­te­ne ­već u NA­TO-u. Po­sta­vlja se pi­ta­nje da li nas je strah, za­pra­vo, od tog istog NA­TO-a ko­me to­li­ko te­ži­mo? Na­da­lje, zva­nič­ni­ci voj­no ne­u­tral­ne čla­ni­ce EU – Austri­je, na pi­ta­nje za­što ne že­li ući u NA­TO, ka­žu sle­de­će: ’’Tre­nut­no za bu­džet svo­je voj­ske iz­dva­ja­mo 1,3 od­sto, uko­li­ko bi­smo ušli u NA­TO sa­vez iz­dva­ja­li bi­smo 2,2 od­sto. Mi taj luk­suz se­bi ne mo­že­mo do­zvo­li­ti.’’ Cr­no­gor­ski NA­TO pro­mo­te­ri upor­no od­bi­ja­ju da sa­op­šte ko­li­ko bi na­šu ze­mlju ko­šta­lo član­stvo, ali od­bi­ja­ju još jed­no – da pri­zna­ju da će NA­TO ba­ze bi­ti in­sta­li­ra­ne u na­šim naj­ljep­šim pri­mor­skim gra­do­vi­ma – Ba­ru i Ko­to­ru.
Ide­ja voj­ne ne­u­tral­no­sti ko­ju ba­šti­ni Po­kret za ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re ba­zi­ra se na prin­ci­pu ir­skog mo­de­la. Mi po­dr­ža­va­mo evrop­ski put Cr­ne Go­re, ali sma­tra­mo da u okvi­ri­ma EU Cr­na Go­ra tre­ba da ostane voj­no ne­u­tral­na, kao i do­sad. Iz­no­se­ći ovaj stav, po­zi­va­mo se na tzv. Ir­sku kla­u­zu­lu Li­sa­bon­skog spo­ra­zu­ma ko­jom se ga­ran­tu­je bez­bjed­nost svih čla­ni­ca EU, kao i du­žnost svih čla­ni­ca EU da sta­nu u od­bra­nu i za­šti­tu bi­lo ko­je ze­mlje čla­ni­ce u slu­ča­ju na­pa­da, bez ob­zi­ra na to da li je ta dr­ža­va već čla­ni­ca ne­kog voj­nog sa­ve­za ili ni­je. Ova ide­ja prag­ma­tič­na je i sa voj­no-bez­bjed­no­snog, a i sa eko­nom­skog aspek­ta u vi­du ušte­de vi­si­ne čla­na­ri­ne član­stva u NA­TO. Ta­ko­đe, po­seb­no je bi­tan etič­ki aspekt, jer bi­smo član­stvom is­ka­za­li ne­po­što­va­nje i za­bo­rav pre­ma žr­tva­ma NA­TO bom­bar­do­va­nja ko­jih je naj­vi­še bi­lo u va­ro­ši­ci Mu­ri­no na sje­ve­ru dr­ža­ve, na ko­ju je is­pa­lje­no 18 ‘’to­ma­havk’’ pro­jek­ti­la ko­ji su za­u­vi­jek uga­si­li dječ­je ži­vo­te Mi­ro­sla­va, Oli­ve­re i Ju­li­je.
Ula­skom u NA­TO sa­vez Đu­ka­no­vić bi ku­pio mi­ni­mum još je­dan man­dat žmu­re­nja me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce na nje­go­vu vi­še­de­ce­nij­sku vlast. On je svje­stan to­ga, ali svje­sni su i oni sle­de­ćeg: sa­mo ON ima moć da Cr­nu Go­ru uve­de u Ali­jan­su, prem­da je po­stao maj­stor iz­bor­nih ma­hi­na­ci­ja i pre­va­ra. Ta­ko­đe, va­žno je na­po­me­nu­ti da pred­stav­ni­ci vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je zbog po­ziv­ni­ce ob­u­sta­vlja­ju mno­ge pro­ce­se, pa i one kri­mi­nal­ne, či­me do­vo­de do sle­de­će te­ze – NA­TO ču­va kri­mi­nal u Cr­noj Go­ri. No, da li je Đu­ka­no­vić od­već naš lo­kal­ni NA­TO, ili je NA­TO nji­hov glo­bal­ni Đu­ka­no­vić, vri­je­me će po­ka­za­ti. Ipak, čak je i on jed­nom re­kao: ’’Ko god bje­žao od vo­lje svog na­ro­da – na­rod ga je na kra­ju sti­gao.’’
U na­di da Cr­na Go­ra ne­će ući u NA­TO, i da će se po even­tu­al­nom do­bi­ja­nju po­ziv­ni­ce ras­pi­sa­ti re­fe­ren­dum na ko­jem će ve­ćin­ski dio sta­nov­ni­štva ka­za­ti ‘’NE’’ ova­kvom aran­žma­nu, i u na­di da će se u Cr­noj Go­ri na­kon sko­ro 70 go­di­na do­go­di­ti pr­vi slo­bod­ni iz­bo­ri, ci­ti­ram naj­ve­ćeg svjet­skog so­ci­o­lo­ga Ima­nu­e­la Vo­ler­sti­na: “Ne­sta­nak NA­TO-a sa svjet­ske po­zor­ni­ce je pr­vi ko­rak ka svjet­skom ozdra­vlje­nju.”
I za­to: Bu­di­mo ne­u­tral­ni – bu­di­mo lju­di.
(Autor je član Po­kre­ta za
ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re)