Na „pro­vo­ka­tiv­no“ pi­ta­nje pri­ja­te­lja Don­ka Ra­ko­če­vi­ća po­sta­vlje­no na mom fej­sbuk zi­du: ka­kvo imam mi­šlje­nje o an­ti­re­žim­skim gra­đan­skim or­ga­ni­za­ci­ja­ma (ne­stra­nač­kim), ko­je ni­ču sva­kim da­nom kao pe­čur­ke po­sli­je ki­še, otvo­rio sam jav­no, ali i pred sa­mim so­bom, jed­nu vr­lo bit­nu i ne to­li­ko tre­ti­ra­nu te­mu ko­ja se ti­če is­klju­či­vo unu­tar­cr­no­gor­ske po­li­tič­ke eg­zi­sten­ci­je. Pro­vo­ka­ci­ja u se­bi uvi­jek ima taj po­kre­tač­ki i ras­plam­sa­va­ju­ći dis­kur­ziv­ni agens vr­lo po­tre­ban sva­kom dru­štvu, po­seb­no na­šem, učma­lom i ne­po­kret­nom, za­to sam i Don­ku za­hva­lan na njoj.
Če­sto sam sa­vje­to­vao te mla­de i dra­ge lju­de da se bu­ne, pod­me­ću kli­po­ve u toč­ko­ve re­ži­ma, da bu­du am­bi­ci­o­zni i na­me­tlji­vi, udru­žu­ju se, osni­va­ju raz­li­či­te al­ter­na­tiv­ne po­kre­te, po­go­to­vo u sv­je­tlu vi­še­de­ce­nij­ske an­ti­re­žim­ske ne­u­čin­ko­vi­to­sti ne­ko­li­ko ne­smje­nji­vih opo­zi­cio­nih me­tu­za­le­ma. Ali, sve to sa­mo u prav­cu op­šteg dru­štve­nog ci­lja, od­no­sno de­tro­ni­za­ci­je Đu­ka­no­vi­će­vog auto­krat­skog po­ret­ka.
Me­đu­tim, taj pro­stor cr­no­gor­skog nad­par­tij­skog sin­te­tič­kog du­a­li­zma (vlast - opo­zi­ci­ja ) mo­ra ima­ti od­re­đe­ni me­tod, mi­sao, prin­cip, svo­ju ar­hi­tek­to­ni­ku i ide­o­lo­ge­mu ( ide­o­lo­ška for­mu­la, she­ma ) da bi do­nio re­zul­tat.
Či­ni se da je ta avan­gard­na zo­na o ko­joj go­vo­ri­mo po­sta­la sve dru­go sa­mo ne ono šta bi ona u stva­ri tre­ba­lo da bu­de.
To je, na­ža­lost, jed­na bur­lesk­na sce­na pre­ko ko­je se in­fan­til­ni li­ko­vi po­ku­ša­va­ju do­mo­ći pu­bli­ci­te­ta i me­dij­ske pro­mo­ci­je, na­me­ću­ći se jav­no­sti kroz pre­tje­ra­nu pro­iz­vod­nju ili in­fla­ci­ju "do­ga­đa­ja", ko­ji upra­vo one­mo­gu­ća­va­ju na-do­la­zak onog pra­vog i raz­ot­kri­va­ju­ćeg Do­ga­đa­ja ko­ji u se­bi no­si po­treb­ni po­ten­ci­jal za pro­mje­nu pa­ra­dig­me.
Da­kle, u jed­nom ta­kvom am­bi­jen­tu pro­test­no oku­plja­nje, hap­še­nje i za­tva­ra­nje slo­bod­nih po­je­di­na­ca vi­še ni­je vi­jest. To je po­sta­lo mje­sto pod­smi­ja­va­nja i grad­skog vi­ca. C - pro­duk­ci­ja, ''Pink'', za­dru­ga u ''Far­mi''.
Jed­ni te isti lju­di, eg­zi­bi­ci­o­ni­sti, go­to­vo ne­djelj­no osni­va­ju an­ti­re­žim­ske kru­žo­ke, za­si­pa­ju saj­ber pro­stor pre­pi­sa­nim pro­kla­ma­ci­ja­ma, ma­ne­ken­skim fo­to­gra­fi­ja­ma, ne­kim is­pra­znim i po­na­vlja­ju­ćim kva­zi­in­te­lek­tu­al­nim i kva­zi­an­ga­žo­va­nim pa­ro­la­ma, ri­ječ­ju - ko­me­di­ja!
Je­di­no u ta­kvom neo­zbilj­nom i ši­zo­fre­nom „mix­tus or­bi­su“ mo­gu­će je da jed­na te ista gru­pa lju­di pred ka­me­ra­ma igra ba­sket s mi­ni­strom po­li­ci­je, „šlih­tač­ki“ i po­ni­zno, a već sju­tra bu­de hap­še­na, pred istim ka­me­ra­ma od istog mi­ni­stra po­li­ci­je!? To čak vi­še ni­je ni jef­ti­na pro­vin­cij­ska pred­sta­va, to je jav­na svi­nja­ri­ja. Dok ucvi­lje­na an­ti­re­žim­ska jav­nost kao tre­ba da ža­li tu pla­ste­lin­sku i vri­šte­ću bu­lu­men­tu ko­ja nas sa Fej­sbu­ka i por­ta­la per­ma­nent­no oba­vje­šta­va o kaf­ki­jan­skom sud­skom pro­ce­su i žr­tvi ko­ju sto­ič­ki i pr­ko­sno pod­no­se.
Jef­ti­na re­ži­ja, ali i or­ga­ni­zo­va­na pro­pa­gand­na kom­pro­mi­ta­ci­ja na­vod­nih no­si­la­ca pro­mje­na od stra­ne vla­da­ju­ćeg apa­ra­ta ka­ko bi ne­za­do­volj­ni gla­sač za­pao u do­dat­nu apa­ti­ju i kon­fu­zi­ju. Ka­ko to zgod­no pri­mi­je­ti tih da­na je­dan moj pri­ja­telj: “Mi­slim da je cilj sve­ga ovo­ga vr­lo per­fi­dan, ubi­ti na­ro­du vo­lju za opo­zi­ci­jom, da ka­žu – evo, ja se sva­đam i osta­jem bez po­sla, a oni igra­ju ba­sket, re­lak­si­ra­no i bez­bri­žno.“
Za­ni­mljiv i zna­ko­vit vi­deo klip kru­ži in­ter­ne­tom po­sled­njih ne­dje­lja: je­dan od naj­mar­kant­ni­jih uče­sni­ka ne­dav­nih i od­lič­nih pro­te­sta, u ne­kom uz­ne­mi­re­nom i eufo­rič­nom psi­hič­kom sta­nju, vi­če na po­li­caj­ca zah­ti­je­va­ju­ći od nje­ga da ga pod hit­no uhap­si, jer je vje­ro­vat­no ra­ču­nao da će ga hap­še­nje ini­ci­ra­ti u svi­jet po­zna­tih. Po­li­ca­jac la­ga­no pro­la­zi po­red nje­ga i ka­že mu ig­no­rant­ski "ti si me­ni ne­bi­tan"... Dok "pro­te­stan­ta" osta­vlja u hi­ste­ri­ji ne­is­pu­nje­ne mi­si­je uhap­še­ni­ka i stra­dal­ni­ka.
I on­da se pi­ta­mo – ka­ko to da gra­đa­ni još uvi­jek do­ži­vlja­va­ju ozbilj­no i auto­ri­ta­tiv­no no­si­o­ce vla­sti?! 
Kao da je ne­ko zlo­na­mjer­no tim avan­tu­ri­sti­ma dao u ru­ke ide­ju ot­po­ra da je uni­ze i obe­smi­sle.
S dru­ge stra­ne, naj­vi­še ne­tr­pe­lji­vo­sti i to­ta­li­tar­no-ri­gid­ne svi­je­sti za­te­kao sam, ne u re­žim­skim i pro­re­žim­skim in­ter­net en­kla­va­ma, ne­go u to­bo­žnjim avan­gard­nim i to­bo­žnjim al­ter­na­tiv­nim gru­pa­ma. Pre­vi­še ego­cen­trič­nih i aso­ci­ja­tiv­nih ti­po­va. Za­ni­mlji­vo i dru­štve­no in­tri­gant­no pi­ta­nje, iako je ne­ko re­kao, či­ni mi se Ari­sto­tel, da ka­da dru­štvo po­sta­ne su­vi­še apa­tič­no i to­le­rant­no, to je uvod u nje­gov kraj.
Eto, to mi­slim o svim tim aso­ci­ja­ci­ja­ma ko­je u pr­voj ri­je­či svog na­zi­va ima­ju lek­se­me "ot­por" ili "gra­đan­sko". Sit­ni ma­ni­pu­lan­ti krup­ne šte­te ko­je tre­ba­mo ig­no­ri­sa­ti.
Cr­noj Go­ri je vi­še ne­go ikad po­tre­ban je­dan ozbi­ljan, in­te­li­gen­tan i ugle­dan nad­re­žim­ski i na­do­po­zi­ci­o­ni gra­đan­ski li­der, po­kret, si­stem.
Ali, nje­go­vo us­pi­nja­nje, nje­gov do­la­zak je ote­žan, uspo­ren, osu­je­ćen, upra­vo zbog go­re na­cr­ta­nih pro­vo­ka­to­ra, "bo­to­va i tro­lo­va", ka­ko se to ka­že je­zi­kom in­ter­ne­ta,  ko­ji su svo­jim kon­tra­pro­duk­tiv­nim i de­fe­ti­stič­kim ak­ti­vi­zmom za­si­ti­li i kon­ta­mi­ni­ra­li sfe­ru pro­gre­siv­nog i iz­ba­vlju­ju­ćeg.

Pi­še: Du­ško Ko­va­če­vić