Pi­še : dr Zo­ran La­kić


Mno­go se pi­sa­lo i pi­še o Nje­go­šu – uvi­jek i svu­da. Bez ob­zi­ra da li je ri­ječ ili ne o Nje­go­še­vim ju­bi­le­ji­ma. Ka­žu da već ima 21.000 bi­bli­o­graf­skih je­di­ni­ca. I da Nje­go­šev Gor­ski vi­je­nac već ima pre­ko 400 iz­da­nja. CA­NU je ob­ja­vi­la če­ti­ri Zbor­ni­ka ra­do­va o Nje­go­šu u se­dam to­mo­va, 18 mo­no­gra­fi­ja i 3 knji­ge Sa­bra­nih dje­la – od 12 pla­ni­ra­nih, na pre­ko 1.300 stra­na. Pod­sje­ća­mo, ta­ko­đe, i na iz­da­nje En­ci­klo­pe­di­ja Nje­goš. Naj­zad je tu pod br. 1/2014 i Zbor­nik ra­do­va Pe­tar II Pe­tro­vić Nje­goš – 200 go­di­na od ro­đe­na (1813-2013) na 521 stra­nu. I sve to, re­kao bih – ne zbog Nje­go­ša, već ra­di Cr­ne Go­re – po­sle Nje­go­ša i da­nas. Jer, da pa­ra­fra­zi­ram jed­nu sta­ru mi­sao: ra­di nje­go­ve sla­ve ni­je ni­šta po­treb­no ali ra­di na­še sla­ve po­tre­ban je On. Pa ne­ka ga da­nas „pre­pra­vlja­ju“ i „po­pra­vlja­ju“ ne­ki „po­dob­ni“ „stva­ra­o­ci“ na­šeg vre­me­na. I ne­ka se od­ri­ču Nje­go­ša kao „ge­no­cid­nog“ pi­sca.
Taj­na čo­je­ku – čo­vjek je naj­vi­ša – za­pi­sao je Nje­goš u na­sto­ja­nju da ob­ja­sni svo­je vri­je­me. Ni­je ga ob­ja­snio, ali nas je upu­tio da od­go­net­ne­mo tu taj­nu čo­vje­ka – sva­kog vre­me­na, pa i ovo­ga na­še­ga. Po­go­to­vo što okru­že­nje – na­ro­či­to oni „ve­li­ki“, sma­tra da po­sto­ji hom­mo bal­ca­ni­cus – u ne­ga­tiv­nom zna­če­nju tog poj­ma. Evo u na­še vri­je­me ak­tu­el­ne svjet­ske kri­ze ise­lje­ni­štva ili iz­bje­gli­štva, na­me­ću se po­seb­na pra­vi­la po­na­ša­nja ko­ja bi va­ži­la sa­mo za nas na Bal­ka­nu. Što va­ži za sve dru­ge na pla­ne­ti – ne va­ži za nas na Bal­ka­nu. Ovaj pa­sus sam po­čeo Nje­go­še­vom mi­šlju: ta­ko ću ga i za­vr­ši­ti. Ci­ti­ram – pa­ra­fra­zi­ram: ko pi­še u (na­rod­nim) iz­re­ka­ma (mu­dro­sti­ma) – tre­ba ga na iz­ust či­ta­ti.
Na­ve­de­nu mu­drost ra­zu­mio sam ova­ko: pod 1. Mo­ra se mak­si­mal­no uva­ža­va­ti i pro­u­ča­va­ti na­rod­na tra­di­ci­ja da bi bi­la je­dan od stu­bo­va no­sa­ča na­še­ga sta­va i po­na­ša­nja. I pod 2. Tre­ba­lo bi iz­u­ča­va­ti čo­vje­ka i sa aspek­ta nje­go­vih mo­ral­nih vri­jed­no­sti. Naj­no­vi­ji pri­mjer je po­na­ša­nje – ka­ja­nje dan­skog vi­so­kog funk­ci­o­ne­ra Un­pro­fo­ra u ne­mir­noj Ju­go­sla­vi­ji, pu­kov­ni­ka ko­ji pre­i­spi­tu­je svo­je sta­vo­ve u vri­je­me ra­ta u Ju­go­sla­vi­ji 1991-1995. go­di­ne, na pod­ruč­ju Hr­vat­ske, za ko­je po­sto­je dvi­je ver­zi­je: ne­kad i sad! Da bi osa­vre­meni­li tu mo­ral­nu ana­li­zu, pi­ta­mo se: ko se iz po­li­tič­ke eli­te opre­di­je­lio za taj po­ziv – po­sao i da li se opre­di­je­lio iz po­bu­da da po­mog­ne raz­vo­ju ze­mlje i dru­štva, a ko iz či­stog ko­ri­sto­lju­blja?
Je­dan mla­di is­tra­ži­vač iz Za­gre­ba – sve­u­če­li­šni pro­fe­sor – po­znat sa TV ekra­na, upra­vo po­ru­ču­je da bez do­bre ana­li­ze tra­di­ci­o­nal­nog po­na­ša­nja i mo­ral­nih oso­bi­na čo­vje­ka, te­že će se do­ći do po­uč­nog za­ključ­ka. U sva­kom slu­ča­ju je ri­ječ o pro­ce­su du­gog tra­ja­nja. A to je pro­ces po­mi­re­nja. A mi smo ta­kvog men­tal­nog sklo­pa da ono što za­mi­sli­mo da­nas – ho­će­mo da ostva­ri­mo – već sju­tra.
Vri­je­me je naj­bo­lje re­še­to – opet Nje­goš. Ono spo­ro ko­ra­ča – to smo već na­u­či­li. I bez one la­tin­ske mu­dro­sti Fe­sti­na len­te ili u nje­mač­kom pre­vo­du lang­sang aber zic­her. Po­žu­ri se la­ga­no!
(Autor je aka­de­mik)