U uslo­vi­ma oštre eko­nom­sko-du­žnič­ke kri­ze, kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je bez prav­nog is­ho­da, tra­ja­nja vr­ha vla­sti van de­mo­krat­ske kon­tro­le, skup­štin­ska re­zo­lu­ci­ja o ula­sku u NA­TO je no­va pred­sta­va za jav­nost, sma­tra li­der De­mo­sa Mi­o­drag Le­kić. On je u in­ter­vjuu za „Sput­njik” na­gla­sio da po­ziv­ni­ca za član­stvo u NA­TO ni­je ni sti­gla u Pod­go­ri­cu, „pa ovo eg­zal­ti­ra­no na­va­lji­va­nje na još za­tvo­re­na vra­ta ne sa­mo da je su­prot­no cr­no­gor­skoj isto­rij­skoj tra­di­ci­ji, već ne­u­ku­sno pod­sti­če auto­ko­lo­ni­jal­nu svi­jest u na­šoj ze­mlji”.
Go­vo­re­ći o to­me što je ve­ći­na u par­la­men­tu ne­dav­no usvo­ji­la re­zo­lu­ci­ju o NA­TO-u, Le­kić je re­kao da je ta pa­ra­pa­tri­ot­ska ope­ra­ci­ja oči­gled­no ima­la vi­še funk­ci­ja, u pr­vom re­du da se te­ška re­al­nost uslo­va u ko­ji­ma ži­ve gra­đa­ni za­mi­je­ni no­vom te­mom ula­ska u NA­TO.
Upi­tan ko­je bi, po­red skre­ta­nja pa­žnje sa re­al­nog ži­vo­ta gra­đa­na, mo­gle bi­ti dru­ge funk­ci­je po­li­ti­ke ko­ja je do­ve­la do ak­tu­e­li­zo­va­nja ove re­zo­lu­ci­je, Le­kić je re­kao da ih ima naj­ma­nje još če­ti­ri.
– Pr­vo, pod­sti­ca­nje po­dje­la i sva­đa u ze­mlji, jer ova te­ma du­bo­ko di­je­li gra­đa­ne Cr­ne Go­re. Na­i­me, vla­da­ju­ća stran­ka je i to­kom par­la­men­tar­ne ras­pra­ve de­fi­ni­sa­la ula­zak u NA­TO kao naj­zna­čaj­ni­ji dr­žav­ni in­te­res, da­ju­ći te­mi po­seb­nu dra­ma­tič­nost, ne­ku vr­stu kul­ta no­vog vi­šeg ci­lja. Mno­ga već ob­ja­vlje­na is­tra­ži­va­nja uka­zu­ju da vi­še od po­la sta­nov­ni­štva mi­sli dru­ga­či­je. Dru­go, tre­ba­lo je da upra­vo re­zul­ta­ti gla­sa­nja u par­la­men­tu pri­kri­ju re­al­nu sli­ku ras­po­lo­že­nja gra­đa­na po­vo­dom tog pi­ta­nja – re­kao je Le­kić.
Ka­ko sma­tra, tre­će je što je ri­tu­al­no for­si­ra­nje re­zo­lu­ci­je u Skup­šti­ni bi­lo na­ja­va da na iz­bo­ri­ma idu­će go­di­ne cen­tral­na te­ma ne­će bi­ti su­o­ča­va­nje sa re­al­nim, ži­vot­nim, na­go­mi­la­nim pro­ble­mi­ma Cr­ne Go­re, već dra­mom ula­ska ze­mlje u NA­TO.
– Tu će opet no­si­o­ci vla­sti pro­pa­gand­no i ig­no­rant­ski pod­sti­ca­ti one de­ma­go­ško pri­mi­tiv­ne te­me o po­dje­la­ma na par­ti­za­ne i čet­ni­ke, re­zer­vi­šu­ći za se­be sta­tus par­ti­za­na. Sa­mo što su oni pra­vi par­ti­za­ni u  Dru­gom svjet­skom ra­tu vi­še vo­lje­li Ru­se, dok ovi no­vi vi­še vo­le Ame­ri­kan­ce. Da ni­je ozbilj­na, ova te­ma bi bi­la ve­o­ma ko­mič­na. U ob­ja­šnje­nju če­tvr­tog raz­lo­ga tre­ba pod­sje­ti­ti da zbog ne­iz­gra­đe­ne prav­ne dr­ža­ve EU upor­no tra­ži kon­kret­ne re­zul­ta­te u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la, i to na vi­so­kom ni­vou, kao uslo­va za na­pre­do­va­nje Cr­ne Go­re u evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma. Ni­je te­ško za­klju­či­ti da se iza iz­u­zet­no ja­ke jav­ne oda­no­sti NA­TO-u od vr­ha cr­no­gor­ske vla­sti, po­seb­no onih nje­nih čla­no­va pod sjen­ka­ma kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je, kri­ju oče­ki­va­nja da će im se upra­vo zbog te oda­no­sti pro­gle­da­ti kroz pr­ste u me­đu­na­rod­nim kru­go­vi­ma. Dru­gim ri­je­či­ma, da ne­pri­jat­ni do­si­jei o nji­ma osta­nu još u la­di­ca­ma – ka­zao je Le­kić.  
Ka­ko je po­ru­čio, pri­pa­da onoj ve­ći­ni u Cr­noj Go­ri ko­ja za­stu­pa de­mo­krat­ski prin­cip da o ovom pi­ta­nju tre­ba od­lu­či­ti na re­fe­ren­du­mu. Le­kić na­vo­di da je i u pro­gra­mu De­mo­sa pre­ci­zno za­pi­sa­no da je za ula­zak Cr­ne Go­re u voj­ne sa­ve­ze po­treb­no ne­po­sred­no iz­ja­šnja­va­nje gra­đa­na na re­fe­ren­du­mu.
– Na to­me će­mo ne sa­mo in­si­sti­ra­ti u da­ljoj po­li­tič­koj di­na­mi­ci, već će­mo do kra­ja i jav­no de­mi­sti­fi­ko­va­ti po­za­di­ne dru­ga­či­jih va­ri­jan­ti od­lu­či­va­nja – ka­že li­der De­mo­sa.
Na­veo je da su zva­nič­ni­ci NA­TO-a jav­no is­ti­ca­li da je za upu­ći­va­nje po­ziv­ni­ce po­treb­no, iz­me­đu osta­log, za­do­vo­lji­ti dva glav­na uslo­va – mjer­lji­ve re­zul­ta­te u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je i ja­snu ve­ćin­sku vo­lju gra­đa­na za pri­jem u NA­TO.
M.V.


Od afe­ra do atlant­skih in­te­gra­ci­ja

Le­kić sma­tra da je i afe­ra „De­pe­ša”, ov­da­šnji Vi­ki­liks, ot­kri­la ka­ko do­ma­ći zva­nič­ni­ci u raz­go­vo­ri­ma sa stra­nim di­plo­ma­ta­ma pla­si­ra­ju pri­če da su pro­tiv NA­TO-a na do­ma­ćem te­re­nu pri­mi­tiv­ne, mrač­ne, ana­hro­ni­stič­ke sna­ge.
– S dru­ge stra­ne, do­ma­ći po­je­din­ci i gru­pe in­vol­vi­ra­ni u ko­rup­ci­o­na­ške afe­re pre­ko oda­no­sti NA­TO-u na­sto­je da uhva­te voz isto­rij­ske pro­gre­siv­no­sti, pa i mo­der­no­sti. I to je zbi­lja iro­ni­ja si­tu­a­ci­je ko­ja bi tre­ba­lo ne da ob­ra­du­je, već ozbilj­no da za­bri­ne za­in­te­re­so­va­ne me­đu­na­rod­ne part­ne­re. Da, eti­ke­ti­ra se i Ru­si­ja, ko­ja, ne is­klju­ču­jem, ima kao i dru­gi svo­je sta­vo­ve, pa i in­te­re­se po­vo­dom istog pi­ta­nja, ma­da lič­no ni­sam imao baš ni­jed­nu pri­li­ku da to i is­ku­stve­no uočim – na­vo­di Le­kić.


Po­treb­na re­al­na spolj­na po­li­ti­ka

Po mi­šlje­nju Mi­o­dra­ga Le­ki­ća, Cr­na Go­ra tre­ba da vo­di ozbilj­nu, osmi­šlje­nu, do­sto­jan­stve­nu, re­a­li­stič­ku spolj­nu po­li­ti­ku, ko­jom bi pri­mar­no šti­ti­la svo­je da­na­šnje in­te­re­se, ujed­no po­štu­ju­ći svo­ju za­ni­mlji­vu, „usu­đu­jem se re­ći li­je­pu i bo­ga­tu isto­ri­ju”.
– Ka­da se za­la­žem za re­a­li­stič­ku spolj­nu po­li­ti­ku, mi­slim da tre­ba iz­bje­ći dvi­je kraj­no­sti. Jed­nu in­fe­ri­or­nu, od­lu­ču­ju­će pri­la­go­đe­nu pri­stu­pu da tre­ba slu­ša­ti iza­bra­nog sa­ve­zni­ka na ba­zi pro­ci­je­ne da se s jed­ne stra­ne ra­di o naj­ja­čoj si­li, a s dru­ge da će se sa­ve­znik za­la­ga­ti za sta­tus kvo u ovoj ze­mlji. Ovaj pri­stup je oči­gled­no ba­zi­ran na po­je­di­nač­nim i grup­nim in­te­re­si­ma ak­tu­el­ne po­li­tič­ke eli­te, uz ali­bi obra­zlo­že­nje da smo „slam­ka me­đu vi­ho­ro­ve” – sma­tra li­der De­mo­sa.
Na­vo­di da je dru­ga po­gre­šna kraj­nost mo­gu­ća umi­šlje­nost o po­seb­noj sna­zi na­še dr­ža­ve.