Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić


Po­li­ti­ča­ri, i u vla­sti i u opo­zi­ci­ji, ubi­je­đe­ni su da na­rod, obič­ni lju­di ima­ju krat­ko pam­će­nje, za­bo­rav­ni su - ne sje­ća­ju se što je i ju­če bi­lo. Pri­ti­snu­tost ži­vot­nim mu­ka­ma i du­go­go­di­šnje ras­pa­me­ći­va­nje uči­ni­li su svo­je: sa gu­bit­kom pa­me­ti iz­gu­bi­li su i pam­će­nje. Da­ta obe­ća­nja, ne sa­mo vla­sto­dr­ža­ca već i opo­zi­ci­o­nih vo­đa ne po­mi­nju se - svi se pra­ve kao da ni­šta ni­je obe­ća­va­no.A šta je sve „go­spo­dar” obe­ća­vao gra­đa­ni­ma od ka­da je po­čeo da sto­lu­je Cr­nom Go­rom da­le­ke 1991. god. te­ško je na­bro­ji­ti. Ko vi­še po­mi­nje nje­go­va obe­ća­nja o sve­moć­nom tr­ži­štu i efi­ka­snoj pri­vre­di (ko­ja će bi­ti ubr­zo uni­šte­na), nje­go­ve hva­lo­spje­ve o pri­va­ti­za­ci­ji, o to­me ka­ko će­mo uvo­đe­njem ka­pi­ta­li­zma ( da­ka­ko, pljač­ka­škog) svi da ži­vi­mo bo­lje.
Po­vod za ovu ko­lum­nu je­ste „go­spo­da­re­vo” ne­dav­no istu­pa­nje na TV Cr­ne Go­re- nje­go­ve pri­jet­nje i uput­stva gra­đa­ni­ma šta mo­gu, a šta ne mo­gu da či­ne na pro­te­stu za­ka­za­nom za 27. sep­tem­bar.( Dan, 9.9.2015)
Stav Vla­de je, iz­ja­vio je „go­spo­dar”, da sva­ko ima pra­vo da pro­te­stu­je, u okvi­ri­ma „ustav­nog i de­mo­krat­skog”, ali je pritom pri­pri­je­tio da „ako ne­ko mi­sli da dje­lu­je va­nin­sti­tu­ci­o­nal­no, grd­no se va­ra”, jer je „dr­ža­va Cr­na Go­ra sprem­na da šti­ti ustav­ni po­re­dak”.
Da bu­de­mo na­či­sto: pra­vo na pro­te­ste ne za­vi­si od sta­va tvo­je vla­de» go­spo­da­ru»-to pra­vo je ga­ran­to­va­no Usta­vom i za­ko­ni­ma Cr­ne Go­re i svim me­đu­na­rod­nim ak­ti­ma o ljud­skim pra­vi­ma i slo­bo­da­ma.
Opo­zi­ci­ja (je­dan njen dio) te­ško je op­tu­že­na- pro­te­sti­ma ho­će da po­ša­lje „di­rekt­nu po­ru­ku” „me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci” da je „Cr­na Go­ra ne­sta­bil­na”. Cilj je da se spri­je­či do­bi­ja­nje te to­li­ko pri­želj­ki­va­ne Po­ziv­ni­ce.
Li­de­ri DF-a ,ni ma­nje ni vi­še, pri­zi­va­ju „afrič­ko pro­lje­će” i „va­nin­sti­tu­ci­o­nal­nim me­to­da­ma, ne če­ka­ju­ći iz­bo­re, ho­će da svrg­nu vlast”, iz­ja­vio je na­lju­će­ni „go­spo­dar”.
Opo­zi­ci­ja, da­kle, tre­ba da bu­de str­plji­va, da pri­če­ka iz­bo­re i da u in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­me smi­je­ni vlast.
O ka­kvim to iz­bo­ri­ma “go­spo­dar pri­ča?Svu­da u svi­je­tu gdje po­sto­je dik­ta­tu­re, dik­ta­to­ri „na­mje­šta­ju” iz­bo­re- ko je po­bjed­nik, a ko gu­bit­nik una­pri­jed se zna.
Ta­ko je i sa na­šim dik­ta­to­rom-ni­je nje­gov po­sao da omo­gu­ći iz­bo­re ko­ji bi ga uklo­ni­li s vla­sti.
Po­mi­nje i in­sti­tu­ci­je si­ste­ma!Ka­kve cr­ne in­si­tu­ci­je i ka­kav si­stem? Zna­mo i ka­kav je si­stem i ka­kve su mu in­sti­tu­ci­je.Zna­mo i ko ih kon­tro­li­še. Sve je pod nje­go­vom kon­tro­lom- sve je nje­go­vo!
Da­na­šnjeg bud­nog ču­va­ra de­mo­kra­ti­je (go­spo­da­ra) mo­ra­mo pi­ta­ti da li je sa svo­jom dru­ži­nom u ja­nu­a­ru 1989. „dje­lo­vao u okvi­ri­ma ustav­nog i de­mo­krat­skog» i da li su ta­da po­mi­nja­li in­sti­tu­ci­je si­ste­ma? O in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma ni­je bi­lo ni po­me­na, iako su “go­spo­dar i svi nje­go­vi paj­ta­ši, osim Mo­mi­ra Bu­la­to­vi­ća, bi­li u naj­u­žem ru­ko­vod­stvu SSO Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re-is­pi­li­li se u vri­je­me i uz po­dr­šku sta­rog ru­ko­vod­stva.
Pre­vrat je iz­vr­šen ka­ko je iz­vr­šen- uz po­moć pre­va­re­nog na­ro­da i DB Sr­bi­je na uli­ci su uze­li vlast. Ka­da je tre­ba­lo da se do­če­pa­ju vla­sti ni­je im ni na­kraj pa­me­ti bi­lo da dje­lu­ju “in­sti­tu­ci­o­nal­no i de­mo­krat­ski”.
A sa­da „go­spo­dar” po­mi­nje in­sti­tu­ci­je si­ste­ma i tra­ži po­što­va­nje „ustav­nog i de­mo­krat­skog” po­ret­ka. Ako je i od nje­ga - mno­go je! Pre­kr­da­šio je!
I na­god­ba DF-a sa gra­đa­ni­ma ni­je po „go­spo­da­re­voj” vo­lji-mno­go ga iri­ti­ra. Pred­lo­že­ne mje­re po­ga­đa­ju i nje­ga i nje­go­vu „eli­tu” . S pra­vom se tra­ži da se „od­li­je gdje je pre­pu­na­no” i po­stri­že gdje „pre­du­gač­ko”. A „pre­pu­na­nog” i „pre­du­gač­kog” ima po­do­sta!
Ma ko­li­ko „go­spo­da­ru” te­ško pa­la na­god­ba DF sa gra­đa­ni­ma, ne­ma mje­sta za ljut­nju-to je je­di­ni na­čin da im se po­mog­ne da pre­ži­ve.
I ti si „go­spo­da­ru” sa svo­jom dru­ži­nom 1989. go­di­ne tra­žio da se po­bolj­ša ta­da­šnji „te­žak” po­lo­žaj rad­nič­ke kla­se. Tra­ži­li ste i da se odu­zme ne­za­ko­ni­to ste­če­no bo­gat­stvo.
Sa uli­ce, a ne iz in­sti­tu­ci­ja si­ste­ma, po­ru­či li ste svo­jim men­to­ri­ma (sta­rom ru­ko­vod­stvu): „Sa­mo vi idi­te”.Oni su , kao što zna­mo ,po­šli, a ti „go­spo­da­ru” i tvo­ji pri­vr­že­ni­ci, ne­ma ni po­me­na da će te po­ći dje­lo­va­njem opo­zi­ci­je u „in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma”. A da li će­te po­ći „dje­lo­va­njem” na uli­ci (pro­te­sti­ma) to će­mo tek da vi­di­mo.
Me­đu de­mon­stran­ti­ma- pa­će­ni­ci­ma ima i onih ko­ji su 1989. go­di­ne bi­li u pri­li­ci da ču­ju „go­spo­da­re­vo obe­ća­nje” da „ni­ka­da vi­še rad­ni­ci ne­će ra­di­ti za mje­seč­nu pla­tu u iz­no­su od 1.500 ma­ra­ka” i da će se „slu­žbe­ne li­mu­zi­ne i re­zi­den­ci­je od­mah pro­da­ti”.
Ka­ko da­nas zvu­či je­dan od za­htje­va (pe­ta tač­ka) Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra mi­tin­ga stu­de­na­ta i rad­ni­ka, odr­ža­nog ok­to­bra 1988. go­di­ne, ko­jim se od pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne zah­ti­je­va­lo “da se svim funk­ci­o­ne­ri­ma ko­ji su pod­ni­je­li ostav­ke ne do­zvo­li iz­la­zak iz ze­mlje, dok se ne pre­i­spi­ta nji­ho­va od­go­vor­nost i po­ri­je­klo imo­vi­ne ko­ju su ne­za­ko­ni­to ste­kli”.
Bi­lo bi do­bro ka­da bi glad­ni rad­ni­ci , pen­zi­o­ne­ri i ne­za­do­volj­ni stu­den­ti na pro­te­stu 27. sep­tem­bra upu­ti­li ovaj za­htjev no­vom „go­spo­da­ru” i nje­goj ka­ma­ri­li, ko­je opo­zi­ci­ja op­tu­žu­je da ži­ve u ras­ko­ši i bo­gat­stvu, ste­če­nom kri­mi­na­lom i ko­rup­ci­jom.
Ne­maš pra­vo ni za­kon­sko ni mo­ral­no „go­spo­da­ru”, da učiš gra­đa­ne – pa­će­ni­ke ka­ko će se bo­ri­ti za pra­vo na ži­vot, za slo­bo­du i stvar­nu de­mo­kra­ti­ju.Zna se ka­ko se ru­še dik­ta­tu­re u svi­je­tu- pro­te­sti­ma, štraj­ko­vi­ma, ne­sa­rad­njom, boj­ko­ti­ma, ot­ka­zi­va­njem po­slu­šno­sti.
Va­kat je da i mi us­pra­vi­mo, po­dig­ne­mo gla­ve, da se oku­ra­ži­mo, uje­di­ni­mo i da, i nje­mu i nji­ma po­ru­či­mo: „Idi­te, va­šeg ja­ha­nja bi­lo je do­sta “!