Pi­še: PE­RI­VO­JE PO­PO­VIĆ


Ta­ko­zva­ni ve­li­ki voj­vo­da Mir­ko Stan­kov Pe­tro­vić ( ne pri­sta­je mu, ni­ka­ko mu i ni­ka­da ne pri­li­či sve­to­pe­trov­sko ime Nje­goš ) bio je i za­u­vi­jek je­ste i pri­je sve­ga je­ste ubi­ca ne­ja­či: že­na, dje­ce, sta­ra­ca, ne­du­žne i ne­moć­ne si­ro­ti­nje. On je bio, je­ste i osta­će po­naj­već­ma upam­ćen kao ne­mi­lo­srd­ni krv­nik sop­stve­nog na­ro­da, Cr­no­go­rac ko­ji je bes­kru­pu­lo­zno i ne­za­si­to ubi­jao Cr­no­gor­ce i Br­đa­ne ( Vi­di: Mi­lo­van Iva­no­vić: Ku­či me­đu brd­skim i ma­li­sor­skim ple­me­ni­ma - krat­ki kurs, Pod­go­ri­ca, 2007, str. 68 -70; po­treb­no je na­po­me­nu­ti da je poč. isto­ri­čar prof. Iva­no­vić bio za­kle­ti po­no­sni Cr­no­go­rac ! ). V. Mir­ko je bio Sr­bin ko­ji je bes­kru­pu­lo­zno i ne­u­mo­lji­vo ubi­jao Sr­be - ne­za­šti­će­nu i pre­va­re­nu ne­jač. Je li to mo­tiv, je li to osnov­ni po­ziv da­na­šnjim Cr­no­gor­ci­ma da ne­za­si­tom zlo­tvo­ru sop­stve­nog ro­da po­dig­nu spo­me­nik u glav­nom gra­du Cr­ne Go­re?
Ot­kad se to Cr­no­gor­ci iden­ti­fi­ku­ju, po­zna­ju i sa­mo­po­tvr­đu­ju pre­ma ge­no­cid­nim ubi­ca­ma? Zar je do­volj­no ne­do­stoj­no po­li­ti­kant­sko “uvje­re­nje” da je V. Mir­ko ubi­jao omra­že­ne Sr­be i da je ta­ko oba­ve­zno za­slu­žio da mu da­na­šnji Cr­no­gor­ci po­dig­nu ( ob­no­ve, ka­žu ) spo­me­nik? Ka­ko to da se ve­li­či­na sa­vre­me­nog cr­no­gor­stva mje­ri ko­li­či­nom mr­žnje i pre­zi­ra pre­ma srp­stvu, bu­du­ći da je, isto­rij­ski gle­da­no, ri­ječ o ne­sum­nji­vo kom­ple­men­tar­nim vri­jed­no­sti­ma sa za­jed­nič­kim ime­ni­te­ljem za sva vre­me­na!?
Lju­di, ku­mim vas Bo­gom, Ča­šću i Po­ro­di­ca­ma va­šim - voj­vo­da Mir­ko je ubi­jao sre­da: lju­de, ne­moć­ne, mla­de, sta­re, mu­ško, žen­sko; go­lo­ru­ke i pre­va­re­ne LjU­DE!
Ni­je Gra­ho­vac do­vo­ljan za is­ku­plje­nje! A ni to što je bio naj­bli­ži srod­nik , ali i sa­va emi­nen­ci­ja i cr­na ru­ka dvo­ji­ce zna­me­ni­tih cr­no­gor­skih knja­že­va! A ni to što je bio skrom­ni ep­ski pje­snik! Knja­že­vi i po­to­nji Kralj, car ju­na­ka i an­to­lo­gij­ski pje­snik, bi­li su svjet­ski ugled­ne lič­no­sti, kraj svih ma­na, a V. Mir­ko osta­je u ni­vou osred­njeg ple­men­skog star­je­ši­ne - “da ne bje­še pod onim ime­nom...”
Pi­tam vas po­što­va­ni gra­đa­ni Pod­go­ri­ce ( za ko­ju V. Mir­ko ni­ka­da ni­šta vri­jed­no pam­će­nja uči­nio ni­je i ni vi­dio je ni­je, osim sa kr­va­vih kuč­kih br­da) i je­di­ne nam Cr­ne Go­re, da li je Na­ser Orić za­slu­žio spo­me­nik u Bra­tun­cu ( o Sre­bre­ni­ci se, ka­žu, već sve zna ? ) ili mo­žda Ha­šim Ta­či po­red Vi­so­kih De­ča­na? Mo­gu­će (!?) da bi baš odav­de i sa­da tre­ba­lo da kre­ne ini­ci­ja­ti­va da se An­ti Pa­ve­li­ću po­dig­ne spo­me­nik u Ja­se­nov­cu, ili još bo­lje na pro­sto­ru ( iz raz­lo­ga bo­go­čo­vječ­no­sti ne spo­mi­njem ime mje­sta ) gdje je bio pr­vi i je­di­ni u svi­je­tu na­ci­stič­ki konc-lo­gor za dje­cu?! Ni­je isto re­ći će ne­ko - ne ni­je isto, uža­sno je, jer je ne­dje­lo voj­vo­de Mir­ka - na­še ne­dje­lo!
Spo­me­nik u či­jim je te­me­lji­ma ne­vi­na krv dje­ce u ko­li­jev­ci ne mo­že da op­sta­ne. Jed­nom ga je vri­je­me ili ne­vri­je­me, ka­ko već ho­će­te, po­ru­ši­lo, a duh pra­ved­no­sti ili ne­prav­de, ko­me je što vo­di­lja - ne­u­mo­ljiv je, ta­ko da i čo­vjek i ne­čo­vjek osta­ju za vi­je­ke ne­moć­ni i pri­vre­me­ni pred tom si­lom.
“Da je iđe bra­ta na svi­je­tu” da po­mog­ne da se spri­je­či no­va, ko zna ko­ja već po re­du, po­ha­ra ( do­sto­jan­stva ) Ku­ča! Te­ku­ća po­moć u odr­ža­va­nju se­o­skih pu­te­va je re­dov­na oba­ve­za za­jed­ni­ce (Gra­da Pod­go­ri­ce ) i ni­ka­ko ne mo­že da se po­i­ma kao ne­ka­kva na­dok­na­da vječ­nog osje­ća­nja bo­la i gor­ko na­ru­še­nog mi­ra i po­no­sa!
A za vi­je­ke pred Go­spo­dom i me­đu lju­di­ma osta­je mo­ja na­da da mo­gu ba­rem sop­stve­nim hu­dim sa­mo­žr­tvo­va­njem da opo­me­nem za­blu­dje­le sa­vre­me­ni­ke usred vječ­nog po­sr­nu­ća pred na­mu­če­nim pre­ci­ma i ča­snim po­tom­ci­ma.