Pi­še: Vla­di­slav Daj­ko­vić


Po­što­va­ni g-di­ne Gar­če­vi­ću, su­bli­mi­ra­ju­ći Vaš put od po­li­tič­kog ano­ni­mu­sa, pa do par­tij­skog ko­or­di­na­to­ra i ne baš omi­lje­ne oso­be u Cr­noj Go­ri, mo­gu se iz­vu­ći broj­ne po­u­ke. Na­i­me, još pam­ti­mo ka­da ste se, u pro­pa­gand­nom spo­tu, od­jed­nom uka­za­li na sa­mom po­čet­ku na­tov­ske kam­pa­nje, še­ret­ski sa­mi(!) še­ta­ju­ći par­kom sa ru­kom u dže­pu. Još ta­da ste osta­vlja­li uti­sak eks­po­nen­ta vla­sti, otu­đe­nog od na­ro­da. Ta te­za se ob­i­sti­ni­la ka­da ste, u tom urat­ku, po­zva­li mla­de lju­de da se ‘’sret­ne­te’’ po pod­go­rič­kim lo­ka­li­ma i ka­fi­ći­ma, da ras­pra­vlja­te o NA­TO-u. Jer, po va­ma, pro­ces NA­TO in­te­gra­ci­ja je te­ma o ko­joj se mo­že ras­pre­da­ti uz ka­fi­cu, po ka­fi­ći­ma. Bi­lo je od­mah ja­sno da će se Va­ša kam­pa­nja na­sta­vi­ti u tom ma­ni­ru: otu­đe­no i eli­ti­stič­ki.
Na­rod ka­že: kad te za­ni­ma ka­kva je ne­ko oso­ba, pr­vo po­gle­daj ko­li­ko je ci­je­njen u svom se­lu, kra­ju. Vi ste u Mu­ri­nu, u su­šti­ni: per­so­na non gra­ta. A i ka­ko bi bi­lo dru­ga­či­je? Vaš sva­ko­dnev­ni po­sao je re­kla­mi­ra­nje ubi­ca va­ših, do ju­če - mje­šta­na. Vi re­pre­zen­tu­je­te ubi­ce ma­lo­ljet­ne dje­ce va­ših, do ju­če, pr­vih kom­ši­ja. Na­kon što je Po­kret za ne­u­tral­nost ba­cio svje­tlo na či­nje­ni­cu da ste za­pra­vo iz Mu­ri­na, po­če­li ste na­gla­še­no da se ne­spret­no va­di­te i go­vo­ri­te ka­ko ima­te do­bar od­nos sa mje­šta­ni­ma, i, čak, ka­ko če­sto igra­te fud­bal u toj MZ. Ne­što sa­svim lič­no: ni­je bi­lo po­treb­no pu­no is­tra­ži­va­ti kod mje­šta­na u Mu­ri­nu, da bih do­znao da ste omi­lje­ni sa­mo me­đu onim di­je­lom ro­đa­ka ko­ji se - ima­ju­ći u vi­du Va­še ve­ze (u DPS-u) – na­da­ju po­ne­koj pri­vi­le­gi­ji ili za­po­sle­nju.
Ipak, za­hva­lju­ju­ći Va­ma i Va­šim še­fo­vi­ma, Cr­na Go­ra ima isto­rij­sku šan­su da po­sta­ne pr­vak u NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma. Na­ža­lost, ta ti­tu­la ni­je po­hval­na, ma­kar ne u oči­ma slo­bod­nih lju­di. Cr­na Go­ra bi, ta­ko, po­sta­la pr­va ze­mlja ko­ju je bom­bar­do­vao NA­TO sa­vez, a ko­ja je ne­što ka­sni­je po­sta­la nje­gov član.
Za­tim, ‘’Afe­ra de­pe­še’’. Te dvi­je ri­je­či bi u istin­ski de­mo­krat­skim ze­mlja­ma bi­le do­volj­ne. Ipak, ov­dje je po­treb­no uvi­jek iz­no­va po­na­vlja­ti šta je ot­kri­la ova afe­ra. Afe­ra De­pe­še (ko­ja je na uvid jav­no­sti do­šla na­kon što je Po­kret za ne­u­tral­nost dnev­ni­ku Dan do­sta­vio po­vjer­lji­va do­ku­men­ta) pot­pu­no je ras­krin­ka­la ma­ni­pu­la­ci­je vla­da­ju­će gar­ni­tu­re, a sa­mim tim i Vas, i po­ka­za­la da Vi ni­je­ste na­ci­on­la­ni, ka­ko vo­li­te da se pred­sta­vi­te, već par­tij­ski ko­or­di­na­tor za NA­TO.
Po­ka­za­lo se, da ste la­ži­ra­li pro­ce­nat gra­đa­na ko­ji se pro­ti­vi NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma (za 11 od­sto!), ali vi se ni­je­ste ba­vi­li onim što je obje­lo­da­nje­no, ne, već onim ko je to ura­dio. Da­kle, svu su­šti­nu ste, ti­pič­no in­for­mer­ski, za­o­bi­šli i kao da­vlje­nik se uhva­ti­li za slam­ku spa­sa, ko­ja vas ni­je spa­si­la, do­tu­ra­ju­ći jav­no­sti spi­ner­ske ob­ma­ne da su to obje­lo­da­ni­li pro­tiv­ni­ci dr­ža­ve.
Ne za­bo­ra­vi­te jed­nu va­žnu stvar: da je da­nas 1999. go­di­na, go­di­na NA­TO bom­bar­do­va­nja, Vi biste bi­li pro­tje­ra­ni iz Cr­ne Go­re, kao iz­daj­nik i ko­la­bo­rant ne­pri­ja­telj­ske voj­ske. Tre­ba li pod­sje­ća­ti: 1999. go­di­ne na vla­sti su bi­li ap­so­lut­no isti lju­di. Osim što je, mo­žda, u me­đu­vre­me­nu, sta­sao ne­ki par­tij­ski bot (omla­di­nac) i pre­u­zeo po­ko­ju funk­ci­ju. Go­spo­di­ne Gar­če­vi­ću, da li je iko pro­ce­su­i­ran zbog bru­tal­no la­ži­ra­nih po­da­ta­ka iz afe­re ‘’De­pe­še’’? Za­što ni­je?
Va­žno je na­po­me­nu­ti i to da se u afe­ri ‘’De­pe­še’’ na­la­ze ja­sne in­struk­ci­je pro­sli­je­đe­ne cr­no­gor­skim NA­TO pro­mo­te­ri­ma ko­je gla­se, iz­me­đu osta­lih: iz­bje­ga­va­nje pri­če o bom­bar­do­va­nju 1999. jer na­rod ni­je za­bo­ra­vio; ne spo­mi­nja­ti či­nje­ni­cu da su ze­mlje po­put Al­ba­ni­je, Ru­mu­ni­je, Bu­gar­ske čla­ni­ce NA­TO-a, već pri­li­kom re­kla­mi­ra­nja u fo­kus sta­vi­ti raz­vi­je­ne ze­mlje po­put Nor­ve­ške i Fran­cu­ske; da se is­ti­če ko­li­ko su eko­nom­ski pro­spe­ri­ra­le ze­mlje ko­je su ušle u NA­TO (vi­di­mo na pri­mje­ru Grč­ke ko­li­ko joj je član­stvo u NA­TO-u po­mo­glo!); da se is­tak­ne ko­li­ko je sto­pa ne­za­po­sle­no­sti sma­nje­na u svim čla­ni­ca­ma NA­TO-a (a ova­mo: Por­tu­gal i Špa­ni­ja do­sti­gli isto­rij­ske ze­ni­te po pi­ta­nju ne­za­po­sle­no­sti!); da se jav­no­sti pre­do­či ko­li­ko su bez­bjed­ne NA­TO čla­ni­ce (SAD, V. Bri­ta­ni­ja, Špa­ni­ja i Fran­cu­ska u po­sled­njih 15 go­di­na me­te bru­tal­nih te­ro­ri­stič­kih na­pa­da, i po­red to­ga što su osni­va­či NA­TO sa­ve­za), i slič­ni pri­mje­ri in­struk­ci­ja.
Na kra­ju, go­spo­di­ne Gar­če­vi­ću, za­mo­li­ću Vas da od­go­vo­ri­te na sle­de­ća pi­ta­nja, ne iz lič­nih sim­pa­ti­ja pre­ma Po­kre­tu za ne­u­tral­nost ili me­ni lič­no, već zbog jav­no­sti jer je ri­ječ o naj­va­žni­jem dru­štve­nom i dr­žav­nom pi­ta­nju Cr­ne Go­re:
Za­što kon­stant­no spi­nu­je­te jav­nost i la­ži­ra­te po­dat­ke o pro­cen­tu ZA i PRO­TIV? Da li je to ta­ko­đe in­struk­ci­ja iz Bri­se­la ili ste po­bor­nik vje­ro­va­nja da sto­ti­nu pu­ta iz­go­vo­re­na laž po­sta­je isti­na? Ko­li­ko će nas član­stvo u NA­TO tač­no(!) ko­šta­ti, a ne uslov­no, kao što zna­te da ka­že­te? Od ko­ga nas NA­TO bra­ni, ka­da smo okru­že­ni sve sa­mim čla­ni­ca­ma NA­TO-a: Hr­vat­skom, Al­ba­ni­jom, Ita­li­jom (na mo­ru), Bu­gar­skom, Ma­đar­skom, Ru­mu­ni­jom, dok je BiH u Part­ner­stvu za mir, a Ko­so­vo pro­tek­to­rat NA­TO-a. Ta­ko­đe, va­žno je is­ta­ći i da je Sr­bi­ja ne­dav­no pot­pi­sa­la IPAP spo­ra­zum sa NA­TO sa­ve­zom. Za­što kon­stant­no ne­tač­no ma­ni­pu­li­še­te i per­fid­no (i pre­ko su­bli­mi­nal­nih po­ru­ka u NA­TO pro­pa­gand­nim spo­to­vi­ma!) iz­jed­na­ča­va­te pro­ces EU i NA­TO in­te­gra­ci­ja? Na kon­cu: ako ste ta­ko si­gur­ni u va­šu ide­ju i, ka­ko ka­že­te, ra­stu­ću po­dr­šku NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma – za­što sve agil­ni­je iz­bje­ga­va­te re­fe­ren­dum po tom pi­ta­nju?
Po­kret za ne­u­tral­nost se za­la­že za EU in­te­gra­ci­je po prin­ci­pu ne­u­tral­nih čla­ni­ca EU, po­put, re­ci­mo, Austri­je, Ir­ske ili Mal­te. Uko­li­ko ste či­ta­li Li­sa­bon­ski spo­ra­zum, bi­će Vam ja­sno da po sta­vu istog spo­ra­zu­ma 42/7 Ir­ska kla­u­zu­la ga­ran­tu­je ne­u­tral­nost i bez­bjed­nost svim čla­ni­ca­ma EU, ne­za­vi­sno od to­ga da li su čla­ni­ce NA­TO-a ili ne. Da po­ja­snim: uko­li­ko Mal­ta, hi­po­te­tič­ki, kao ne­u­tral­na ze­mlja u okvi­ru EU bu­de me­ta na­pa­da, sve(!) osta­le ze­mlje čla­ni­ce EU ima­ju oba­ve­zu da joj - „svim ras­po­lo­ži­vim sred­stvi­ma“ - pru­že za­šti­tu i me­ha­ni­zme za od­bra­nu.
To, go­spo­di­ne Gar­če­vi­ću, na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin de­mon­stri­ra da ne­u­tral­nost ne mo­ra, a pri­o­ri – ka­ko ste pri­je ne­ki dan per­fid­no na­tuk­nu­li - bi­ti ga­ran­to­va­na od stra­ne Ru­si­je, ko­ja Vam je oči­to trn u oku. No ni­je sa­mo EU mo­gu­ći ga­rant ne­u­tral­no­sti, za što se za­la­že Po­kret za ne­u­tral­nost. I Uje­di­nje­ne na­ci­je mo­gu ga­ran­to­va­ti ne­u­tral­nost, što se mo­že vi­dje­ti na pri­mje­ru Turk­me­ni­sta­na.
Na kra­ju: da li iko u Cr­noj Go­ri vje­ru­je da oni ko­ji vla­da­ju na ba­zi afe­ra „Sni­mak“ i „De­pe­ša“, oni ko­ji su če­tvrt de­ce­ni­je uzur­pi­ra­li vlast, oni ko­ji su se enorm­no obo­ga­ti­li na ra­čun gra­đa­na, da ti isti lju­di – či­ji je go­spo­din Gar­če­vić sa­mo je­dan od eks­po­ne­na­ta – sa­da iz ple­me­ni­tih po­bu­da bri­nu o bez­bjed­no­sti Cr­ne Go­re i NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma?
Ne­ma di­le­me da je ri­ječ o još jed­noj pre­va­ri u ko­joj igru igra­ju nji­ho­vi lič­ni in­tre­si, sa­mo što je sa­da ri­ječ o spolj­no­po­li­tič­kom pla­nu.
(Autor je član UO Po­kre­ta za
ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re)