Piše : Zoran Piperović


Moram i ja, da se onako, sa strane uključim u priču oko potpredsjednika Radulovića, njegove izjave i reagovanja advokatske komore. Mada netipično. Jer sam netipično i učlanjen u nju.Prošao sam kroz iglene uši.Član za prijem, advokat Kuč Munaver, valjda iz Rožaja, bio je onomad protiv.Što je i normalno.Čovjek je znao sve o meni.Iako još ne znam ni dan danas, ko je taj i kako izgleda.Osim da sam čuo(uvijek pogrešno čujem) da je tip bio pravosnažno osuđivan.Što i dalje jeste.Iako ja mislim da nije.
Drugi član, advokat Tomislav Dedić, takođe je bio protiv.Ali je glasao za, zbog, kako je rekao, mog brata od ujaka- sudije Radomira Ivanovića.I tako me spasiše Kuči vitezovi Krajine mu (Gospodaru), desno krilo.Možda i lijevo, jer sam zaboravio kako glasi zdravica kralja Nikole mojoj kučkoj ujčevini.Doduše,Tomislav je bio ljut i na popa Velibora Džomića, govoreći mu da sam ja, kao izbor, najveća popova greška.Što je tačno.Da mu je Tomislav bio advokat, sada bi se Velibor kupao na Pržnu i ne bi se patio po Grčkoj.Dao mi je, nakon moje molbe, čvrstu popovsku riječ, da će bude li ga Peruničić kao vođu četničkog pokreta u sjenci, izgnao opet,njegov advokat biti Tomislav Dedić.Ko će drugi.Ako ćemo pošteno.
Nego, da se vratim na profesora Radulovića.Drag mi je čovjek.Ne samo zbog činjenice što je ujak moje dobre snahe Sandre, već što iskreno mislim da je dobronamjeran.Iako ona tri advokata nijesu lopovi.Naprotiv.
Volim ga i kad kaže : „Radićemo (skupština) do 15 do 19”.Znam da je mislio na 18 i 45 sati ili do 15 do 7 poslepodne.Ali, svejedno.15 do 19 kazati za vrijeme na časovniku, sjajna je rečenica.I treba je njegovati.
I sada glavno.Komora traži izvinjenje.Ne zbog 15 do 19, već zbog, odista neprimjerene rečenice.Ljuta Komora.Oštra.Bez pardona.A meni smiješno.Ne zato što sam prošao kroz iglene uši, već što su mi te iste uši(doduše, klempave) zaparane činjenicom da oštrinu Komore niko živi ozbiljno shvatiti neće.A zašto? Nema Komora samopoštovanja.A samopoštovanje nije kad sebe poštuješ.Naprotiv.Samopoštovanje je vrednosni sud trećeg lica u odnosu na Janka,Marka ili Komoru.Koji je sačinjen na iskustvenoj spoznaji.Koja gradi taj vrednosni sud u odnosu na nekoga.I taj sud sadrži jak oprez prema nekome.A taj oprez opet ima u sebi zasluženi respekt prema Janku,Marku ili Komori.Koji se sastoji u tome da ova dvojica, plus Komora ulivaju poštovanje u bližoj i daljoj okolini.Jer nikada , bez obzira na povod i bez obzira na napadača, ne daju na sebe.I glavno.To dokazuju sopstvenim primjerima.Advokate ubijaju(ja pisao o tome kolumne i zaradio neprijatelje), tuku, pljuju, kontrolišu detektorima kada ulaze u sud.Još malo, pa će, prohtje li se Vesni M. u Viši sud u Podgorici, ulaziti kroz dimnjak.I ništa.Tajac.Ja dadoh onomad vrednosni sud o jednoj presudi i umalo „poginuh“ od te iste Komore.Umjesto da od nje „pogine“ inicijator mog gonjenja- predsjednik Višeg suda u Podgorici.Čini mi se da se preziva Savić.Dakle, šta hoću da kažem? Da je neko iz sudske vlasti troje advokata nazvao lopovima, glasa Komora puštala ne bi.Jer kako rekoše iz moje matične kuće:“sudije su bogovi na Zemlji, a Vesna treba da ih vodi još 9 hiljada godina“.E, tu umre samopoštovanje.I nema spasa.I badava traženje izvinjenja od skupštine.Nije viteški. Neka se za promjenu traži ponekad i od onih pred kojima se zarađuje hleb, radeći.A imalo se oho-ho prilika.Ali hleb treba zaraditi i preko pogače.Samo je nužno pokazati snishodljivost.Ne vodeći pri tome računa da snishodljvost uvijek pojede samopoštovanje.Uvijek.Čak i kad nije 15 do 19.