Autor: Na­de­žda Mi­len­ko­vić


Ako je su­di­ti po kri­ti­ka­ma ko­je nam vlast sva­ko­dnev­no upu­ću­je, mi ne sa­mo da smo se po­ka­za­li kao ne­za­hval­ni, ne­go ni ne za­slu­žu­je­mo ovu vlast. Do­bro, mo­žda će­te vi re­ći da smo za­slu­ži­li baš ova­kvu vlast ili da smo ba­rem za­slu­žni što ima­mo ta­kvu vlast, ali to ni­je ono na šta vlast mi­sli kad mi­sli da je ni­smo za­slu­ži­li, ako se ra­zu­mi­je­mo.
A bu­du­ći da ova vlast po­štu­je pro­ce­du­re i sve ra­di tran­spa­rent­no (ne znam šta vam je tu smi­je­šno?) mo­gla bi usko­ro da ras­pi­še i jav­ni ten­der za na­bav­ku no­vog na­ro­da, a bo­ga­mi i ne­kih no­vih na­ci­o­nal­nih ma­nji­na.
Šta bi bi­li uslo­vi za po­bje­du na ten­de­ru? Pr­vi, ali, kao što se iz pri­lo­že­nog mo­že za­klju­či­ti, ne i do­vo­ljan uslov je da taj na­rod nat­po­lo­vič­no gla­sa za ovu vlast. Da se ra­zu­mi­je­mo, gla­sa­nje je­ste va­žno, ali po­sle taj na­rod mo­ra i da umi­je da ka­že ”hva­la”, a ne kao ovaj ko­ji ni ”hva­la” da ka­že pre­mi­je­ru za sve što či­ni za nje­ga (na­rod, ne pre­mi­je­ra). Osim to­ga, mo­ra i da ima eli­tu ko­ja će po­dr­ža­va­ti vlast, a ne kao ovaj na­rod ko­ji ima vlast ko­ja eli­tom pro­gla­ša­va one ko­ji ne po­dr­ža­va­ju vlast, a eli­tu ko­ja jav­no po­dr­ža­va vlast, uop­šte ne pro­gla­ša­va. (Mo­lim vas bu­di­te kon­cen­tri­sa­ni, ne­moj­te da vas iz­gu­bim na po­la.)
Sle­de­ći uslov bi mo­gao da bu­de da taj na­rod že­li me­di­je ko­ji su ma­lo ma­nje kri­tič­ni od ovih na­ših, da­kle – me­di­je ko­ji uop­šte ni­su kri­tič­ni pre­ma vla­sti. A kad smo kod kri­ti­ke, po­želj­no bi bi­lo i da že­li kon­trol­ne or­ga­ne ko­ji će bi­ti ma­nje kon­tr­ol­ni, a vi­še kon­tro­li­sa­ni ne­go ovi na­ši. Jer, ako će vlast po­no­vo mo­ra­ti da se bak­će sa ne­kim om­bud­sma­ni­ma, za­štit­ni­ci­ma, ko­mo­ra­ma, sin­di­ka­ti­ma… on­da ko­mot­no mo­že od­mah i da po­ni­šti ten­der. Ali ako naj­bo­lji po­nu­đač na ten­de­ru ipak in­si­sti­ra na ne­koj vr­sti or­ga­ni­za­ci­ja, on­da mo­že da osni­va sin­di­ka­te ko­ji će svo­jim čla­no­vi­ma ko­ji stu­pe u štrajk od­mah sma­nji­va­ti pla­te i di­je­li­ti ot­ka­ze, umje­sto da se, kao sa­da, ti­me ba­vi mi­ni­star ko­jem to za­i­sta ni­je u opi­su po­sla.
Na­rav­no, za uče­stvo­va­nje na ten­de­ru je neo­p­hod­no pod­ni­je­ti i do­kaz da ni­je­dan pri­pad­nik tog na­ro­da ne­ma pre­ten­zi­je da for­mi­ra po­li­tič­ku par­ti­ju. Pa ne mi­sli­te valj­da da bi iko nor­ma­lan po­no­vo že­lio da ima po­sla sa ne­kom opo­zi­ci­jom ko­ja ma­lo-ma­lo pa ne­što iz­ja­vi za jav­nost. A kad opo­zi­ci­ja ne­što iz­ja­vi za jav­nost, on­da vlast mo­ra da isto­vre­me­no iz­da ba­rem tri iz­ja­ve za jav­nost, umje­sto da ra­di ono što joj je po­sao ko­jeg vlast iona­ko ima pre­ko gla­ve, a ko­ji će on­da mo­ra­ti da od­ra­đu­je pre­ko ”one stva­ri”, jer vi­še ener­gi­je po­sve­ću­je iz­ja­va­ma za jav­nost umje­sto po­slo­vi­ma za istu (jav­nost, a ne ”onu stvar”).
Bo­že, kad ova­ko po­re­đa­mo ka­kvi smo, čo­vjek se stvar­no pi­ta ka­ko nas ova vlast uop­šte tr­pi i za­što već ni­je ras­pi­sa­la ten­der za ne­ke bo­lje nas? Jer, kad bi ima­la ne­ke bo­lje nas, ne­ke za­hval­ni­je nas, mo­žda bi i vlast bi­la, ako ne bo­lja i za­hval­ni­ja, on­da ba­rem ma­nje škr­ta u po­hva­la­ma. Ova­ko, sa na­ma ova­kvi­ma, vlast mo­ra da hva­li sa­mo sa­mu se­be. A i kad ima raz­lo­ga da po­hva­li ne­kog od nas, vlast to kao da ne umi­je da ura­di. Ni­je da ne­će, ho­će, ne­go ni­je ni­ka­da vje­žba­la, osim na naj­bli­žim par­tij­skim dru­go­vi­ma, pa i to sa­mo kad ih ne­ko raz­ot­kri­je u pla­gi­ja­tu ili ne­koj dru­goj ne­po­dop­šti­ni. Ta­ko se i de­si da, na pri­mjer, kad Iva­na Špa­no­vić osvo­ji zla­to, pre­mi­jer joj ka­že da je njen uspjeh ”do­sto­jan ze­mlje ko­ju pred­sta­vlja”. (Kao da je ze­mlja ko­ju pred­sta­vlja ta­ko­đe pr­va u Evro­pi po ne­kom do­stig­nu­ću!?) Eto vi­di­te, a kad bi na ten­de­ru na­ba­vio ne­ki dru­gi na­rod, na­rod sa ko­jim bi uvje­žbao po­hva­le, mo­gao bi da ka­že ka­ko se na­da da je ze­mlja ko­ju je pred­sta­vlja­la do­stoj­na nje­ne po­bje­de. (Što, pri­zna­će­te, mno­go bo­lje i isti­ni­ti­je zvu­či, tim pri­je što je sa­mo dan ra­ni­je re­kao ka­ko se u naj­ve­ćim sport­skim klu­bo­vi­ma ne­sport­ski kra­de i ša­kom i ka­pom i da su on i ova dr­ža­va ne­moć­ni da to ka­zne.)
Pe­šča­nik.net