Pri­je go­di­nu da­na, pr­vi put po­sli­je dva­de­set i dvi­je go­di­ne, jed­na po­li­tič­ka stran­ka do­bi­la je po­dr­šku ap­so­lut­ne ve­ći­ne gra­đa­na Sr­bi­je. Srp­ska na­pred­na stran­ka ima par­la­men­tar­nu ve­ći­nu do­volj­nu da sa­ma pro­mi­je­ni Ustav. Osni­vač SNS-a da­nas je pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. SNS dr­ži sve po­lu­ge mo­ći i vla­sti, iz­u­zev ad­mi­ni­stra­ci­je AP Voj­vo­di­ne i ne­ko­li­ko mi­ni­star­sta­va ko­ja su pre­da­li svo­jim ko­a­li­ci­o­nim part­ne­ri­ma iz SPS-a. Za raz­li­ku od pr­vog sa­zi­va par­la­men­ta Dru­ge re­pu­bli­ke (1990.-1992.) ka­da su so­ci­ja­li­sti do­bi­li ma­nji pro­ce­nat gla­so­va ne­go da­nas na­pred­nja­ci, ali su za­hva­lju­ju­ći iz­bor­nom za­ko­nu ima­li vi­še po­sla­ni­ka, SNS sa­da ne­ma zna­čaj­ni­je op­te­re­će­nje pro­šlo­sti... Po­bi­je­di­li su na de­mo­krat­skim iz­bo­ri­ma, ne­ma­ju sna­žnu opo­zi­ci­ju, de­fi­ni­sa­nu po­li­tič­ku al­ter­na­ti­vu i uži­va­ju pu­nu po­dr­šku SAD i EU.
Srp­ska vla­da je još spe­ci­fič­na i po to­me što ne­ma zna­čaj­ni­jih me­dij­skih kri­ti­ča­ra i od sa­mog do­la­ska SNS-a na vlast ne gu­bi na po­pu­lar­no­sti. Iako po­pu­li­stič­ki, SNS na vla­sti za­go­va­ra ra­di­kal­ne re­for­me, isto­vre­me­no kri­ti­ku­ju­ći sve pret­hod­ne re­form­ske vla­de (čak i one u ko­ji­ma su bi­li ili su ih po­dr­ža­va­li so­ci­ja­li­sti) za raz­li­ku od an­ti­re­form­skog re­ži­ma Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća pre­ma ko­me se ni ne od­re­đu­je. Po­sle vi­še od 1.000 da­na po­sto­ja­nja na­pred­njač­ke vla­sti i go­di­nu da­na od ple­bi­sci­tar­ne po­dr­ške ko­ju je do­bi­la na iz­bo­ri­ma, vri­je­me je za njen pr­vi po­li­tič­ki bi­lans.
Upr­kos na­vod­nim eko­nom­skim us­pje­si­ma, ču­do­tvor­nim min­stri­ma i svjet­ski po­pu­lar­nim sa­vjet­ni­ci­ma, pro­sječ­na bru­to za­ra­da u Sr­bi­ji je ma­ja 2012. iz­no­si­la 56.206 di­na­ra (496 eura). Pro­sječ­na bru­to za­ra­da u ja­nu­a­ru 2015. bi­la je 54.208 di­na­ra (448 eura). Pad pro­sječ­ne za­ra­de dje­li­mič­no je bio pod­stak­nut ne­vje­štim i lo­še vo­đe­nim mje­ra­ma šted­nje ko­je su spro­vo­đe­ne ta­ko da vla­da oču­va po­pu­lar­nost. Ne­za­po­sle­nost je u Sr­bi­ji na­vod­no u raz­do­blju 2013./’14. go­di­ne pa­la za pe­ti­nu! Isti­na je da je pro­mi­je­njen na­čin sta­ti­stič­ke ana­li­ze za­po­sle­no­sti, broj ne­za­po­sle­nih je u stva­ri za oko 5.000 ve­ći. Broj ne­za­po­sle­nih bio je 2001. go­di­ne- 769.000, a 2014. - 741.000. Da­kle, to­kom 13 go­di­na i se­dam vla­da broj ne­za­po­sle­nih je sma­njen, ali za sve­ga 3,64 od­sto.
Ipak, mje­re šted­nje ni­su do­ve­le do re­for­mi­sa­nja pen­zi­o­nog fon­da, sma­nje­nja bu­džet­skog su­fi­ci­ta, uki­da­nja agen­ci­ja (ka­ko je obe­ća­no u kam­pa­nji 2012.), sma­nje­nja bi­ro­kra­ti­je... Mje­re šted­nje ni­su do­ve­le ni do uma­nje­nja dr­žav­nog du­ga. Na­pro­tiv: kra­jem ju­na 2012. dug Sr­bi­je iz­no­sio je 15,2 mi­li­jar­de (15.219.600.000) eura u od­no­su na 2008. ova su­ma je bez­ma­lo udvo­stru­če­na. Do po­čet­ka 2015. dug je po­ras­tao na 22, 7 mi­li­jar­di (22.760.000.000) – da­kle, za ne­pu­ne tri go­di­ne za 7,5 mi­li­jar­di (7.540.400.000) - za oko 2,5 mi­li­jar­de go­di­šnje - uve­ćav­ši se u ukup­noj su­mi za 49,54 od­sto. Upr­kos mje­ra­ma šted­nje ko­je su po­go­di­le ve­ći­nu onih ko­ji pri­ma­ju za­ra­de i pen­zi­je iz dr­žav­nog bu­dže­ta, ri­tam za­du­ži­va­nja ni­je uma­njen. Dr­ža­va se za­du­žu­je oko 300.000 eura po sa­tu!
Bu­džet­ski de­fi­cit je 2012. iz­no­sio 191 mi­li­jar­du di­na­ra (u to vri­je­me ri­ječ je bi­la o 1.872.549.000 eura). U od­no­su na 2011. taj de­fi­cit je po­ve­ćan za čak 44.8 od­sto. U 2014. de­fi­cit je iz­no­sio 176,4 mi­li­jar­de di­na­ra (1.470.000.000 eura). Bu­džet­ski de­fi­cit za 2015. pla­ni­ran je na 158,6 mi­li­jar­di di­na­ra.
Stra­na ula­ga­nja u Sr­bi­ji su 2011. iz­no­si­la oko 1,8 mi­li­jar­di eura. U 2014. su do­sti­gla 1,2 mi­li­jar­de eura. Je­dan od naj­va­žni­jih ci­lje­va vla­de – rast iz­vo­za - ni­je ostva­ren u zna­čaj­ni­joj mje­ri.
SNS uglav­nom ni­je is­pu­ni­la ci­lje­ve i pred­lo­ge ko­je je de­fi­ni­sa­la u ‘’Be­loj knji­zi’’ iz 2011. go­di­ne. Iz­o­sta­li su sma­nje­nje tro­ško­va dr­ža­ve, pre­sta­nak za­du­ži­va­nja, re­for­ma pen­zi­o­nog i zdrav­stve­nog si­ste­ma... Iz­u­ze­tak pred­sta­vlja rast iz­vo­za ko­ji u naj­ve­ćem uspo­nu 2013. ni­je imao mno­go ve­ze sa ne­dav­no us­po­sta­vlje­nom vla­dom SPS-SNS, kao i oni ci­lje­vi ko­ji ni­su vi­so­ko me­đu pri­o­ri­te­ti­ma ‘’Be­le knji­ge’’ – ve­ća ula­ga­nja u kul­tu­ru i mo­ne­tar­na sta­bil­nost... Ve­ći­na eko­nom­skih uspje­ha vladâ SNS-a bi­li su po­sle­di­ca tren­do­va ko­ji se od­no­se na re­gi­on, a ne ve­li­kih re­form­skih za­hva­ta u Sr­bi­ji...
Iako su od gra­đa­na do­bi­li man­dat da po­pra­ve ži­vot­ni stan­dard, po­ve­ća­ju za­po­sle­nost i is­ko­re­ne ko­rup­ci­ju, od SNS-a je iz Bri­se­la i Va­šing­to­na oče­ki­va­no pri­je sve­ga da za­tvo­re ko­sov­sko pi­ta­nje i pri­hva­te sve uslo­ve ve­za­ne za bu­du­ći, objek­tiv­no ne­iz­vje­sni pri­jem Sr­bi­je u EU. Ta­ko su naj­va­žni­ji po­li­tič­ki po­slo­vi vladâ SNS-a bi­li ve­za­ni za dr­žav­nu i na­ci­o­nal­nu po­li­ti­ku. U ‘’Be­loj knji­zi’’ iz 2011. SNS je ob­ja­vio da će za­po­če­ti pre­go­vo­re o sta­tu­su Ko­so­va, po­sti­ći kon­sen­zus oko dr­žav­ne po­li­ti­ke i pri­hva­ti­ti spo­ra­zum „uz bol­ne ustup­ke“ obje stra­ne. Oba­ve­zao se da će sva­ki va­žan do­go­vor u ve­zi s tim pri­hva­ti­ti tek po­što ga na­rod odo­bri na re­fe­ren­du­mu. Pre­go­vo­ri o sta­tu­su ni­su otvo­re­ni, kon­sen­zus ni­je po­stig­nut, re­fe­ren­dum ni­je odr­žan. Bri­sel­ski spo­ra­zum svo­jim slo­vom raz­li­čit je od plat­for­me ko­ju je iz­nio pred­sjed­nik re­pu­bli­ke i pri­hva­ti­la Na­rod­na skup­šti­na...
Obe­ća­no pri­bli­ža­va­nje Sr­bi­je EU i no­va re­gi­o­nal­na po­li­ti­ka do­ni­je­li su sa­mo po­ni­že­nja.
Upr­kos na­pret­ku u bo­r­bi pro­tiv ko­rup­ci­je, ni­šta traj­no i si­stem­ski ni­je uči­nje­no. Vla­du po­tre­sa­ju afe­re, a ten­den­ci­je ka ogra­ni­ča­va­nju de­mo­krat­skih slo­bo­da naj­ve­će su po­sle 2003. i vre­me­na van­red­nog sta­nja.
De­ba­ta o us­pje­si­ma vla­de ni­ka­da ni­je ozbilj­no po­kre­nu­ta u jav­no­sti i to je pri­je sve­ga po­sle­di­ca po­li­tič­ke do­mi­na­ci­je SNS-a ko­ja ugro­ža­va de­mo­kra­ti­ju u ze­mlji.
(Autor je isto­ri­čar i do­cent na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)

Pi­še: Če­do­mir An­tić