Pi­še: Ma­ri­na Jo­čić


Brod je po­čeo da to­ne i une­zvije­reni ka­pe­tan iz­ba­cu­je sa bro­da čak i pr­ve ofi­ci­re, ka­ko bi olak­šao te­ret i što du­že ostao na po­vr­ši­ni.
Upra­vo je to pri­ča o na­pra­snom “pre­o­bra­ža­ju” jav­nog ser­vi­sa Mi­la Đu­ka­no­vi­ća u jav­ni ser­vis svih gra­đa­na kroz „is­tra­ži­vač­ku” emi­si­ju Me­ha­ni­zam. Me­ha­ni­zmu, po pri­ro­di sva­ri, tre­ba da­ti ne­ku ener­gi­ju ka­ko bi mo­gao da funk­ci­o­ni­še. Ovog pu­ta, kao sta­rin­ske lut­ke, Me­ha­ni­zam je na­vi­jen po­da­ci­ma ANB, ko­ji za sva­kog gra­đa­ni­na ima po ne­što u fi­o­ci.
NA­TO pri­ča ko­jom se hra­nio Jav­ni ser­vis u slu­žbi DPS-SDP ko­a­li­ci­je do­ži­vje­la je ko­laps. Tek ko­ji dan na­kon Olan­do­vog ne­dvo­smi­sle­nog istu­pa o mrač­noj bu­duć­no­sti NA­TO in­te­gra­ci­ja Cr­ne Go­re, osva­nu­la je pri­ča o mi­li­o­ni­ma po­ro­di­ce Ma­ro­vić. Bub­nje­vi jav­no­sti još ni­su utih­nu­li o tom ot­kri­ću me­đu­na­rod­ne mre­že is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra, a vi­jest iz Pa­ri­za je eks­pli­cit­no po­tvr­đe­na. Di­le­me vi­še ne­ma, ni­šta od na­pret­ka u NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma i vri­je­me je za po­sled­nji pre­mi­je­rov adut.
Da­kle, TV se­ri­jal ko­ji mje­se­ci­ma spre­man če­ka da bu­de pre­zen­to­van jav­no­sti, pre­ko no­ći se po­ja­vio pred za­be­zek­nu­tim li­cem Cr­ne Go­re. Ni­su se gra­đa­ni ču­di­li ka­ko su po­li­ti­ča­ri, uglav­nom naj­čvr­šći stu­bo­vi Mi­lo­ve vla­sti i nji­ma bli­ski taj­ku­ni bo­ga­ti­li, ne­go ka­ko je to dr­žav­na te­le­vi­zi­ja ob­ja­vi­la. Sve ono što opo­zi­ci­ja če­tvrt vi­je­ka pri­ča, ubje­đu­ju­ći i gla­sa­če DPS-a da po­dr­ža­va­ju svo­ju pro­past, Ra­dev ser­vis je jav­no obje­lo­da­nio.
De­žur­ni kon­struk­to­ri su iz­ra­ču­na­li da će DPS-SDP je­dre­njak odr­ža­ti u re­la­tiv­no sta­bil­nom sta­nju uko­li­ko se oslo­bo­di vi­ška te­re­ta ko­rup­ci­je, mi­ta i bes­kru­pu­lo­zne pljač­ke, a sve u ci­lju da ka­pe­tan ko­li­ko-to­li­ko si­gur­no uđe u ne­ku mir­nu lu­ku, ko­ju će mu obez­bi­je­di­ti evro­a­tlant­ski pri­ja­te­lji . Oni ko­je je za­du­žio pri­li­kom ski­da­nja sa vla­sti Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća, nad­li­je­ta­nja smr­to­no­snog Mi­lo­srd­nog an­đe­la nad Ju­go­sla­vi­jom i, ko­nač­no, uvo­đe­njem sank­ci­ja (ha­ha­ha) Ru­si­ji. Za tu na­mje­nu je i na­ja­vlje­na čist­ka ka­dro­va i na naj­vi­šem, ali i na op­štin­skom ni­vou pred na­ja­vlje­ni kon­gres DPS-a.
Kao oli­če­nje te­ško ko­rum­pi­ra­ne vla­sti, Me­ha­ni­zam je sta­vio me­tu na gru­di Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, Igo­ra Luk­ši­ća, Bra­ni­mi­ra Gvo­zde­no­vi­ća, Pre­dra­ga Se­ku­li­ća, čel­ni­ci­ma ne­kih op­šti­na, ali i taj­ku­ni­ma, vla­sni­ci­ma Ca­ri­na, Če­le­bi­ća, So­la­ne, Atlas gru­pe... Tre­ba veli­kog še­fa, na­kon sve­ga, pred­sta­vi­ti kao či­stun­ca ko­ji se ob­ra­ču­na­va sa lo­po­vlu­kom, a po­je­din­ce oko nje­ga kao obič­ne kri­mi­nal­ce. Otud i pom­pe­zna na­ja­va “tri­ča­vih” 3,8 mi­lio­na ne­za­po­sle­ne su­pru­ge pot­pred­sjed­ni­ka DPS-a na taj­nom ra­ču­nu švaj­car­ske ban­ke.Đi­na ima, Li­di­ja kao ne­ma, opljač­ka­ne mi­li­o­ne.
Ne­će da mo­že, što bi re­kao Šo­jić.
SDP-DPS je po­stao brod du­ho­va. Ni­ko vi­še ni­je si­gu­ran ko­ga će Du­ško Mar­ko­vić, zva­nič­ni ču­var svih taj­ni u Cr­noj Go­ri, sle­de­ćeg iz­va­di­ti iz fi­o­ke. Po­znat kao ne­mi­lo­sr­dan i ne­pred­vi­dljiv, u od­bra­ni lič­nog bo­gat­stva, ali i sop­stve­ne slo­bo­de, Đu­ka­no­vić ne­će pre­za­ti od žr­tvo­va­nja bi­lo ko­jeg do­sa­da­šnjeg slu­ge. Ni­ko ni­je si­gu­ran, svi su mo­gu­ći te­ret kan­di­do­van za iz­baci­va­nje sa bro­da. Po­če­li su pro­vje­re­ni ka­dro­vi da se bu­de iz du­bo­kog sna kao Pe­pe­lju­ga i da sa­gle­da­va­ju stvar­nost ona­ko ka­ko je vi­di i osta­tak osi­ro­ma­še­ne i po­ni­že­ne Cne Go­re.
Ko je ika­da ži­vio u Cr­noj Go­ri, ne­dvo­smi­sle­no zna da se ni­šta u njoj ni­je mo­glo ura­di­ti bez do­zvo­le sed­mo­stru­kog pre­mi­je­ra. Ko­ga god Mi­lo Đu­ka­no­vić kan­di­du­je za žr­tvu, taj je sa­mo bio iz­vr­ši­lac na­lo­ga uz, na­rav­no, bo­ga­tu lič­nu ko­rist. Ho­će li ko­nač­no brod po­če­ti da pu­ca, a kao vo­da u jav­nost da pro­di­re po­je­di­nač­na isti­na pro­zva­nih ka­ko se vla­da­lo i kra­lo či­ta­vih dva­de­set pet go­di­na.
To na kra­ju i ni­je to­li­ko bit­no. U ovom tre­nut­ku je naj­va­žni­je da opo­zi­ci­ja po­sta­ne ja­ča ne­go ika­da, da ne is­pli­va nijed­na po­je­di­nač­na su­je­ta, ni­je­dan di­so­nant­ni glas ka­ko se ne bi is­pu­sti­la, ovog pu­ta, za­i­sta isto­rij­ska šan­sa.
Brod to­ne, a opo­zi­ci­ja je tu da pre­u­zme kor­mi­lo i spa­si što se spa­si­ti mo­že. Sva­ko ko u ovom tre­nut­ku za­bo­ra­vi šta je lič­no Mi­lo Đu­ka­no­vić sa svo­jom par­ti­jom i ko­a­li­ci­o­nim part­ne­ri­ma ura­dio Cr­noj Go­ri, i ti­me pru­ži ru­ku spa­sa re­ži­mu, go­ri je od ove vla­sti i za­slu­žu­je po­ča­sno mje­sto na jar­bo­lu sra­ma ko­je mu na­rod ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti.
To je je­di­ni, dje­lo­tvor­ni ME­HA­NI­ZAM ko­ji mo­že spa­si­ti Cr­nu Go­ru.
Sve osta­lo je ša­ra­da.