AN­DRI­JE­VI­CA – I po­red za­htje­va ko­je su sta­nov­ni­ci pot­ko­mov­skih se­la de­ce­ni­ja­ma pod­no­si­li nad­le­žnim in­sti­tu­cij­ma, ni­je do­šlo do iz­grad­nje mo­der­nog pu­ta Ko­nju­he–Ca­ri­ne–Pod­go­ri­ca, ko­ji bi u pot­pu­no­sti otvo­rio taj dio Va­so­je­vi­ća pre­ma cen­tral­nom di­je­lu Cr­ne Go­re. Tim za­htje­vi­ma ni­je udo­vo­lje­no ni do da­na­šnjih da­na, zbog če­ga ži­te­lji ovih kra­je­va do Pod­go­ri­ce pu­tu­ju pre­ko Be­ra­na i Bi­je­log Po­lja i pre­va­lju­ju tro­stru­ko du­ži put. Sta­nov­ni­ci pod­ko­mov­skih se­la su u mi­nu­lim vje­ko­vi­ma če­sto pje­ši­ce ili na ko­nji­ma za po­slom od­la­zi­li do Pod­go­ri­ce i Ce­ti­nja jer sve do pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka na ovom pod­ruč­ju sko­ro i da ni­je bi­lo auto­mo­bi­la. Da bi se do­mo­gli glav­nog gra­da, oni su uglav­nom ko­ri­sti­li put ko­ji od Ko­nju­ha, pre­ko Mo­jan­ske ri­je­ke, Ca­ri­na i Ku­ča vo­di do Pod­go­ri­ce. Taj put pred­sta­vlja naj­kra­ću re­la­ci­ju od pot­ko­mov­skih se­la do Pod­go­ri­ce. Ja­či i sprem­ni­ji lju­di sa ovog pod­ruč­ja svo­je­vre­me­no su za je­dan dan pje­ši­ce išli od Ko­nju­ha do Pod­go­ri­ce i vra­ća­li se na­trag. Mje­šta­ni i za­vi­čaj­ci, ko­ji uglav­nom ži­ve u Pod­go­ri­ci i pri­mo­skim gra­do­vi­ma, po­sled­njih mje­se­ci su po­no­vo in­ten­zi­vi­ra­li ini­ci­ja­ti­vu za iz­grad­nju pu­ta, ko­ji, kao na­vo­de, ima vi­še­stru­ki zna­čaj.
– Ako bi pre­ko Ca­ri­na bio iz­gra­đen put od Ko­nju­ha do Pod­go­ri­ce, on­da bi lju­di iz na­ših se­la do glav­nog gra­da sti­za­li za ne­pun sat vre­me­na. Du­ži­na tog pu­ta, ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va iz­grad­nju tu­ne­la u di­je­lu Ca­ri­na, iz­no­si­la bi oko pe­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra. Ta sa­o­bra­ćaj­ni­ca bi, po­red bo­lje po­ve­za­no­sti sa glav­nim gra­dom, bit­no uti­ca­la i na po­spje­ši­va­nje tu­ri­stič­ke po­nu­de i va­lo­ri­za­ci­ju pri­rod­nih po­ten­ci­ja­la Va­so­je­vi­ća, s ob­zi­rom da di­o­ni­ca pu­ta pro­la­zi kroz iz­u­zet­no atrak­tiv­ne i ži­vo­pi­sne pre­dje­le. Za­to ape­lu­je­mo na dr­žav­ne is­ti­tu­ci­je da shva­te zna­čaj na­še ini­ci­ja­ti­ve i pre­du­zmu od­go­va­ra­ju­će mje­re ka­ko bi se ona spro­ve­la u dje­lo – is­ti­ču mješt­ni pot­ko­mov­skih se­la.
Oni tvr­de da bi Ko­nju­he da­nas bi­lo ur­ba­no tu­ri­stič­ko mje­sto da je osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka iz­gra­đen put pre­ko Ca­ri­na i us­po­sta­vlje­na auto­bu­ska li­ni­ja do Pod­go­ri­ce.
– Osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka na­ša se­la su bi­la pu­na na­ro­da. Ta­da je sva­ko­dnev­no do po­sled­njeg mje­sta bio is­pu­nja­vao auto­bus na re­la­ci­ji Ko­nju­he–Be­ra­ne. Pu­to­va­li su đa­ci, rad­ni­ci i sto­ča­ri, kao i broj­ni go­sti ko­ji su ra­do do­la­zi­li u pot­ko­mov­ska se­la. Da je ta­da na­pra­vljen put pre­ko Ca­ri­na pre­ma Pod­go­ri­ci, na­ša se­la da­nas ne bi bi­la ova­ko pu­sta, jer se ra­di o sa­o­bra­ćaj­ni­ci ko­ja bi pre­tvo­ri­la Ko­nju­he u atrak­tiv­nu tu­ri­stič­ku zo­nu. Va­žno je shva­ti­ti da je ovo mno­go zna­čaj­ni­ji i ko­ri­sni­ji pro­je­kat od iz­grad­nje mi­ni-elek­tra­na ko­je lo­kal­nom sta­no­vi­štvu ne do­no­se ni­ka­kvu ko­rist –na­gla­si­li su mje­šta­ni.
Ži­te­lji se­la Ja­pan do­bro se sje­ća­ju ka­da su lju­di iz pot­ko­mov­skih se­la pje­ši­ce ma­sov­no od­la­zi­li na sa­bo­re na Ca­ri­na­ma.
– Vje­ko­vi­ma su lju­di iz Va­so­je­vi­ća ga­ji­li do­bre od­no­se sa Ku­či­ma. Sva­kog 2. agu­sta, na Ilin­dan, ma­sov­no su išli na Ca­ri­ne ka­ko bi ta­mo pri­su­stvo­va­li tra­di­ci­o­nal­nim na­rod­nim sa­bo­ri­ma. Od­la­zi­li su uglav­nom pje­ši­ce jer od Ja­pa­na do Ca­ri­na ima sve­ga ne­ko­li­ko sa­ti ho­da. Na­ža­lost, do Ca­ri­na i da­nas mo­gu da do­đu je­di­no pje­ši­ce jer još uvi­jek ni­je pro­bi­jen put u du­ži­ni od ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra – ka­žu mje­šta­ni Ja­pa­na.
I ko­nju­ški sto­ča­ri kao glav­ni pro­blem vi­de to što ne­ma­ju od­go­va­ra­ju­ći sa­o­bra­ćaj­nu po­ve­za­nost sa pla­ni­nom Mo­jan­ska ri­je­ka, pre­ko ko­je je tre­ba­lo da pro­đe put pre­ma Pod­go­ri­ci.
– Pro­šle go­di­ne su u ka­tu­ni­ma Mo­jan­ske ri­je­ke bo­ra­vi­le sa­mo dvi­je po­ro­di­ce, iako je tu ne­ka­da bi­lo pe­de­se­tak ko­li­ba. Sve su one to­kom lje­ta bi­le pu­ne na­ro­da. Da­nas je sve, na­ža­lost, dru­ga­či­je. Pro­blem je što su ovo pod­ruč­je za­o­bi­šli va­žni pro­jek­ti po­put iz­grad­nje mo­der­nih pu­te­va. Za­to ape­lu­je­mo na lo­kal­nu upra­vu i nad­le­žna mi­ni­star­stva da pre­du­zmu od­go­va­ra­ju­će mje­re da po­pra­ve put do Mo­jan­ske ri­je­ke i na­sta­ve nje­go­vu iz­grad­nju pre­ma Ca­ri­na­ma jer bi na taj na­čin na­ša pla­ni­na oži­vje­la kao ne­ka­da. Ta­da bi Mo­jan­sku ri­je­ku, po­red sto­ča­ra i lo­kal­nog sta­nov­ni­štva, ra­do po­sje­ći­va­li i broj­ni tu­ri­sti i vi­ken­da­ši – sma­tra­ju ko­nju­ški sto­ča­ri.D.J.

Ura­di­ti re­gu­la­ci­ju Pe­ru­ći­ce

Mje­šta­ni pot­ko­mov­skog se­la Ja­pan za­tra­ži­li su od lo­kal­ne upra­ve i nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na da sa­ni­ra­ju put ko­ji od Jo­ša­ni­ce vo­di ka Mo­jan­skoj ri­je­ci. Pod­sje­ti­li su da je taj put pot­pu­no ošte­ćen pri­li­kom ne­dav­nih po­pla­va i da se zbog to­ga de­se­tak do­ma­ćin­sta­va na­la­zi u sa­o­bra­ćaj­noj blo­ka­di. Is­ta­kli su da je u da­tom slu­ča­ju neo­p­hod­no iz­vr­ši­ti re­gu­la­ci­ju ri­je­ke Perućice, ko­ja je, usled po­ra­sta vo­do­sta­ja, iza­šla iz svog ko­ri­ta i u pot­pu­no­sti uni­šti­la dio po­me­nu­te sa­o­bra­ćaj­ni­ce.
– Po­pla­ve su do­ni­je­le ogrom­ne pro­ble­me lju­di­ma ko­ji ži­ve u pot­ko­mov­skim se­li­ma. Put od ka­ra­u­le u Jo­ša­ni­ci ka Mo­jan­skoj ri­je­ci je pot­pu­no uni­šten. Ri­je­ka Pe­ru­ći­ca je pro­mi­je­ni­la tok i sa­da te­če ta­mo gdje je ne­kad bio put. Ta­ko je de­se­tak do­ma­ćin­sta­va od­sje­če­no od ostat­ka svi­je­ta. Ri­je­ka je na tom po­te­zu po­pla­vi­la i dio po­ljo­pri­vred­nih ima­nja. Za­to po­zi­va­mo nad­le­žne da što pri­je sa­ni­ra­ju ošte­će­ni put. Sa­na­ci­ju pu­ta sva­ka­ko tre­ba da pra­ti ade­kvat­na re­gu­la­ci­ja ri­je­ke Pe­ru­ći­ce, jer ako se to ne ura­di, ona će u ne­kom na­red­nom po­plav­nom ta­la­su do­ni­je­ti još ve­će pro­ble­me – is­ta­kao je mje­šta­nin To­mi­slav Fa­tić.