NIK­ŠIĆ - Ži­te­lji Or­li­ne, se­la pet­na­e­stak ki­lo­me­ta­ra uda­lje­nog od Nik­ši­ća, u bli­zi­ni či­jih ima­nja je bi­la pla­ni­ra­na iz­grad­nja re­gi­o­nal­ne de­po­ni­je za nik­šić­ku, šav­nič­ku i plu­žin­sku op­šti­nu, od če­ga se od­u­sta­lo, ovih da­na za­te­če­ni su vi­je­šću da će na tom te­re­nu bi­ti gra­đe­na spa­li­o­ni­ca ot­pa­da. Mje­šta­ni ne­go­du­ju i po­ru­ču­ju da će ti­je­li­ma bra­ni­ti ima­nja i da po ci­je­nu ži­vo­ta ne­će do­zvo­li­ti da im, ka­ko ka­žu, u dvo­ri­štu bu­de iz­gra­đen za­ga­đi­vač, jer bi u tom slu­ča­ju mo­ra­li na­pu­sti­ti svo­je do­mo­ve.
Sa­mo­hra­na maj­ka Raj­ka Vu­či­nić, ko­ja sa če­tvo­ro dje­ce ži­vi u Or­li­ni, ka­že da se iz­grad­nji spa­li­o­ni­ce ot­pa­da pro­ti­vi i dva­de­se­tak do­ma­ćin­sta­va za­se­o­ka Ši­ro­ka uli­ca, ali i mje­šta­ni se­la Blo­ća­nac u ju­go­za­pad­nom di­je­lu nik­šić­ke op­šti­ne.
-Lo­kal­na upra­va Nik­ši­ća se po­na­ša kao da smo s Mar­sa pa­li. Ni­ko nas ni­je pi­tao da li smo sa­gla­sni s nji­ho­vim pla­no­vi­ma, kao da je ovo ni­či­ja imo­vi­na. Na­kon smr­ti su­pru­ga, pri­je de­vet go­di­na, osta­la sam sa­ma da po­di­žem dje­cu, ta­ko da se bo­rim za op­sta­nak, ba­ve­ći se po­ljo­pri­vre­dom, da ih iško­lu­jem, jer bi­smo sa 180 eura po­ro­dič­ne pen­zi­je cr­kli od gla­di. Ne tre­ba nam spa­li­o­ni­ca, jer ima­mo Nik­šić­ko po­lje ko­jim pli­va­ju grad­ske fe­ka­li­je, ta­ko da vi­še ni­je bez­bjed­no ni sto­ku da na­pa­sa­mo. Za ne­ko­li­ko go­di­na ugi­nu­lo mi je pet kra­va, jer su se otro­va­le tra­vom ko­ja je za­ga­đe­na grad­skim fe­ka­li­ja­ma, ka­že Vu­či­ni­će­va.
Ona is­ti­če da ni po ko­ju ci­je­nu ne­će do­zvo­li­ti da spa­li­o­ni­ca ot­pa­da bu­de u nji­ho­voj bli­zi­ni.
-Je­di­no mi pre­o­sta­je da sto­ku pu­stim nek ide niz po­lje, a s dje­com ću iza­ći pred ba­ge­re i uto­var­ne lo­pa­te. Ne­ka ga­ze! Ne da­mo da nam par­ča­ju imo­vi­nu! Je­di­no pri­sta­je­mo da ot­ku­pe ze­mlju, ku­ću i po­moć­ne objek­te, is­pla­te nas u cje­lo­sti i da se se­li­mo, jer ne mo­že­mo ži­vje­ti po­kraj grad­ske de­po­ni­je. Za ku­ću ko­ju smo gra­di­li su­prug i ja tra­žim tri sta­na, a po­moć­ne objek­te, ze­mlju i sto­ku da nam is­pla­te u ke­šu- po­ru­či­la je Vu­či­ni­će­va.
Ona na­gla­ša­va da je do­sta bi­lo sa­mo­vo­lje lo­kal­ne upra­ve.
-Do­sta je bi­lo pljač­ke na­ro­da. Pre­ko na­ših ima­nja su se obo­ga­ti­li. Elek­tro­pri­vre­da nam ne či­sti put od sni­je­ga to­kom zi­me, stru­je ne­ma­mo po pet­na­est da­na, a uz to ni si­na mi ni­je­su za­po­sli­li, iako su obe­ća­li u EPCG, gdje je moj po­koj­ni su­prug ra­dio- ka­že Vu­či­ni­će­va.
Ra­do­je Ze­ko Vu­jo­vić ka­že da je je­di­na so­lu­ci­ja na ko­ju pri­sta­ju da im imo­vi­nu is­pla­te u cje­lo­sti, jer im, ka­ko is­ti­če, ži­vo­ta ne­ma uko­li­ko bu­de iz­gra­đe­na spa­li­o­ni­ca.
-Ne­či­ji in­te­res je bio da de­po­ni­ja bu­de iz­gra­đe­na na ovom te­re­nu. Bu­ni­li smo se i pi­sa­li pe­ti­ci­je i od­u­sta­lo se od tih pla­no­va. Sad nam pla­si­ra­ju da­le­ko go­ru pri­ču. Spa­li­o­ni­ca ot­pa­da za nas bi bi­la rav­na ka­ta­stro­fi. Ne mo­že­mo ži­vje­ti na grad­skom sme­tli­štu. U Or­li­ni, na ze­mlji na­ših pra­dje­do­va i dje­do­va, osta­li su mo­ja bra­ća i stri­če­vi. Po­sje­du­je­mo oko 200 hek­ta­ra pod šu­mom i pa­šnja­ci­ma. Isti­na, ima i ka­me­nja­ra, ali i to je na­ša imo­vi­na ko­ju ne da­mo dok nas ne is­pla­te. U slič­noj si­tu­a­ci­ji su i sta­nov­ni­ci Bro­ćan­ca, ko­ji ne­će mo­ći da otvo­re pro­zo­re i vra­ta kad du­va ju­žni vje­tar, uko­li­ko iz­gra­de spa­li­o­ni­cu- ka­že Vu­jo­vić.
Po mi­šlje­nju eko­lo­ga, pro­stor na kom je pla­ni­ra­na iz­grad­nja re­gi­o­nal­ne sa­ni­tar­ne de­po­ni­je u Bu­do­šu, a ko­ji je ve­o­ma mo­gu­ća lo­ka­ci­ja ko­ja se raz­ma­tra za spa­li­o­ni­cu ot­pa­da, ma­da se to do­sad ra­di na pot­pu­no ne­tran­spa­ren­tan na­čin, traj­no je ugro­žen ne­po­sred­nom bli­zi­nom ne­le­gal­ne de­po­ni­je raz­li­či­tih vr­sta ot­pa­da na Mi­slo­vom do­lu.
Pre­ma ri­je­či­ma iz­vr­šnog di­rek­to­ra Eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon” Alek­san­dra Pe­ro­vi­ća, po­sle­di­ce vi­še­go­di­šnjeg ne­kon­tro­li­sa­nog mi­je­ša­nja raz­li­či­tih vr­sta ot­pa­da, pa i opa­snog, od­no­sno ne­za­ko­ni­tog na­či­na upra­vlja­nja ot­pa­dom na tom pro­sto­ru na­ro­či­to osje­ća­ju mje­šta­ni, ko­ji­ma je ugro­že­na eg­zi­sten­ci­ja bu­du­ći da se lju­di ma­hom ba­ve po­ljo­pri­vre­dom i sto­čar­stvom.
-Iz­grad­nja kon­tro­verz­nog objek­ta ka­kav je spa­li­o­ni­ca ot­pa­da ne bi po­pra­vi­la imidž pre­hram­be­nih pro­iz­vo­da s tog pred­je­la, ni­ti po­di­gla ci­je­nu ze­mlji­šta i ne­kret­ni­na, čak pot­pu­no su­prot­no. Pot­pu­no je ja­sno da su po­ro­di­ce, či­ja se ima­nja gra­ni­če s pro­sto­rom na kom je bi­la pla­ni­ra­na re­gi­o­nal­na sa­ni­tar­na de­po­ni­ja, a gdje se sa­da pla­ni­ra spa­li­o­ni­ca, s pra­vom uz­ne­mi­re­ne.Po­seb­na pri­ča je in­for­ma­ci­ja ko­ja se po­ja­vi­la u me­di­ji­ma da je lo­kal­na upra­va za­po­če­la pro­ces iz­ra­de pra­te­ćih stu­di­ja, a jav­nost pri­tom ni­je upo­zna­ta sa pred­lo­zi­ma lo­ka­ci­ja za spa­li­o­ni­cu, što je kla­sič­no ne­po­što­va­nje gra­đa­na- ka­zao je Pe­ro­vić.
On na­gla­ša­va da lo­kal­na upra­va Nik­ši­ća, uko­li­ko je kre­nu­la u iz­ra­du pro­jekt­ne do­ku­men­ta­ci­je, bez ade­kvat­nog uče­šća za­in­ter­so­va­ne jav­no­sti u pro­ce­su do­no­še­nja od­lu­ka, tre­ba da bu­de svje­sna da će ta­kav pri­stup ima­ti ne­ga­tiv­ne efek­te ne sa­mo na ovaj kon­tro­verz­ni pro­je­kat, već i na za­in­te­re­so­va­ne in­ve­sti­to­re, ko­ji si­gur­no ne že­le da ih sa­če­ka­ju pro­te­sti mje­šta­na ili bi­lo ka­kve ne­ga­tiv­ne kam­pa­nje.
-Uko­li­ko je lo­kal­na upra­va kre­nu­la u ta­ko ne­što na osno­vu pret­po­stav­ki, on­da ri­zi­ku­je mno­go, a mi jav­no obe­ća­va­mo da će­mo po­ku­ša­ti da na sve na­či­ne za­šti­ti­mo jav­ni in­te­res i ne do­zvo­li­mo da­lje de­va­sti­ra­nje pri­rod­nih re­sur­sa i ugro­ža­va­nje ži­vot­ne sre­di­ne u Nik­ši­ću, op­šti­ni ko­ja tre­ba da se okre­ne po­ljo­pri­vre­di i sto­čar­stvu, pro­iz­vod­nji hra­ne, vo­de, eko-tu­ri­zmu, ob­no­vlji­vim vi­do­vi­ma ener­ri­je, a ne da pra­vi no­ve in­du­strij­ske za­ga­đi­va­če, či­ja bi tr­ži­šna (ne)odr­ži­vost bi­la još je­dan po­ten­ci­jal­ni pro­blem- po­ru­ču­je Pe­ro­vić.L.N.


Ne­ma pred­u­slo­va ni za ras­pra­vu

- Na­kon pa­žlji­ve ana­li­ze po­da­ta­ka o ko­li­či­na­ma ko­mu­nal­nog ot­pa­da i nje­go­vom mor­fo­lo­škom sa­sta­vu u Pod­go­ri­ci, Ko­to­ru, Plje­vlji­ma i Be­ra­na­ma, op­šti­na­ma ko­je su uče­stvo­va­le u pro­jek­tu ,,Pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka o čvr­stom ot­pa­du u ze­mlja­ma Ju­go­i­stoč­ne Evro­pe“, a gdje su na­ši ti­mo­vi u če­ti­ri se­zon­ska mje­re­nja pra­ti­li evi­den­ci­ju ot­pa­da i ra­di­li ana­li­zu mor­fo­lo­škog sa­sta­va, sma­tra­mo da tre­nut­no ne po­sto­je po­treb­ni po­da­ci na osno­vu ko­jih bi se mo­glo i ras­pra­vlja­ti o mo­guć­no­sti­ma za iz­grad­nju cen­tral­nog po­stro­je­nja za spa­lji­va­nje ot­pa­da, a ka­mo­li kre­nu­ti u iz­ra­du ozbilj­nih stu­di­ja- is­ta­kao je Pe­ro­vić.


U su­prot­no­sti s EU stan­dar­di­ma

Pe­ro­vić is­ti­če da će Eko­lo­ški po­kret ,,Ozon“ ka­ko su to i ra­ni­je na­ja­vlji­va­li, in­si­sti­ra­ti na naj­bo­ljem rje­še­nju za us­po­sta­vlja­nje pra­vil­nog si­ste­ma upra­vlja­nja ot­pa­dom.
-I ovom pri­li­kom po­na­vlja­mo da, usled ne­po­sto­ja­nja ade­kvat­nih po­da­ta­ka o ge­ne­ri­sa­nim ko­li­či­na­ma ot­pa­da i nje­go­vom mor­fo­lo­škom sa­sta­vu, sma­tra­mo da ni­je mo­gu­će ura­di­ti ozbilj­nu stu­di­ju ko­ja bi u ob­zir uze­la sve eko­lo­ške i eko­nom­ske pa­ra­me­tre, a na osno­vu ko­je bi se mo­gli pri­vu­ći ozbilj­ni in­ve­sti­to­ri, ko­ji bi mo­gli ga­ran­to­va­ti pri­mje­nu naj­bo­ljih do­stup­nih teh­no­lo­gi­ja. Na­rav­no, mi­šlje­nja smo da je spa­li­o­ni­ca ot­pa­da u su­prot­no­sti s ci­lje­vi­ma ko­je mo­ra­mo is­pu­ni­ti ka­da je re­ci­kla­ža u pi­ta­nju i ti­me za­do­vo­lji­ti stan­dar­de EU, kao i da je­dan ta­kav obje­kat ne do­pri­no­si ni adap­ta­ci­ji na kli­mat­ske pro­mje­ne, sma­tra Pe­ro­vić.