Naj­no­vi­ji ro­man Mar­ka Vi­doj­ko­vi­ća, ko­ji je sko­ro isto­vre­me­no ob­ja­vljen u Be­o­gra­du – „La­gu­na” i Za­gre­bu - „Je­sen­ski i Turk” u sep­tem­bru, pred­sta­vljen je pre­ski­noć u pod­go­rič­koj Na­rod­noj bi­bli­o­te­ci „Ra­do­sav Lju­mo­vić”. Ro­man na­slo­vljen „E baš vam hva­la”, za ne­pu­na dva mje­se­ca, ka­ko se po­hva­lio Vi­doj­ko­vić, do­spi­je­va i na hr­vat­ske i srp­ske li­ste či­ta­no­sti, a u Sr­bi­ji je tre­nut­no naj­pro­da­va­ni­ja knji­ga be­le­tri­sti­ke, i štam­pa se nje­no če­tvr­to iz­da­nje. Za­ni­mlji­vo je i da je „E baš vam hva­la”, ka­ko je na­veo Vi­doj­ko­vić, pr­vi ro­man iz Sr­bi­je ko­ji je i zva­nič­no do­spio ne na jed­nu, već dvi­je li­ste či­ta­no­sti u Hr­vat­skoj.
Ova pri­ča, ka­ko je sam Vi­doj­ko­vić smje­šta u sajns fikšn ža­nr, go­vo­ri o dvi­je Ju­go­sla­vi­je – jed­noj ko­ja još uvi­jek po­sto­ji u pa­ra­la­le­nom uni­ver­zu­mu i 2017. go­di­ne, ko­ja i da­lje ima pred­znak SFR, i či­ji spe­ci­jal­ci, JNA i slu­žbe bez­bjed­no­sti, pro­la­ze­ći kroz vre­men­ske por­ta­le spa­ša­va­ju onu stvar­nu SFRJ ozbilj­no na­če­tu `80. go­di­na, ka­da se još i mo­gla spa­si­ti... da je bi­lo vo­lje svih stra­na, ka­ko će i sam Vi­doj­ko­vić to­kom ve­če­ri pri­zna­ti. Na­rav­no, uz ma­lu po­moć klo­ni­ra­nog Ti­ta... ko­me je rok tra­ja­nja pi­sac ipak ogra­ni­čio. Za­to i ne ču­di, što u umi­ve­noj, pa­ra­la­le­noj Ju­go­sla­vi­ji, po­sto­ji i Go­li otok, ali, ovaj put, ka­ko ka­že Vi­doj­ko­vić, za čet­ni­ke i usta­še ko­ji ta­ko­đe pro­la­ze kroz por­ta­le, po­ku­ša­va­ju­ći da ugro­ze so­ci­ja­li­stič­ku Ju­go­sla­vi­ju, do­la­ze­ći iz one to­tal­no raz­ru­še­ne `90-tih.
– U ključ­nim, pre­lom­nim tre­nu­ci­ma na­ših ži­vo­ta, ka­da do­no­si­mo ne­ke va­žne od­lu­ke, na­ša re­al­nost se di­je­li na dvo­je, re­al­nost u ko­joj smo do­ni­je­li od­re­đe­nu od­lu­ku i onu u ko­joj ni­smo do­ni­je­li tu od­lu­ku. Onu re­al­nost, od­no­sno put ko­jim smo od­lu­či­li da kre­ne­mo i na onu dru­gu. I tu te­o­ri­ju sam pri­mi­je­nio na ni­vou ci­je­le ze­mlje. Kao ključ­ni tre­nu­tak na­pra­vio sam 3. jun 1989. ka­da se sru­šio avi­on sa svim pred­sjed­ni­ci­ma ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka i čla­no­vi­ma pred­sjed­ni­štva, iz­u­zev An­te Mar­ko­vi­ća i vr­ha JNA, što je u mom ro­ma­nu do­ga­đaj ko­ji je uslo­vio op­sta­nak Ju­go­sla­vi­je. Iskre­no re­če­no, ono što je me­ni bi­la glav­na mo­ti­va­ci­ja za pi­sa­nje ovog ro­ma­na, je­ste da sam naj­pri­je htio da na­pi­šem ho­ror ro­man o ži­vo­tu u Ju­go­sla­vi­ji 2008. go­di­ne, ka­da je to i bi­lo mo­gu­će, i bi­lo je mo­gu­će po­ve­za­ti sa `90. No, ono što se de­si­lo u me­đu­vre­me­nu, je­ste da se naš ži­vot pot­pu­no po­no­vo pre­tvo­rio u od­vra­tan ho­ror, i sa­mim tim se i ža­nr ro­ma­na pro­mi­je­nio. Jer, ne tre­ba nam ho­ror i u knji­zi i u stvar­no­sti. A, do­men knji­žev­nog dje­la je­ste da uka­že na ono što u dru­štvu ne va­lja, i da po­nu­di ne­ko iz­ma­šta­no rje­še­nje. I ono što se de­ša­va u knji­zi, da spe­ci­jal­ci JNA pro­la­ze­ći kroz por­ta­le rje­ša­va­ju na­še pro­ble­me, jer je­di­no ta­ko mo­že, je­ste po­ru­ka ove knji­ge – da br­zo i efi­ka­sno rje­še­nje svih na­ših na­go­mi­la­nih pro­ble­ma spa­da u do­men na­uč­ne fan­ta­sti­ke. Iz­laz iz sra­nja u ko­me se na­la­zi­mo su ne­mo­gu­ća mi­si­ja, od­no­sno za­da­tak za bi­ća iz dru­ge di­men­zi­je – re­kao je, iz­me­đu osta­log, Vi­doj­ko­vić.
No, u knji­zi on ne nu­di sa­mo rje­še­nje za pro­ble­me, već uka­zu­je i na či­nje­ni­cu ko je uni­štio Ju­go­sla­vi­ju – a to je, ka­že Vi­doj­ko­vić, cr­ve­na bur­žo­a­zi­ja, ko­mu­nja­re, ko­joj se i „za­hva­lju­je” kroz na­slov „E baš vam hva­la”, na kra­ju za­klju­ču­ju­ći da je ne­po­vrat­no ne­sta­la i da uči­nje­no vi­še ne mo­že­mo da po­pra­vi­mo i is­pra­vi­mo.
Raz­go­vor je vo­dio knji­žev­ni kri­ti­čar Vlat­ko Si­mu­no­vić. Na­rav­no, to­kom ve­če­ri, ka­ko se i oče­ki­va­lo, a u raz­go­vo­ru sa za­ču­đu­ju­đe ma­lo­broj­nom pu­bli­kom, ni­je iz­o­sta­la pri­ča o Vi­doj­ko­vi­će­vom kri­tič­ko-po­li­tič­kom an­ga­žma­nu, ak­tu­el­noj po­li­tič­koj sce­ni i sta­nju u Sr­bi­ji, kao i nje­go­vom no­vi­nar­skom an­ga­žma­nu i TV emi­si­ja­ma.Ž.J.