Na­uč­ni skup „Knji­žev­nost i fi­lo­zo­fi­ja - in­ter­tek­stu­al­ne ve­ze” odr­žan je ju­če u Cr­no­gor­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka i umjet­no­sti u or­ga­ni­za­ci­ji Cen­tra mla­dih na­uč­ni­ka pri CA­NU.. Na sku­pu su go­vo­ri­li prof. dr Si­ni­ša Je­lu­šić, prof. dr So­nja To­mo­vić Šun­dić, za­tim naš no­vi­nar mr Alek­san­dar Ću­ko­vić, prof. dr Ja­smi­na Ah­me­ta­gić, Pa­vle Go­ra­no­vić, van­red­ni član CA­NU. ta­ko­đe i prof. dr Ma­ja Dra­kić Gr­gur, pred­sjed­ni­ca Cen­tra mla­dih na­uč­ni­ka, doc. dr Sve­tla­na Ka­le­zić Ra­do­njić, ko­or­di­na­tor­ka sku­pa, dr Iris Vid­mar, dr Ol­ga Vo­ji­čić Ko­ma­ti­na, prof. dr So­fi­ja Ka­le­zić Đu­rič­ko­vić, mr Mi­li­ca Ne­ne­zić, doc. dr An­dri­ja­na Ni­ko­lić i mr Ra­do­je Fe­mić.
Prof. dr Si­ni­ša Je­lu­šić u svom ra­du je pro­mi­šljao je zna­če­nje poj­ma fi­lo­zo­fi­ja, po­sta­vlja­ju­ći u pr­vi plan po­ku­šaj nje­nog di­stink­tiv­nog for­mu­li­sa­nja u od­no­su mit, re­li­gi­ja - te­o­lo­gi­ja, i knji­žev­nost. On se po­za­ba­vio pi­ta­njem da li je mo­gu­će auto­nom­no fi­lo­zof­sko mi­šlje­nje, ko­je se kre­će u okvi­ri­ma se­be sa­mog ili ono nu­žno pod­ra­zu­mi­je­va naj­du­blju, iako ne i po­jav­nu, po­ve­za­nost sa dru­gim du­hov­nim di­sci­pli­na­ma, mi­tom i knji­žev­no­sti.
Prof. dr So­nja To­mo­vić Šun­dić je is­ta­kla da knji­žev­na dje­la pred­sta­vlja­ju po­ku­šaj da se knji­žev­nim je­zi­kom od­go­vo­ri na te­melj­na an­tro­po­lo­ška pi­ta­nja ta­ko da je knji­žev­nost, u su­šti­ni, ve­li­ka pri­ča o čo­vje­ku i nje­go­voj sud­bi­ni. U skla­du sa prin­ci­pi­ma fe­no­me­no­lo­ške este­ti­ke knji­žev­ni tekst je slo­je­vi­ta tvo­re­vi­na u či­jim se slo­je­vi­ma sa­dr­že naj­du­blja pi­ta­nja o smi­slu ljud­skog po­sto­ja­nja.
„Tra­ga­nje za isti­nom u osno­vi je fi­lo­zof­skog pro­mi­šlja­nja i umjet­nič­kog stva­ra­nja, sa­mo što za raz­li­ku od fi­lo­zo­fi­je umjet­nost ko­ri­sti sli­ke i sim­bo­le, ma­štu i fan­ta­zi­ju. Po­red ovog, este­ti­ka kao fi­lo­zof­ska di­sci­pli­na ba­vi se pro­u­ča­va­njem smi­sla knji­žev­nog dje­la, estet­skih vri­jed­no­sti i cje­lo­vi­tog estet­skog do­ži­vlja­ja. To je va­žna po­ve­za­nost iz­me­đu te­o­rij­skog dis­kur­sa fi­lo­zo­fi­je i kon­kret­nog zna­če­nja knji­žev­nog dje­la”, is­ta­kla je, iz­me­đu osta­log, prof. dr To­mo­vić Šun­dić.
Mr Alek­san­dar Ću­ko­vić je o ve­za­ma knji­žev­no­sti i fi­lo­zo­fi­je go­vo­rio ana­li­zi­ra­ju­ći krat­ku pro­zu ame­rič­ke knji­žev­ni­ce Li­di­je Dej­vis, po­seb­no nje­nu po­sled­nju zbir­ku pri­po­vje­da­ka „Ne mo­gu i ne­ću”. U okvi­ru ra­da „Ka­mi­jev­ski ap­surd u krat­kim pro­za­ma Li­di­je Dej­vis” Ću­ko­vić je na­gla­sio da pro­zu ove spi­sa­te­lji­ce od­li­ku­ju pre­ci­znost, sve­de­nost, hu­mor, a na­ro­či­to mje­ša­vi­na fi­lo­zo­fi­je i po­e­zi­je, u ko­ji­ma eks­pli­cit­no i im­pli­cit­no, či­ta­lac bi­va na­ve­den na raz­mi­šlja­nje o ap­sur­du. Po­seb­no se is­ti­če re­la­ci­ja sa pi­sci­ma na či­jim dje­li­ma je od­nje­go­va­la i spo­stve­ni stil kao što su Kaf­ka i Be­ket, ta­ko­đe ne­za­o­bi­la­znim ime­ni­ma ka­da je ap­surd u pi­ta­nju, na­gla­sio je Ću­ko­vić.
Po­red broj­nih oso­be­no­sti u iz­ra­zu i sti­lu, nje­ne pri­če se od­li­ku­ju i spe­ci­fič­no iz­ra­že­nom mje­ša­vi­nom fi­lo­zo­fi­je i knji­žev­no­sti, i upra­vo ta kod Dej­vi­so­ve mo­žda po­naj­bo­lje bi­va iz­ra­že­na u ap­surd­nom - lo­gič­ki ne­mo­gu­ćem, be­smi­sle­nom, ne­raz­lo­žnom, ne­pri­lič­nom, smi­je­šnom, is­ta­kao je on.
Pre­te­če Dej­vi­so­ve u smi­slu od­la­ska u be­smi­sle­no, uko­li­ko bi tra­ži­li slič­no­sti u pre­te­ča­ma knji­žev­no­sti ap­sur­da, kod Dej­vi­so­ve se mo­gu po­ve­za­ti sa onim si­ste­mom ko­ji pro­na­la­zi­mo kod Al­be­ra Ka­mi­ja i Da­ni­la Har­msa, na­gla­sio je on. Slič­no Ka­mi­ju, Dej­vi­so­va kao da ta­ko­đe in­si­sti­ra na du­a­li­zmi­ma (sre­ća - tu­ga, ži­vot - smrt) ko­ji ni­je­su tu ra­di mor­bid­no­sti, već ra­di na­u­ka (svi­je­sti) o ci­je­ni ži­vo­ta i sre­će, ka­zao je on.
– Sa­ma ap­surd­na knji­žev­nost je­ste svo­je­vr­sna po­bu­na pro­tiv vri­jed­no­sti tra­di­ci­o­nal­ne kul­tu­re i li­te­ra­tu­re, a ta­kva je cje­lo­kup­na pro­za Li­di­je Dej­vis. Či­ta­o­ca ne osta­vlja rav­no­du­šnim i ne­pre­sta­no mu na­me­će raz­ne fi­lo­zof­ske di­le­me ko­je, za­hva­lju­ju­ći otvo­re­nim kra­je­vi­ma u nje­nim krat­kim pro­za­ma, po­sta­ju pred­met bez­broj naj­ra­zli­či­ti­jih in­ter­pre­ta­ci­ja i tu­ma­če­nja – za­klju­čio je mr Ću­ko­vić.
Kroz ana­li­zu Sar­tro­ve „Muč­ni­ne” kao an­ti­ci­pa­ci­je Be­ke­to­vih i Jo­ne­sko­vih an­ti­he­ro­ja mr Ra­do­je Fe­mić, sa Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta u Nik­ši­ću, pri­šao je in­ter­tek­stu­al­nim ve­za­ma knji­žev­no­sti i fi­lo­zo­fi­je. On je ana­li­zi­rao ve­ze ko­je su ostva­re­ne iz­me­đu Sar­tro­vog tek­sta „Muč­ni­na”, s jed­ne, i an­ti­dram­skih tek­sto­va „Če­ka­ju­ći Go­doa” Be­ke­ta i „Će­la­va pje­va­či­ca” Jo­ne­ska. Ana­li­zom glav­nog li­ka Sar­tro­vog dje­la, ob­ja­snio je Fe­mić, uoča­va se nje­go­va (an­ti)idej­nost, na­dah­nu­ta uče­njem an­tro­po­lo­škog pe­si­mi­zma.
Od­re­đe­nje pre­ma ko­jem je ap­surd, iz­me­đu osta­log, od­su­stvo bi­lo ka­kvog ci­lja, mo­že se pri­mi­je­ni­ti i na dje­la i Sar­tra, i Be­ke­ta i Jo­ne­ska. Eg­zi­sten­ci­ja­li­zam, upr­kos pro­pa­gi­ra­nju ate­i­stič­ke dok­tri­ne, ne­sum­nji­vo ne­ma sna­ge da na­mje­sto do­ta­da­šnje re­li­gij­ske kon­cep­ci­je ina­u­gu­ri­še no­vu, ko­ja će čo­vje­ku osta­vi­ti mo­guć­nost pod­no­šlji­ve eg­zi­sten­ci­je. Zbog to­ga su knji­žev­ni ju­na­ci, na­sta­li pod in­spi­ra­ci­jom eg­zi­sten­ci­ja­li­stič­kog ate­i­zma, slič­ni jed­ni dru­gi­ma, sma­tra Fe­mić. A, ta slič­nost ogle­da se u nji­ho­voj od­lu­ci da do­ta­da­šnji svi­jet, kao svi­jet ana­hro­nih ubje­đe­nja ne­po­vrat­no od­ba­ce, i da pri­gr­le no­vi po­re­dak, ko­ji se ne po­ja­vlju­je. Pri­vid slo­bo­de ko­ji ima­ju ne zna­či i po­sto­ja­nje slo­bod­ne vo­lje, is­ta­kao je mr Fe­mić.S.Ć.